http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/nema-ko-da-zaustavi-rastakanje-srbije.html?alphabet=l
Kuda ide Srbija
Nema ko da zaustavi rastakanje Srbije
Vasilije Krestić
subota, 14. novembar 2009.
O stanju u Srbiji i o tome zašto nije optimista govori uvaženi srpski istoričar
i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti dr Vasilije Krestić.
– Kada govorimo o sadašnjem stanju u Srbiji: političkom, ekonomskom i
socijalnom, moram da priznam da se pribojavam da se radi o vrlo dubokoj krizi,
i nimalo nisam optimista. Nisam – jer procenjujem da nema dovoljno volje a ni
sposobnosti kod onih koji vode ovu zemlju da nas izvuku iz ove agonije. Reč je
o krizi koja je globalnog karaktera. Čitavo naše okruženje je u takvoj
situaciji i pitanje je da li će se pronaći izlaz, ili ne. Bojim se da se
preduzimaju mukotrpni koraci, a da se ne preduzimaju – pravi. Ta kriza je u
celom svetu, i hajde da kažemo da nismo zapali u nju sopstvenom krivicom, ali
se bojim da prolazimo kroz političku, nacionalnu i krizu duha, i to prilično
ozbiljnu. I moralo bi da se iznađu rešenja. Ali, kada je reč o našem političkom
rukovodstvu, ovakvom sastavu našeg rukovodećeg tima, ovakve Vlade, ja nisam
optimista. Bojim se da ima mnogo pogrešnih poteza, da ima raskoraka među njima
samima, da ne postoji
jedinstven stav o brojim pitanjima, a da ne pričam o potpuno pogrešim potezima
– o ulasku Srbije u NATO, ili sećate se, pre nekoliko meseci, pokušaja da se
naši vojnici pošalju na vojne manevre u Gruziju. Prema mom mišljenju bio je to
skandal našeg aktuelnog rukovodstva u koji nipošto ne bismo smeli da zapadnemo,
ako želimo da vodimo mudru politiku. Sa druge strane, muka mi je od te
snishodljivosti prema Zapadu i od toga što nemamo nimalo dostojanstva,
gospodstva, što smo jednostavno postali poslušnici i dodvoravamo se svima
redom, dozvoljavamo da nam kroje kapu i dele lekcije, da o nama izriču sudove.
Za mene kao člana ove nacionalne i državne zajednice to je prosto uvredljivo.
Mislim da bismo morali toga da se oslobodimo – kaže akademik Krestić
komentarišući sadašnje prilike u našoj zemlji.
Na koji način možemo to da prevaziđemo?
– Morali bismo prvo da se oslobodimo ovog nesposobnog rukovodstva da bismo
stvarno stali na noge. Nemam iluzije o snazi naše zemlje, o mogućnosti da se
nekom silom odupremo zlu, ali smatram da bismo mnogo mudrijom diplomatijom od
nekih novih sposobnijih diplomata to mogli da očekujemo. Ne sumnjam da u narodu
postoje mudriji i sposobniji od ove garniture od koje ne očekujem zaista niša
dobro. Posebno me zabrinjava kriza, koja je u ovom trenutku vezana ne samo za
Kosovo i Metohiju, nego i za Vojvodinu. Kada je reč o jednoj i o drugoj našoj
regiji, mislim da su tu povlače apsolutno pogrešni potezi, pri tom se uopšte ne
misli na duge staze, nego na dnevno-političke šićardžijske interese, koji nas
dovode u sve dublju krizu. Ne može se podređivati državni interes partijskim
interesima što se, nažalost, kod nas čini. To je tako i na Kosmetu, a još je
upadljivije kada je reč o Vojvodini, i o ovom Statutu Vojvodine.
Vaš stav o ovim ozbiljnim problemima poznat je srpskoj javnosti.
– O tome sam mnogo pisao, govorio, držao besede. Moj stav je jasan. Prvo treba
poštovati Ustav, bez obzira na to da li smo mi zadovoljni Ustavom, da li on
ovakav kakav je, odgovara našim interesima, ili ga treba menjati. Ustav mora
biti poštovan! Međutim, ako imate toliku diskrepanciju između Ustava i
statutarnih odredaba na koje je u javnosti ukazano, a uprkos tome se teži
formalnim prekrajanjima, brisanjem nekih reči ili interpunkcija, onda je to
prava katastrofa. Činjenica je da je Statut nastao u koaliciji između, u ovom
trenutku, vladajuće stranke DS sa Savezom vojvođanskih Mađara i Ligom
socijaldemokrata Vojvodine i Nenadom Čankom. Ako je to neka predizborna
koaliciona partnerska dogovoračka politika ona ne bi smela da dovodi u opasnu
situaciju pitanje teritorijalnog integriteta. Međutim, da bi sačuvala osvojenu
vlast, očigledno je da vladajuća stranka – koja bi mogla i sama u Vojvodini da
vlada – zapravo ne želi da
izneveri svoje koalicione partnere i nekim kozmetičkim sredstvima pokušava da
ispravi, dotera, ulepša Statut kako bi on mogao da prođe. A njime se istinski
ide ka tome da se dovede u pitanje status Vojvodine u okviru Srbije! Čim ima
toliko nadležnosti koje se daju Vojvodini kao autonomnoj pokrajini, koje ne
pripadaju nijednoj autonomiji, onda je jasno da je to put koji vodi ka
secesiji. Mi smo morali do sada da steknemo veliko iskustvo o tome kako je
ostvarena secesija naših severozapadnih republika i koja su sve sredstva
primenjivana, a da ne bismo sada uočili da se ide istim putem kada je reč o
Vojvodini. Po mom dubokom uverenju, to je antidržavni akt ljudi koji gledaju da
zadovolje svoje sitne birokratske interese.
