Jedno dete i puna kapa
I. MIĆEVIĆ - B. STJELJA, 27.03.2010 21:00:27 Ocena: <http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=174725&title_add=Jedno%20dete%20i%20puna%20kapa&kword_add=deca%2C%20natalitet#vote> <http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=174725&title_add=Jedno%20dete%20i%20puna%20kapa&kword_add=deca%2C%20natalitet#vote> 3.06 (Glasova: 14) <http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=174725&title_add=Jedno%20dete%20i%20puna%20kapa&kword_add=deca%2C%20natalitet#vote> http://www.novosti.rs/images/basic/vote_on.gif Komentara: 10 <http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=19&idobj=174725#list> http://www.novosti.rs/images/basic/comment_on.gif NIJE više izuzetak da se u porodilištu u 24 sata ne rodi nijedna beba, nije iznenađenje ni da je prosečna Srpkinja već ušla u petu deceniju, niti što odavno brojimo više starih nego mladih. Nejasno je, međutim, to što se olako prihvata izostanak državne strategije koja bi sprečila demografsku katastrofu. Epilog: razvodi pobeđuju venčanja, abortusi rađanja, a samačka domaćinstva velike, tradicionalne porodice... Dok jedan deo stručne javnosti kaže da je ovaj trend očekivan, jer delimo sudbinu celog evropskog kontinenta, drugi upozoravaju da nam preti izumiranje... Prema popisu iz 1950. godine, bilo nas je 5,9 miliona, a demografi procenjuju da će nas isto toliko biti i 2050. To znači da je čitav jedan vek, u konačnom zbiru, prošao - bez rađanja. - Bitku sa belom kugom ne smemo da izgubimo, a nismo ni počeli da se borimo - upozorava sociolog Biljana Spasić, autorka knjige „Zašto Srbi nestaju“. - U ovoj se borbi, u jedan front, moraju ujediniti patriotizam, politika i kapital. Zalud nam sve državne politike ako nema ljudi. A ljudi je sve manje. Popis iz 2002. godine kaže da je Srbija imala 7,5 miliona stanovnika, a 2008. nas je bilo 150.000 manje. Dakle, za šest godina je nestao grad veličine Kragujevca. Samo u 2008. godini odnos rođenih i umrlih je 33.620 u korist umrlih, što je grad veličine Ćuprije ili Ivanjice... Sa negativnim prirodnim priraštajem suočavaju se svi okruzi u Srbiji osim Raškog, gde je većinsko muslimansko, i Pčinjskog, gde je veliki udeo albanskog stanovništva. NOVAC DOK su brojke neumoljive i ne ostavljaju prostor za polemiku, koplja se lome oko traženja krivaca. Najviše je onih koji optužuju - novac. Nedostatak para mladi parovi najčešće navode kao razlog za nesamostalnost. Zbog malih primanja i nezaposlenosti neće napustiti roditeljsko gnezdo, teško će se odlučiti za zajednički život, a još teže da „pojačaju“ prezime. Ima, međutim, sociologa koji se sve glasnije pitaju - da li je baš sve u novcu? - Svi kao razlog navode ekonomsku situaciju. Ne mislim da je to pravi razlog, jer se u vreme siromaštva rađalo znatno više dece. Danas bogati domovi imaju jedno ili nemaju nijedno dete. I dalje najviše rađa sirotinja - objašnjava Biljana Spasić. - Moja istraživanja pokazuju da je zapravo glavni razlog to što patimo od nedostatka ljubavi. Sebični smo, egoistični i nismo spremni na žrtvu, a rađanje i vaspitavanje deteta upravo to zahteva. Egoistični smo toliko da ima sve više parova koji se, tobože, vole, ali ne žele da imaju potomstvo. Istraživanje je pokazalo da su u 93 odsto razlozi isključivo hedonističke prirode. Pomera se i granica rađanja. Sada je iz ženinih dvadesetih prešla u tridesete godine. Kumuje i veliki broj razvoda. - To takođe pokazuje da nismo spremni na kompromis. A bez braka nema ni potomstva. Brak rađa decu - zaključuje Spasićeva. Takođe, pita se naša sagovornica, kako ćemo ohrabriti roditelje ako im nudimo najskuplju bebi opremu u Evropi, a jednokratni roditeljski dodatak za prvo dete umesto da bude najveći - ponižavajuće je nizak. KRIZA POSTAJEMO sve starija nacija. Prosečna starost stanovnika Srbije bila je 1953. godine 29,9 godina. U 2008. se prosek, kod žena, popeo na 42,2 godine. A demografi kažu da će prosečna starost polovinom ovog veka dostići 52 godine. Tada će nas sustići niz gerontoloških problema. Biće potrebno više domova za stare nego porodilišta i obdaništa zajedno! A mali broj zaposlenih neće moći da izdržava ogroman broj penzionera. Zato mnogi vide spas upravo u državi. Republička vlada je, doduše, pokazala raspoloženje da poboljša „krvnu sliku“ zemlje. Ispisana je serija dokumenata i izglasan niz odluka, ali malo je vajde od toga. Poslednji „papir“ u koji su svi polagali nadu bila je Strategija za podsticanje rađanja, usvojena pre dve godine. U njoj je bio pobrojan