Србија после одлуке Међународног суда правде - Тибор Варади
Нове иницијативе или фактичко стање Чињеница је да је за српске власти било боље поћи од правне реалности (уместо од фактичке), јер је правна реалност за Србију повољнија и отвара више шанси Тибор Варади Рекао бих на почетку да се фактички губитак Косова и Метохије не везује за садашњу Владу Србије – као што се не везује ни за владу Војислава Коштунице, нити за владу Зорана Ђинђића. Фактичка власт Србије над Косовом престала је за време владања Слободана Милошевића. Српски закони се не примењују на Косову, српски административни органи немају стварна овлашћења на Косову, Косово је ван српског правосудног система од 1999. године. Председнику Србије је лакше да посети једну српску школу у Будимпешти или у Темишвару него на Косову. То је стварно стање. То је стање које прихватају и многе велике силе, али то није стање које је прихватила било која влада Србије, нити је то стање које су до сада прихватиле Уједињене нације. Више пута сам себи поставио питање да ли је после 1999. године адекватна реторика да не дајемо Косово – да ли би било смисленије (имајући у виду фактичко стање) инсистирати на (фактичком) враћању Косова (или можда дела Косова). Није лако дати одговор на то питање. Чињеница је да је за српске власти од 1999. године па до данас било боље поћи од правне реалности (уместо од фактичке), јер је та правна реалност за Србију повољнија и отвара више шанси. Поред тога, нема сумње да би опција оружане интервенције у циљу промене фактичког стања у датим околностима могла да донесе само зло за Србију. Преговори су вођени, али нису дали резултате. Мислим да је озбиљан успех Србије да је успела да правну реалност учини важнијом на међународном плану. То је постигнуто тиме што је Генерална скупштина прихватила иницијативу Србије и поставила је Међународном суду правде (МСП) питање да ли је једнострано проглашење независности Косова у складу са међународним правом. Сада чекамо шта ће МСП рећи. Ако би Међународни суд правде стао на становиште да је једнострано проглашење независности у складу са међународним правом, то не би мењало фактичко стање, Београд не би фактички ништа више изгубио. Мишљење МСП-а не би могло да натера Србију да призна Косово као независну државу, али би се аргументи иза противљења свели на историјске и политичке. Државе које су признале Косово могле би мирније да спавају. Државе које нису признале Косово могле би да промене свој став, али могле би и да остану при свом ставу наглашавајући да су признање или непризнање – политичке одлуке и да оне и даље сматрају да би признање било политички штетно или некорисно. Ако би Међународни суд правде стао да становиште да једнострано проглашење независности није у складу са међународним правом, то би без сумње била морална победа Србије. Фактичко стање сигурно не би самим тим било промењено, али би се отворио маневарски простор за нове иницијативе (Србије или других држава) да се покуша наћи споразумно решење у складу са међународним правом. Државе које нису признале Косово добиле би сатисфакцију, а државама које су до сада признале Косово било би теже да се противе новим иницијативама. Међународно право би се пак нашло на испиту. Професор универзитета, стручњак за међународно право Тибор Варади [објављено: 22/12/2009] <http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Nove-inicijative-ili-faktichko-stanje.sr.html> stampanje <http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Nove-inicijative-ili-faktichko-stanje.sr.html> posalji prijatelju пошаљите <http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=new_review&int_itemID=116717> коментар | погледајте <http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=116717> коментаре (1) http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Nove-inicijative-ili-faktichko-stanje.sr.html [Non-text portions of this message have been removed]