Koliko nam sve češće najavljivana regionalizacija može doneti dobra?
– Okolnosti u našoj državi su takve da se pitam da li nam je uopšte potrebna
regionalizacija. Regionalizacija, pri ovako slabom duhovnom stanju u kojem se
nalazimo može da nanese štetu celoj državi, ne samo kada je reč o autonomiji i
Statutu nego i u drugim oblastima. U ovom slučaju problem je ne samo sa Kosovom
i Metohijom i Vojvodinom, nego i sa Raškom, pa sa istočnom Srbijom, gde se
javlja problem Vlaha i sve ispoljenije politike za nekom separacijom,
regionalizacijom. Bojim se da polako idemo u rastakanje države. Naravno da
nisam za kruti centralizam, ali pri ovakvom stanju i posle svega što smo kao
narod doživeli u prethodnom periodu, krhkom osećanju duhovnog jedinstva smatram
da se država mora voditi racionalnije, drugim putem, a ne dozvoliti da se sitno
cepka čas na severu, čas na jugu, pa na jugoistoku...
Mogućnost da Srbija pristupi NATO-u, usložnjava ionako katastrofalnu situaciju
u zemlji.
– Ne možemo i ne smemo dozvoliti ni na koji način da dođemo u bilo kakav sukob
sa Rusijom. Rusija je pokazala, i sada predsednik Medvedev, da je naš vekovni
partner. Konačno, od snage Rusije zavisi u mnogo čemu naš opstanak i
nezavisnost. Nama Rusija ne mora i ne treba materijalno da pomogne, što ona i
čini na razne načine, ona treba da bude jaka i da bi mogla da nam bude neka
vrsta zaleđine, što je mnogo puta i bila ne upotrebljavajući uvek oružje. Ali
kada je trebalo, znala je i da upotrebi i oružje, i ulimatumima da stavi do
znanja da je zainteresovana za Srbiju i njenu sudbinu. Ako se mi pridružimo
NATO-u, naši rukovodioci, političari moraju da budu svesni posledica. Sa
tendenicijama koje ima NATO pri okruživanju Rusije, s jedne strane Gruzija, sa
druge nordijske zemlje, pa Litvanija, Ukrajina, jasno je da je to usmereno
protiv ruskih interesa. Ukoliko pristupimo u NATO onda automatski stajemo na
„drugu” stranu! Postavlja se
pitanje čemu to? Zbog čega ne sačuvamo neku vrstu neutralnosti i ne održavamo
dobre odnose sa Rusijom na isti način kao i sa Zapadom? Ako nas neko
uslovljava, ne pristaje na to da budemo nezavisni, onda se jednostavno moramo
prikloniti onome ko nam je bio vekovni partner, za kojeg znamo da je provereni
prijatelj. Sa druge strane, znamo i to ko nam nije provereni prijatelj, znamo
šta su nam činili i kakva su nam zla nanosili, i sada ti isti da nam kroje
kapu, da budu nadređeni, da nam postanu savetodavci. To je za mene prosto
neverovatno! Da se razumemo, ja ne želim da se sa njima konfrontiramo, znam šta
je sila i kolika je to sila, ali ne želim da budemo sluga onih koji nam ne čine
dobro.
Opštenarodni referendum o eventualnom pristupu Srbije NATO bio bi možda
najbolje rešenje.
– Mislim da je srpski narod to već jasno stavio do znanja, iako ga više niko i
nizašta ne pita. Videlo se da narod nema ništa protiv Evropske unije i da smo
svesni da pripadamo tom delu sveta. Ali ulaziti u vojne saveze i prihvatati
obaveze koje proističu iz vojnog saveza, koje neće biti nimalo jeftine,
pogotovo ako naša deca treba da idu da ratuju za račun interesa nekih država
koje dođu u sukob sa „nekima”, a zna se kakvi su uslovi u NATO paktu – jedan za
sve, svi za jednog – ozbiljan je signal, upozorenje da dobro preispitamo svoje
opredeljenje.
Vratimo se na Kosmet. Podsećamo, da se SANU povodom
šiptarskog „samoproglašenja”, nije oglasila na pravi način, onako kako to
dolikuje reprezentativnoj srpskoj naučnoj instituciji?