niz mera koje bi pomogle mladim parovima da se odluče na roditeljstvo. Ciljevi su podeljeni u dva paketa: na direktnu finansijsku podršku i na pomoć oko usklađivanja rada i roditeljstva. Država se obavezala da će uvećati iznos roditeljskog dodatka, kao i dodatke za drugo, treće i četvrto dete, čija bi isplata trebalo da bude jednokratna umesto usitnjena na rate, kao danas. Predložena je isplata pune zarade za trudničko bolovanje, besplatni udžbenici za treće i četvrto dete, povoljniji stambeni krediti za parove do 35 godina... U Strategiji je navedeno i da će se učiniti sve da se mladi roditelji podstaknu u zapošljavanju, da će se pojačati inspekcijski nadzor poslodavaca zbog diskriminacije porodilja, da će se raširiti mreža predškolskih ustanova, obezbediti pomoć roditeljima čija deca imaju teškoće u razvoju... Ambiciozno zamišljeni planovi ostali su, ipak, samo na nivou ideje. - Strategija je u 2009. godini trebalo da počne da se primenjuje. Desila se, međutim, svetska ekonomska kriza i mnogi planovi su odloženi - objašnjava Predrag Petrović, načelnik Odeljenja za poslove u oblasti populacione politike u Ministarstvu rada i socijalne politike. - Sve mere su vezane za novac i upravo je to ključni problem. Budžet je bio restriktivan, bez ikakve mogućnosti da se proširi. A ovi predlozi zahtevaju ogromna sredstva. Samo da bi se jednokratno isplaćivao roditeljski dodatak za drugo, treće i četvrto dete, kao što je slučaj za prvo, neophodne bi nam bile četiri milijarde, a još ako bi se uvećao, kako je predviđeno Strategijom, to bi koštalo osam milijardi dinara. Zato je, prema tumačenju Petrovića, isplata u ratama podnošljivija, iako ni ona nije jednostavna. - Kada bi se te mere sada primenjivale, one bi izazvale drastičan udar na budžet. Pri tom bi se to moralo uneti u zakon, dakle, neophodno bi bilo usvojiti i dopune važećeg zakona. A sve to dodatno košta i dugo traje - nastavlja Petrović. - Za finansijsku podršku porodici već sada se iz budžeta izdvajaju 32 milijarde dinara i to je ogroman novac. Jednostavno nismo imali prostor za novo proširenja prava. PROBLEM SVE je manje onih koji imaju razumevanja za državne omaške, makar one bile „samo“ u proceni. - Ne znam da li su u pitanju sredstva, ili resursi, ili kadrovski problemi, ali pošto Stategija postoji, u njoj treba tražiti šta država može i treba da učini kako bi podstakla rađanje. Strategija rađanja mora hitno da počne da se sprovodi, da se preduzmu radikalne mere u ovom najvažnijem državnom pitanju - smatra Dragana Soćanin, predsednica udruženja „Roditelj“. -Država bi morala, pre svega, da pokaže da je iskrena. Kada već pokrene inicijativu, osnuje razna tela, piše strategije, da sve to zaista i sprovede, a ne da sve ostane samo na papiru. U ovom udruženju napominju da podsticanje rađanja nije problem jednokratnih pomoći ili trajanja porodiljskog odsustva. U pitanju je nacionalni problem koji se stvarao dugo, decenijama, kao posledica niza drugih društvenih problema. Koliko će u budućnosti biti pomaka - nema odgovora, ali ima sumnjičavosti. Sudeći prema energiji koja se ulaže u rešavanje ovog problema, mali su izgledi da se pogreši u pesimističkim prognozama. Poslednja je da ćemo do kraja veka imati upola manje stanovništva nego danas. DRŽAVA BEZ SLUHA DRAGANA Soćanin navodi mnoge primere gde su ulaganja simbolična, ali država ni za njih nema sluha. - Mnogo je majki koje imaju problem da skupe sva dokumenta potrebna za materijalnu pomoć države, jer nemaju koga da pošalju. Majke koje imaju komplikacije posle porođaja jednostavno ne mogu da stignu, a da ne govorimo o ozbiljnijim zdravstvenim problemima majke ili bebe. Tako za pomoć ne mogu da apliciraju upravo oni kojima je najpotrebnija. Ako želimo da podstičemo rađanje mora da postoji svest da su neke stvari lakše ako postaneš roditelj, da ti je nešto olakšano - a ne otežano. Odnosno, da je tvoje da se baviš detetom, a država će se sama pobrinuti za svoj deo umesto da majka ili otac ili rodbina izigravaju kurire između različitih državnih službi. SELA OPUSTELA PRAVA slika demografske katastrofe najviše se ogleda u selima. U Zavodu za proučavanje sela izračunali su da će u Srbiji u narednih 15 godine čak 700 sela ostati bez stanovnika. Već danas u svakom od njih živi manje od 100 meštana. U njima su, mahom, ostali najstariji. http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=174725&title_add=Jedno%20dete%20i%20puna%20kapa&kword_add=deca%2C%20natalitet [Non-text portions of this message have been removed]
