http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Opet-mu--joj.sr.html
Стјепан Филеки Опет му – јој Дипломе поуздано говоре својим садржајем и изгледом, поред осталих артефакта, о стању културе Тврдокорна бирократија мастиљарске провенијенције поново се понаша арогантно, како и приличи њеном аоровском* менталитету. Да се подсетимо, на овом месту сам својевремено писао о изјави бившег министра како треба да изгледају универзитетске дипломе и да о томе немају шта да се питају универзитети, односно факултети. За чуђење је да се том приликом нико из универзитетских кругова није, ни на који начин, огласио. Осим да су се слагали са бившим министром, што је мало вероватно. Неприкосновена бирократија Министарства просвете Србије, охрабрена индоленцијом универзитета (има их шест државних) наставља „идеју” бившег министра –одштампала је нову хермафродитску диплому. „МУ – ЈОЈ”. Њен репрезентативни изглед и естетски ниво не може да се такмичи ни са предратним шегртским сведочанствима, а још мање с калфенским или мајсторским писмима. Креатори нових диплома, ако се уопште тако могу назвати, као да никад ништа нису видели из богате националне баштине, да не идемо даље у литературу. Оно што треба знати, они то не знају, а то је да су дипломе врло вредан историјски документациони материјал, да спадају у област дипломатике и да будућим историчарима поуздано говоре својим садржајем и изгледом, поред осталих артефакта, о стању културе. Није згорег да поновим оно о чему смо писали у првом осврту на ову тему – у будућности када историјским трајањем нестане неки народ иза њега на крају остају једино писани документи. Шта ће мислити о нама и нашем времену на основу ове бедне бирократски сочињене дипломе? Важност која се у осталом свету придаје дипломама видна је, јер се на зидовима разних надлештава, школа, института и бројних државних и приватних установа обавезно излажу репрезентативни документи. У Енглеској, на пример, можете поред свечаног документа добити и обичну диплому за официјелну употребу. Естетски – графички изглед ове склепане дипломе очигледно је дилетантска творевина, мешање два инкомпатибилна фонта – антиква и сан-сериф, димензионираних без осећања за меру, некерновани фонтови и недозвољив, технички мизеран и нечитљив слепи отисак државног грба. Посебно је рогобатна напомена: непотребно прецртати!!! По не нарочито строгој оцени, нова диплома ни по чему не заслужује прелазну оцену. Нажалост паре су већ бачене. У озбиљним установама у овако важним подухватима се, како то препоручује паметна методологија, пре свега прикупи релевантан материјал. У овом случају дипломе познатих светских универзитета, јер природно тежимо интеграцији у светску универзитетску фамилију. Да је то урађено, лако бисмо установили да оксфордска и диплома кембриџског универзитета, или хајделбершког и минхенског универзитета ни по чему нису сличне – напротив. Посебно је питање: зашто и са којим правом одговорни у министарству ускраћују право високошколским установама на исказивање својих посебности и у дипломама, на свој симбол. Зар су сви по свему исти? Озбиљна диплома је парадни марш високе школе, формулар, какав је смишљен у министарству просвете, то свакако није. *АОР – Административно-оперативно руководство, установа из претходног ауторитарног уређења Професор Универзитета уметности Стјепан Филеки [објављено: 31/01/2009]