– Pre nego što vam odgovorim, moram da kažem da stav naših zvaničnika koji vode
našu politiku i koji se posebno oglašavaju povodom situacije na Kosovu i
Metohiji nije uvek jasno definisan. Bojim se da je tačno upozorenje koje sam
nedavno pročitao od jednog nemačkog istoričara. U jednom tekstu, govoreći
verovatno u ime nemačke politike, rekao je da srpske političare kakvi su,
recimo, predsednik Tadić ili Đelić, ne treba uvek slušati šta kažu o Kosovu i
Metohiji, nego kako to kažu. Drugim rečima, nemački istoričar hoće da kaže da
se naši političari polako i verbalno pripremaju da prihvate status koji nam je
nametnut takozvanim samoproglašenjem. Plašim se da sve ide u pomenutom pravcu i
da treba samo da prođe vreme, da se odabere trenutak kada ćemo to i prihvatiti.
U tom smislu, mislim i da je SANU, sa rukovodstvom koje imamo, veoma
prilagodljiva, i da se Akademija prijanja tekućoj politici. Pristajući uz
politiku koja
vodi ovu zemlju SANU nema samostalni stav, pri čemu se brani izgovorom da ne
želi da ulazi u dnevnu politiku. Međutim, treba razdvojiti po značaju i
razlikovati šta je to dnevna politika, a šta je nacionalni i državni interes.
Treba razgraničiti šta je partijska politika, a šta je interes za očuvanje
teritorijalnog integriteta.
Bio je prilično jak unutrašnji pritisak da se SANU povodom Statuta Vojvodine
zvanično oglasi i da ga odbaci.
– SANU sa svojim ljudima koji bave pravnom i istorijskom naukom trebalo je da
analizira taj dokument i stavi čitavoj javnosti do znanja o čemu se radi i
kakav je to dokument. Nažalost, pod rukovodstvom našeg predsednika Hajdina,
odbijeno je na sednici Predsedništva da se zauzme takav stav i samo je rešeno
da se Akademija oglasi po onoj odredbi Statuta koji se tiče osnivanja
vojvođanske akademije. Dakle, tu vidite da Akademija čak ni samoj sebi nije
dosledna. SANU i ne treba da se bavi dnevnom politikom i stranačkim odnosima,
ali kada je reč o ključnim, strateškim interesima, onda je SANU dužna da zauzme
stav i da sa njim izađe pred javnost, bez obzira na to da li će to nekome
odgovarati, ili neće, kao što je učinila Srpska pravoslavna crkva. Budući da je
vladajuća stranka ta koja se zalaže za Statut Vojvodine, naše „mudro”
rukovodstvo nije prihvatilo da se na izvestan način suprotstavi takvoj
politici. To nije dobro za
ugled Akademije i srpski narod u celini. Imponuje mi što je SPC reagovala, a
tužan sam što to SANU nije uradila.
Da li smatrate da bi u ovom momentu bilo korisno da se ponovo objavi često
prozivan Memorandum iz 1986. godine?
– Memorandum će sigurno u istorijskoj perspektivi doživeti drugačije ocene nego
što ih je doživeo u krizno vreme. Memorandum je, zapravo, napadnut u isto vreme
kada je napadnuta i čitava Srbija zbog navodnog velikog srpstva i zbog želje da
se stvori etnički čista srpska velika državna teritorija. Memorandum je
doživljavao sudbinu koju su doživljavali svi Srbi, pa i tadašnja srpska državna
politika. Inače, Memorandum je objavljen na engleskim, francuskom, čak dva
izdanja, i na nemačkom jeziku. Na srpskom jeziku objavljena su dva izdanja.
Jedno je objavio SANU, a drugo, pre četiri godine, Izdavačka kuća „Borba”.
Mislim da je u ovom trenutku zainteresovani deo javnosti snabdeven u dovoljnoj
meri primercima Memoranduma, što ne znači da nove generacije neće poželeti da
ga imaju. Sa istorijskog stanovišta Memorandum će doživeti rehabilitaciju, ne
samo u našem narodu, nego i od onih koji su ga žigosali neobjektivno i pod
pritiskom. A žigosan je iz političkih potreba u času kada je Srbiju trebalo
baciti na kolena i dovesti je dotle, da se izgubi Kosovo i Metohija i da na toj
našoj teritoriji dobijemo „Bondstil”. Sve je to bilo u istoj funkciji. Mi u
Akademiji treba da budemo ponosni na Memorandum, ponosni što smo u jednom
trenutku izašli pred javnost sa takvim tekstom, što smo shvatili koliko je
krizna situacija u ondašnjoj Jugoslaviji, uočili da je Jugoslavija na pragu
raspadanja i što smo pokušali da stanemo na put takvom raspadu, kako se kasnije
i dogodilo. Pravi intelektualac, dakle, mora da ima hrabrosti da uvek kaže
istinu, da se za nju bori i širi istinu u narodu.
(Razgovarala Biljana Živković)
Pristigli komentari (1)
Pošaljite komentar
[ Početna strana ]
__________________________________________________________________
Yahoo! Canada Toolbar: Search from anywhere on the web, and bookmark your
favourite sites. Download it now
http://ca.toolbar.yahoo.com.
[Non-text portions of this message have been removed]
