Branislav Tapušković
Bivši prijatelj Haškog tribunala neposredno pred izricanje presude generalu
Dragomiru Miloševiću
za granatiranje Sarajeva otkriva:
Armija BiH ubijala muslimane civile
Vojislava Crnjanski Spasojević
Sa čuvenim advokatom Branislavom Tapuškovićem razgovarali smo samo nekoliko
dana pre izricanja drugostepene presude pred Haškim tribunalom Dragomiru
Miloševiću, penzionisanom generalu Vojske Republike Srpske, bivšem komandantu
Sarajevsko-romanijskog korpusa.
Miloševićev proces je u Srbiji prošao gotovo nezapaženo, iako se za dela koja
se njemu stavljaju na teret tereti i Radovan Karadžić, pa bi jedna presuda
mogla da utiče na drugu.
Ovaj general osuđen je u prvom stepenu na 33 godine zatvora zbog bombardovanja
Sarajeva 1994. i 1995. Tužilaštvo je kao najužasniji napad na civile izdvojilo
bombardovanje pijace Markale, 28. avgusta 1995, u kom su 34 civila poginula i
mnoštvo je ranjeno. Sudsko veće je zaključilo da je na pijacu pala granata s
položaja Sarajevsko-romanijskog korpusa, i odbilo mogućnost da su napad
inscenirale vlasti u Sarajevu.
Tapušković je do januara 2004. bio prijatelj suda u suđenju Slobodanu
Miloševiću, a već u decembru te godine preuzeo je odbranu generala Miloševića,
koji se među prvima dobrovoljno predao Tribunalu.
- On je na mestu komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa nasledio generala
Stanislava Galića. Galić je u prvom stepenu osuđen na 20 godina zatvora, da bi
po žalbi bio osuđen na doživotnu robiju. To je tužilaštvo sada tražilo i za
Miloševića. Letos sam na suđenju istakao mogućnost da je zbog neke politike
potrebno što više osuda na doživotnu robiju; možda zbog nekih uticaja tih
presuda na status Republike Srpske. Iako se stalno govori da je odgovornost
individualna, a ne kolektivna, presude se izriču tako da je očigledno da
postoji dvostruki aršin. Više je događaja kod kojih dokazi dramatično dovode u
pitanje je li sve bilo tako kako tvrdi optužnica.
Mislite na Markale?
- Postoje Markale 1 i 2. Ljudi stalno imaju na umu Markale 1, koje su bile 5.
februara 1994, nakon čega je došlo do povlačenja teškog naoružanja na 20 km od
središta Sarajeva. Ali imate i Markale 2, 1995, nakon čega je krenulo prvo
bombardovanje u istoriji NATO bez odluke Saveta bezbednosti. A imate i događaj
iz maja 1992. u Ulici Vase Miskina, koji nije stavljen ni u jednu optužnicu,
iako je to bila inicijalna kapisla. Mislim da nikad nije stavljeno na tapet
suda upravo zato što je sam početak bio problematičan - da li je granata
doletela i odakle, ili je i to bila eksplozija inscenirana u statičnim
uslovima. Nakon toga su usledile sankcije. Interesantno je da su svi ti
događaji iskorišćeni u političkom smislu, kao što je i Račak iskorišćen za
bombardovanje Jugoslavije. I Račak je ispao iz optužnice protiv generala
jugoslovenske vojske u vezi sa odgovornošću za Kosovo, jer je problematičan.
Kako je moguće da se generalu Miloševiću stavljaju na teret Markale, a da sud
razmatra da li da to izbaci iz optužnice protiv Karadžića, koji je bio vrhovni
komandant?
- Sudija Kvon je mislio na Markale 1. To izbacivanje je pomenuo na jednoj od
statusnih konferencija, pa se digla velika galama, pre svega u Federaciji BiH.
Što se tiče Markala 2, obilje dokaza je ukazivalo da je to bila eksplozija u
statičnim uslovima. Navodnu granatu nije registrovao Unproforov radar. Nikad
nije utvrđena udaljenost odakle je mogla da doleti, ako je uopšte doletela.
Karadžić sad može svaki događaj da dovede pod znak pitanja, da izvodi nove
dokaze, da obara to što je utvrđeno drugim presudama. Videćemo kakva će biti
presuda za Markale 2.
Šta se onda dešava s tim drugim presudama?
- Formalno je predviđena revizija, međutim o kakvoj reviziji pričamo ako
Tribunal završava rad krajem 2010. Ali hteo sam da objasnim šta je najvažnija
stvar vezana za Sarajevo: u optužnicama, ne samo protiv Miloševića, tvrdi se da
je to bila civilna zona i da je sve što je bilo upućeno prema Sarajevu oružjem
usmereno protiv civila. Pružio sam stotine dokaza iz arhive Armije BiH da je u
Sarajevu bilo 50.000 vojnika i 15.000 policajaca, koji su takođe delovali. Da
ne govorim o oružju! Da li to onda može da bude civilna zona!?
Kako ste dolazili do dokumenata Armije BiH?
