http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Albanci-svojatali-Aleksandra-Makedonskog-i-Karadjordja.lt.html
Albanci svojatali Aleksandra Makedonskog i Karađorđa Bilo je pokušaja da se dokaže kako srpski vožd potiče od albanskog plemena Klimenta, odnosno Keljmendi, tvrdi istoričar Predrag Marković Spomenik Karađorđu u Beogradu Foto D. Jevremović Vest da će se u Americi za nedelju dana pojaviti knjiga posvećena pesmama o Kosovu, ali iz albanskog ugla, prema kojem je albanski vitez Miloš Kopilik u stvari ubio sultana Murata Prvog u Kosovskom boju, prilično je šokirala srpsku javnost. Prema rečima stručnjaka, svojatanje kosovskog nasleđa nije baš velika novina, a interesantno je da je već bilo pokušaja da se dokaže kako Karađorđe potiče od albanskog plemena Klimenta, to jest Keljmendi. Prisvajanje Miloša Obilića stručnjaci tumače kao još jednu šansu da se i kosovski mit, koji je i u Srbiji i u svetu tumačen kao srpski, nasilno priključi isključivo albanskoj kulturi. Prema rečima istoričara Predraga Markovića, sličan pokušaj se dogodio i sa prisvajanjem Aleksandra Makedonskog. – Albanci pokušavaju da iskoriste jednu legendu, u ovom slučaju o Milošu Obiliću, kako bi stekli legitimitet, što je prilično komično. U našem regionu postoje nacije koje su jako nesigurne u sebe i u postojanje svoje istorije. Sa Obilićem je isto kao i sa prisvajanjem manastira. Albanci su relativno skoro došli na Kosovo i nemaju mnogo veze sa srednjim vekom – objašnjava Marković. Naš sagovornik ističe da je, pored povezivanja sa istorijom, Albancima potrebno i da se povežu sa kosovskim mitom, međutim, istina je, jednostavno, sasvim drugačija. – Ništa na Kosovu nije albansko, i u tome i jeste problem. Nijedna crkva, nijedna džamija. Kada govorimo o Kosmetu, možemo da govorimo o otomanskom i srpskom nasleđu, sve ostalo je izmišljanje. Da se razumemo, naravno da je u to vreme bilo srpskih plemića albanskog porekla, ali opet je to bilo srpsko plemstvo. A što se samog Boja na Kosovu tiče, zna se ko je učestvovao u njemu. U krajnjem slučaju, drugi narodi, recimo Hrvati, ili Bosanci, Bugari, imaju mnogo više razloga da se pozivaju na boj na Kosovu. Katolika, učesnika u bitki, bilo je znatno više – kaže Marković i napominje da je sigurno bio i poneki albanski plemić u boju, ali da je to sasvim neznatno učešće u čuvenoj bici 1389. godine. Podsetimo, „Politika” je prekjuče objavila vest da će autorka Ana Di Leljo 7. jula objaviti knjigu „Bitka za Kosovo 1389: albanski mit (ep)”, u izdanju renomirane kuće „Palgrejv Makmilan” koja se, prema najavama, bavi albanskim epskim pesmama o boju na Kosovu , u kojoj se tvrdi da je Miloš Obilić albanski junak. Di Leljo je sociolog, novinar, politički analitičar i zaposlena je na visokim funkcijama na Kosovu poslednjih deset godina. Na Internetu je, za sada, dostupan još i sadržaj knjige, sa sledećim poglavljima: „Bio jednom sultan Murat...”, „Istorijski zapisi: albanski protagonisti u hrišćanskom kampu”, „Miloš Obilić protiv Miloša Kopilika”, „Albanske varijante pesama o boju na Kosovu”, i „Izbor pesama o boju na Kosovu na albanskom jeziku, koje su pevane i snimane između 1923. i 1998. godine”. Zorica Tomić, predsednica kancelarije Uneska za Srbiju, za svojatanje Miloša Obilića kaže da je još jedan dokaz da Srbija, kao i druge male kulture, ne treba da bude uspavana i da je svaki glas, pa i najslabiji, protiv uzurpacije činjenica, istine i istorije dobrodošao. – Knjige se danas čitaju manje nego pre deset godina. U pitanju je još jedna provokacija od privilegovane, albanske strane. Polje kulture je jedino preostalo na kojem se vodi politika, sve ostalo je puka sila – kaže Tomićeva. Ona naglašava da je neophodno da Srbija, kao uostalom i sve slične male kulture, oblikuje strategiju kulturne politike, da ne bismo stalno dolazili u situaciju da se iznenađujemo. Sličan slučaj dogodio se i prilikom dogovora između Grčke i Makedonije, oko imena ove nekadašnje jugoslovenske republike i preimenovanja skopskog aerodroma u „Aleksandar Veliki”, 2007. godine. Razif Haliti, potpredsednik albanske opozicione Demokratske unije za integracije, izjavio je da nema potrebe ulaziti u rasprave jer je Aleksandar Makedonski – Albanac. Haliti je objasnio da je „Veliki Leka” pripadnik plemena Pelazgi (starosedeoci Grčke) i pozvao se na autoritete kao što je Plutarh. U to vreme, spor se vodio i oko nacionalne pripadnosti Skenderbega. Albanci su tvrdili da je njihov, dok su makedonski istoričari navodili da je u pitanju Đorđe Katriot, alijas Skenderbeg, Makedonac. ----------------------------------------------------------- *Bradić: Država bi mogla da reaguje* Nebojša Bradić, ministar kulture, kaže da Ministarstvo kulture nije nadležno za komentarisanje novinskih naslova. – To je, koliko razumem, knjiga objavljena u Americi, tako da je i samo pitanje stvar državne strategije i, pre svega, posao za istoričare i stručnu javnost – kaže za „Politiku” Nebojša Bradić. ----------------------------------------------------------- *Kritika u „Nacionalu”* Zanimljivo je da je jednu od kritika knjige, koja se već prodaje na www.amazon.com, napisao predsednik Hrvatskog helsinškog odbora Ivo Banac, a preneo ju je juče hrvatski „Nacional”, u tekstu pod naslovom „Knjiga koja je uzbunila Srbiju”. – Ana Di Leljo nam je pružila retku mogućnost da pogledamo drukčiju verziju Kosovske bitke, onu albansku. Ova vredna kolekcija, izvrsno prevedena, predstavlja važno delo za sve one koji žele da proučavaju prošlost Balkana – kaže Banac u svojoj recenziji, a prenosi „Nacional”. *S. Stamenković* [objavljeno: 01/07/2009] stampanje <http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Albanci-svojatali-Aleksandra-Makedonskog-i-Karadjordja.lt.html#> posalji prijatelju <http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Albanci-svojatali-Aleksandra-Makedonskog-i-Karadjordja.lt.html#>
