-------- Original Message --------
Subject: Hilarina satnica za Srbe
Date: Wed, 4 Feb 2009 14:31:44 -0600
*
GLAS JAVNOSTI ponedeljak 2. februar 2009.
*
*INTERVJU: SRĐA TRIFKOVIĆ*
Hilarina satnica za Kosovo i Republiku Srpsku
Redefinicija BiH, koja bi defakto vodila gašenju entiteta tj, ukidanju
RS i međunarodno priznanje Kosova u avnojevskim granicama su za Hilari
Klinton prioriteti koje je postavila sebi za prvi Obamin mandat. NJoj je
lično značajno da pripremi te „uspehe" na Balkanu za svoju listu
postignuća kada sledeći put bude pokušala da se domogne Bele kuće. Bitan
element u toj jednačini je činjenica da će Bil Klinton i formalno
postati plaćeni lobista „države Kosovo"u cilju podsticanja još
neodlučnih zemalja da priznaju Kosovo - kaže za /Glas/ Srđa Trifković,
analitičar i spoljnopolitički urednik magazina /Kronikls,/ koji je
nedavno šokirao srpsku javnost tvrdnjom da će Srbija, ako ne dođe do
promene vlasti, do kraja 2011. priznati „Republiku Kosovo", prihvatiti
„normalizaciju odnosa sa svim susedima", a do 2012. razmeniti ambasadore
i prihvatiti formiranje „arhiepiskopije Kosovske".
- Indikacije da ceo plan treba da bude sproveden u naredne četiri godine
nalazimo i u nizu tekstova glavnih ljudi iz okruženja Klintonove,
objavljenih u vodećim američkim listovima, koji govore da ona namerava
da (u vreme kada je američki autoritet i kredibilitet podvrgnut velikim
izazovima drugde u svetu) upravo na Balkanu dokaže da su SAD još
sposobne da iznude ishode po svojoj meri. U njenom spoljnopolitičkom
timu, najistaknutiji su potpredsednik Džozef Bajden, državni sekretar za
inostrane poslove i upravo imenovani specijalni savetnik Ričard Holbruk
koji smatraju da na Balkanu postoji „nedovršen posao" SAD i da on mora
postati prioritet novog tima.
/Koji su prvi koraci Klintonove u konačnom razbijanju Kosova i BiH?/
- Ofanziva je počela još pre izbora. Pedi Ešdaun i Ričard Holbruk su 22.
oktobra, u vodećim listovima na obe strane Atlantika, objavili tekst pod
naslovom „Bosansko bure baruta". Tu zahtevaju od"nove administracije da
bude više angažovana" i „obnovi svoju obavezu opstanka Bosne kao države,
očuvanjem efektivnog nivoa trupa... i iznalaženjem načina da se razreši
bosanski ustavni čvor". Ova poslednja fraza jasna je aluzija na ukidanje
entiteta. NJujork tajms je 13. decembra objavio izveštaj sopstvenog
analitičara pod naslovom „Strahovanja od novog etničkog sukoba u Bosni",
gde preko cele strane iznosi propagandni pledoaje za američki angažman u
cilju „ujedinjenja" Bosne, jer je u protivnom novi rat navodno
neminovan. Članak je, pouzdano saznajemo, „odrađen" u saradnji sa
tranzicionim timom Klintonove, koja u vrh diplomatije vraća nasleđe svog
supruga (koje je više od ma kog drugog faktora doprinelo krvoproliću
90-ih). Dalje, 5. januara, potpredsednik američkog Instituta za mir
Danijel Server i jedan od najuticajnijih vašingtonskih insajdera, bivši
diplomata i savetnik šiptarske delegacije u Rambujeu Morton Abramovic
pišu tekst u Vol strit žurnalu. Tu traže da se integracija Srbije u EU
uslovi „odgovarajućom politikom" Beograda prema Kosovu i RS i navode da
je „glavni uzrok nestabilnosti na Kosovu i u Bosni još uvek u Beogradu.
EU nedovoljno čini da stabilizuje region i potrebno je da SAD preuzmu
vodeću ulogu".
/Zar će im EU tako lako prepustiti „evropsko dvorište"?/
- Ne verujem da će se većina u EU tome usprotiviti. A moguće je i da one
zemlje koje su sklonije SAD (Velika Britanija, Poljska, baltičke zemlje)
budu ugovarale EU-SAD intervenciju u cilju pritiskanja Srbije da
prihvati svršen čin. Naime, Klintonova će kao, željeni ishod, postaviti
maksimalističke zahteve srpskih suparnika, a onda od evropskih saveznika
i terenskih poslušnika zahtevati njegovo bezuslovno ispunjenje. Taj
scenario je već uspešno isproban sa secesijom Kosova, pa će ga primeniti
i u BiH.
/Kako vidite ulogu sadašnjeg zvaničnog Beograda?/
- Vašington je uveren da Beograd neće biti nikakav problem ako opstane
sadašnja koalicija. S jedne strane pravi se Potemkinovo selo „odbrane
Kosova" kroz besmislenu farsu u Generalnoj skupštini UN, a s druge
strane priznaje se Euleks i imenuju ambasadori (npr. Protić) koji jedva
čekaju da se potpiše ugovor o međusobnom priznanju sa Prištinom.
Nastavak krotkosti Beograda je i imenovanje izvesnog Petrovića za
ambasadora u SAD, čija je najveća kvalifikacija to što je prikupljao
pare za kampanju Roda Blagojevića, guvernera Ilinoisa. Posebno je
pitanje kako je taj „srpski diplomata" u prethodnoj inkarnaciji mogao da
bude aktivni učesnik u političkom životu zemlje u kojoj sada treba da
zastupa Srbiju i kakav presedan to uspostavlja u međunarodnoj
diplomatskoj praksi. Nije na odmet pitati ministra Jeremića čiji je
Petrović državljanin - i ako nije SAD, od kada to više nije?
/A ako se promeni vlast?/
- Naravno, onda se sve ove opcije dovode u pitanje, jer jedino što može
da stane na put Hilari Klinton je čvršći stav Beograda. U suprotnom, na
automatskom smo pilotu da do 2012. Srbija pošalje ambasadora u Prištinu.
ANTRFILE: MOSKVA RAZOČARANA BEOGRADOM
/Šta se dešava sa proruskim korpusom u EU?/
- Prvo, za Rusiju je bilo ogromno razočaranje što je Beograd prihvatio
Euleks. Čak je, kada je predmet bio pred SB UN, došlo do manipulacije
ruskim stavom. Provladini mediji su početkom decembra objavili da je
Rusija pobornik prihvatanja Euleksa, a u stvari je ona imala daleko
rezervisaniji stav „da će prihvatiti samo ono što Beograd bude odlučio
sam da prihvati". Posle Euleksa, Rusija ne smatra Srbiju za doslednog i
čvrstog saborca u odbrani srpskog suvereniteta.
