Новине „ПРАВДА“, 23-24.05.2009.
Исидора Бјелица Кашикара наша насушна Атракција са несрећним бомбашем је свакако вест број један у Србији. Таман када поносно испратише Бајдена којем није зафалила ни длака са главе, ето га бомбаш у Председништву... Човек пошаље упозорење на 11.000 адреса да ће доћи у Председништво са кашикаром и нико му не поверује. Јеби га, изгледа да безбедњаци не читају мејлове, они само верују тастерима и телефонским позивима а на интернету гледају голе рибе... Докићу су поверовали али он је дао изјаву некој агенцији или коме већ, што је утешно да новине још увек неко чита... Иако је свакој будали било јасно да није баш толико луд да напада аустралијског амбасадора њега инстант прихапсише што неоспорно доказује да туђе не дамо, а своје не чувамо. Јербо кад се запрети странцу одмах се хапси, а кад се иде бомбама на наше или грађани сами на себе - јебе се било коме!? Али кључно питање јесте ко је и колико данас у Србији уопште луд, а ко наоружан? Да ли је нормално да некад успешан бизнисмен, пентрач на Мон Блан и власник десетина фирми буде тако успешан, а онда преко ноћи цикне због неке трансакције са Јатом у којој су паре волшебно нестале? И данас је он само очајник са две кашикаре... Јеби ra, читам коментаре на блоговима и они су углавном унисони, људи имају инстант асоцијације на своје проблеме... На то да су остали без посла, да их је суд зајебао, да их је неко преварио и да нема никакве шансе да легално реше своје проблеме... Укратко држава их је зајебала или је дозволила да их неко зајебе. Недавно, универзитетски образован rpaђанин Бора држао је мртвог оца да би добио још пар пензија... И он је некада био успешан... И овај са кашикаром је некада био успешан. Већина Срба никада није била успешна и никада неће бити јер принцип селективног и неразумљивог квази легализма функционише искључиво по партијско-пајтоским каналима. Ко се снашао, снашао се... Ипак, очајник је кренуо са две кашикаре... Одакле му кашикаре? И зашто га нико није схватио озбиљно? Да ли можда наши безбедњаци мисле да су претње несрећног Докића озбиљније од човека који је данима узалудно гладовао, претио, очајавао? На праћење кога и чега одлази народни новац ако 11.000 мејлова претњи није довољно да се схвати да бомбаш самоубица озбиљно долази у посету са бомбама? Са друге стране, овај случај јасно показује да је веома танка црта од гладовања до резања сопственог прста и потом до крајње претње бомбаша самоубице и да Србија улази у фазу велике самодеструкције због финансијске пропасти. Србија је пуна очајника... Неки скачу кроз прозор, неки гутају пилуле, неки траже позицију за скок са моста, неки гладују верујући да ће их јавно гладовање довести до разрешења... Е, то је зајеб, у земљи гладних штрајк глађу је нонсенс... У земљи са толико покушаја самоубиства још једно звучи крајње неатрактивно. Овај је зато кренуо као Рамбо... Али наша владајућа елита не примећује ништа... Бајден је отишао после успешних преговора, мртвац из Бора је сахрањен, син је на испитивању за лудару. Онај што је одсекао прст сада живи без прста, гладни су и даље гладни иако то нису прогласили штрајком, бомбаш Рамбо ће на вештачење да ли је и он луд... А где ће се смештати толики луди и очајни када и они што треба да их негују су луди и очајни??? Јеби га, Влада ће о томе мислити сутра... Укратко ништа ново у земљици Србији, само још једна „кашикара стори"....А колико заправо има кашикара у Србији? Или је Србија сама no себи кашикара. [Non-text portions of this message have been removed]