- Omogućeno mi je da uđem u njihovu arhivu. Galić je bio u težoj poziciji jer
njegovi branioci kada mu se sudilo nisu mogli da dođu do tih dokumenata. „Avaz“
je pisao kako je moguće da se poverljivi dokumenti daju braniocima generala
Miloševića! Ušao sam sa odobrenjem njihovog ministra pravde, mesecima sam
tražio i našao oko 4.000 dokumenata, ali jedva sam 500 uspeo da uvedem u
proces, jer oni moraju da budu prevedeni, a oko toga su uvek veliki problemi.
- Posedujem dokumente iz kojih se vidi da svako od vojnika ko pokuša da pređe
na drugu stranu mora biti likvidiran. Imam dokaze i kako su ubijali Unproforove
vojnike unutar Sarajeva. Iz dokumenta se vidi kako Alija Izetbegović obaveštava
svoju vrhovnu komandu o tome šta mu je francuski ambasador rekao o vojnicima
koje su ubili muslimanski borci. Imam i dokument iz kog se vidi da jedan gađa
sa oblakodera i kaže: „Evo, sad sam pogodio jednu stariju ženu koja je htela da
pređe na drugu stranu!“ Na kraju, kolika se buka digla oko knjige Vladimira
Kecmanovića „Top je bio vreo“, samo zato što je pokazao drugi aspekt šta se
događalo ljudima u Sarajevu - kako su klani, ubijani, likvidirani, pa dečak,
koji je izgubio celu porodicu od srpske granate, posle poželi da ode van
Sarajeva i opali ka njemu. Isplivaće takve stvari i kroz literaturu i kroz
istoriografiju. Dokumenti govore da Sarajevo nije bilo civilna zona i da je
permanentno trajao vojni okršaj. I ne stoji teza da su Srbi bili na brdima
okolo i iživljavali se. Neoborivi dokazi pokazuju ko je bio na Grdonju, Ćorinoj
kapi, Žuči, Mojmiru, Debelom brdu... Na Trebeviću je razmak između dve strane
bio samo 30-tak metara. Srpska Grbavica je bila geto. I Dobrinja i Ilidža su
valjda bile Sarajevo, a muslimanska vojska je nemilice tukla sa Igmana.
Ovde je manje-više opšti utisak da pojedinac ne može da pobedi Tribunal i da su
Sud i Tužilaštvo gotovo na istoj strani?
- Tužilaštvo ima neverovatne mogućnosti i kapacitete, pa tuženi, s tek nekoliko
saradnika, ne može da mu bude ravnopravan. A u Statutu se garantuje
ravnopravnost stranaka.
Dajte nam neki primer?
- Recimo, svaki dokument možete da uvedete preko svedoka, ali on mora da bude
preveden, i ja sam gro dokumenata mogao da prevedem tek pred kraj procesa. To
je teškoća s kojom se suočava svaki pritvorenik. On nema kapacitet i mogućnosti
da valjano pripremi odbranu. Za razliku od Tužilaštva, koje ima na desetine
ljudi, odbrana ima pravo na dva branioca, dva saradnika i nekoliko
istražitelja.
Iz toga proizlazi da je Karadžićev zahtev da mu se produži vreme za pripremu
odbrane realan?
- Koliko god izgledalo po nečijim ocenama da on zloupotrebljava svoje pravo, to
nije tačno. On opravdano insistira na pravu koje mu je zagarantovano Statutom
Tribunala. Kako da počne suđenje ako mu je ostao jedan broj dokumenata koje
mora da koristi a nisu prevedeni? Nekoliko minimalnih prava mu je
zagarantovano: da ima dovoljno vremena da se pripremi, da uvek bude prisutan i
da se lično brani. Nigde nije predviđeno da neko mora da bude pravnik da bi se
koristio pravom da se lično brani.
Zašto Tribunal toliko žuri da završi taj proces?
- Zato što im ističe mandat.
Ali zar nije logično da mandat ne bi trebalo da im istekne dok ne završe proces?
- Pitanje je kako će to Savet bezbednosti da reši - da li će im produžiti
mandat i odobriti sredstva, ili će možda Rusija reći „ne“.
Da li mislite da je realno da se do kraja 2010. završi suđenje i Šešelju i
Karadžiću?
- Ne, ali to može da se isforsira. U slučaju Karadžića bojim se neke kozmetičke
odluke, da mu u prvom trenutku udovolje i daju dodatno vreme, recimo do
februara. Ali idu božićni i novogodišnji praznici, i praktično nijedna služba u
Tribunalu ne radi već od 15. decembra. S druge strane, ako nameravaju da mu
nametnu branioca, pitam se koji branilac može da pripremi odbranu za kraće
vreme od onog koje je njemu potrebno. Suđenje u svakom slučaju mora da bude
pravično i ekspeditivno. Ono u ovim okolnostima može da bude samo ekspeditivno.
Kako objašnjavate da je jedno tako važno suđenje kao što je generalu Miloševiću
prošlo nezapaženo u javnosti?
- To je neobjašnjivo. Ukazivao sam ljudima šta se dešavalo, ali ovde niko skoro
ni slova nije objavio. A to je najbrže suđenje koje se odigralo pred Haškim
tribunalom - trajalo je u prvom stepenu od januara do oktobra 2007. Završili
smo uz nadljudske napore. Trajalo je iz dana u dan, nisam uspeo da dođem ni na
sahranu rođenog brata Vasilija.
Šta bi se desilo s nezavršenim slučajevima kad bi se Tribunal zatvorio 2010?
- Nacionalni sudovi bi mogli da traže da nastave te procese.
Da li bi se onda Karadžiću sudilo u Sarajevu ili u Beogradu?
- Proces je počeo pred Haškim tribunalom, pa će se verovatno tamo i završiti.
Opasnost - partijski ljubimci
Kako Vam se čini reforma pravosuđa?
- U ovom trenutku sve stoji na mrtvoj tački, sudije odlažu suđenja, odlažu se
čak i pritvorski predmeti, kolaps je i svi čekaju šta će se desiti. Ako se ide
na podmlađivanje na račun sudija od integriteta, iskustva i znanja, to je ravno
katastrofi. Posebna priča je što će sudije koje ne budu reizabrane završiti u
advokaturi. Tako je bilo svih ovih decenija - tu su dolazili ljudi i iz
policije i iz pravosuđa, i to je povremeno devalviralo advokaturu. Najveća
opasnost je da posle reizbora ostanu samo partijske sudije, partijski ljubimci
koji će kad dobiju neki predmet da vode računa kako će da sude. Ako tako bude,
onda od nezavisnosti pravosuđa neće biti ništa.
Kako gledate na štrajk advokata?
- I ranije je bilo takvih štrajkova, ali sam oduvek mislio, i kad sam bio na
važnim funkcijama u Advokatskoj komori, da je štrajk advokata nespojiv sa
suštinom poziva, kao što ni lekari ne mogu da štrajkuju. Naravno, povinovaću se
odluci Komore. Slažem se sa svim što su moje kolege rekle o fiskalnim kasama i
plašim se mogućih zloupotreba. Može se desiti da najugledniji advokati, koji se
budu zamerili na nekom suđenju, budu eliminisani sa scene jer im je finansijska
inspekcija pronašla neki neevidentiran prihod.
Za suđenje Karadžiću samo 300 dana
Da li danas možete da kažete zašto ste prestali da budete prijatelj suda u
slučaju Miloševića?
- Smatrali su da više nisam neophodan kad tužilac završi s dokazima.
To je bilo formalno objašnjenje...
- Kasnije, u leto, nudili su mi da budem na spisku potencijalnih branilaca u
slučaju da se razboli. Odbio sam da mu ne bih ugrozio prava. Ovde je
postavljano i pitanje zašto sam pristao da budem prijatelj suda, ali znao sam
da ne mogu da mu ugrozim osnovna prava, da mogu samo da mu pomognem.
Da li ste očekivali da će se proces tako tragično završiti?
- Na dan Miloševićeve smrti ili sutradan, gostovao sam u emisiji sa Ljiljom
Smajlović. Podsetila je gledaoce da sam upozoravao da će mu zdravlje biti
ugroženo jer neće moći da izdrži taj tempo. Milošević je imao svakodnevna
suđenja, a za Karadžića je predviđeno 300 sati ukupno!
Da li Vam se čini mogućim da se proces završi za samo 300 sati?
- Ne. Ali predvideli su neke nove mogućnosti da se proces ubrza. Recimo,
pismeno uvođenje dokaza. Međutim, pitanje je da li takve dokaze mogu da uvedu,
a da ne omoguće optuženom unakrsno ispitivanje. To će se rešavati u hodu.
Kada ste poslednji put videli Miloševića?
- Viđao sam ga s vremena na vreme i pošto sam prestao da budem prijatelj suda.
Iako nije izgledao loše, znao sam da ima probleme s krvnim pritiskom. Bilo je
pitanje kad će da klone.
Da li srećete i ostale pritvorenike?
- U sećanju će mi ostati susret sa Šešeljem na dan kad mu je umrla majka. Nije
tražio da dođe na njenu sahranu. Nisam hteo ništa da ga pitam. Znao sam da je,
pošto nisu imali spremnu optužnicu kad je stigao u Hag, tražio da ga puste da
se vrati i spremi, ali je odbijen. Posle toga im više nikad to nije tražio.
Na odštetu zaboravite
Kome mogu da se žale oni koji su u Tribunalu proglašeni nevinim, a proveli su
silno vreme u pritvoru?
- Trebalo bi da mogu da se žale OUN, ali to nijednim aktom nije predviđeno. To
je presedan u pravosuđu bilo koje države. Uzmite samo slučaj Miroslava Radića,
koji je na kraju tražio odštetu od naše države.
http://www.nedeljnitelegraf.co.rs/pregled/149/
[Non-text portions of this message have been removed]
