Владу ЦГ не занимају масовне гробнице Срба из Црне Горе 

utorak, 06 april 2010 20:14 Вијести 

Шеф словеначке Комисије за евидентирање и сондирање масовних гробница проф. др 
Митја Ференц разочаран је незаинтересованошћу црногорске владе за судбину до 
сада откривених масовних гробница становника Црне Горе, побијених након Другог 
свјетског рата.

Професор Ференц који је посјетио Србију поводом тамошњег формирања сличне 
комисије, а која треба да истражује масовне гробнице на територији те земље, 
каже да је разочаран игнорисањем црногорске владе. Он је рекао да, осим 
реакција из цивилног сектора односно удружења “Открићемо истину” није показано 
никакво званично интересовање за резултате истраживања на три кључне локације 
гдје су, како се претпоставља, побијени четници и цивили који су се повлачили 
из Црне Горе, након пораза. Др Ференц то незанимање покушава да оправда 
дугогодишњом информацијском блокадом.

Он је поновио да је обавеза Словеније према Женевској конвенцији, да обиљежи 
сва пронађена стратишта, што је посебним правним уговорима и регулисано са 
њемачким и италијанским властима, за војнике погинуле на територији Словеније. 
Како би гробље са црногорским жртвама изгледало, којим писмом би рецимо била 
написана имена, да ли би била обављена ексхумација жртава или би била подигнута 
спомен-обилежја, питања су око којих би се требало договорити са црногорском 
државом.

Др Ференц није желио да говори о бројкама побијених из Црне Горе, истиче да их 
има »најмање неколико хиљада« и додаје да је цивилизацијска обавеза да све 
жртве буду адекватно покопане…
Масовна, прикривена гробља на територији Словеније, нијесу проблем само 
Словеније, већ и појединих држава - некадашњих република бивше Југославије, 
сматра словеначки публициста Роман Лељак који је у својој књизи “Техарске живе 
ране” крајем осамдесетих, први указао на покоље у Худој јами код Лашког, у 
напуштеном руднику у којем су прије годину нашли неколико хиљада посмртних 
остатака. Лељак је упутио захтјев словеначким надлежним инстуцијама да се у 
рјешавање овог проблема укључе Хрватска и Црна Гора, јер, како сматра “то су 
народи који су на територији Словеније побили своје људе, Црногорци највише на 
локацији око Камника, Хрвати око Марибора и зато се може очекивати да Словенији 
пруже одређену помоћ”.

Изјава Лељака, иако није наишла на већи публицитет у словеначкој јавности, 
поклопила се са спекулацијама да су због недостатка средстава прекинута 
ископавања и сондирања масовних гробница, за које се рачуна да их на територији 
Словеније има око 620. Новац је касније словеначка влада обезбједила, али 
истраживање ипак није настављено.
Шеф словеначке Комисије за евидентирање и сондирање масовних гробница проф. др 
Митја Ференц сматра да је проналазак у напуштеном руднику „Худа јама“, показао 
да словеначко друштво није још довољно спремно да се суочи са својом прошлошћу, 
што потврђују распламсале полемике и (нове) подјеле.

“Вијести” су током априла и маја прошле године објавиле фељтон, недуго након 
открића масовне гробнице у руднику Барбара у Словенији са неколико стотина 
мумифицираних костура, којим је актуелизован злочин почињен десетак дана након 
завршетка Другог свјетског рата. На званичне дописе “Вијести” из црногорске 
Владе тада није стигао одговор да ли ће тражити ексхумацију тијела, те да ли ће 
се подићи спомен-обиљежје убијеним људима. Ни предсједник државе Филип 
Вујановић није одговорио на допис. Слична ситуација је и сада, јер на питање 
“Вијести” у Влади нијесу имали конкретан одговор да ли се нешто планира у том 
смислу.
Костурница и споменик само у плановима
Претпоставља се да је након Другог свјетског рата у масовним стријељањима 
убијено више од 100 хиљада Хрвата, Срба, Црногораца, Словенаца, које су 
Британци предали партизанима. Према наводима историчара, на основу свједочења 
људи који су убијали, попут Симе Дубајића или документа попут директиве Озне да 
је забрањено о томе говорити, Словенци су стријељали Словенце, Срби Србе, а 
Хрвати Хрвате, Црногорци своје.
Из Худе јаме, односно из бетонираних ровова напуштеног рудника изнесено је до 
сада 726 посмртних остатака. Када ће бити подигнута костурница као и споменик 
свим жртвама у Љубљани, како је планирано, словеначке власти још нијесу 
прецизирале. Годину након уласка истраживача у Худу јаму, пуно је питања која 
су, иако су прошлог прољећа добила велики медијски публицитет, још увијек без 
одговора. Худа (у прев. страшна) јама показало се, била је престрашна за 
словеначку политичку сцену, условивши реакције које не омогућавају наставак 
истраживања. То потврђују и ријечи историчара др Ференца који је казао да се 
након тог прошлогодишњег открића, све зауставило. Од тада им није успјело, и то 
не само због скромних средстава, евидентирати нити сондирати ниједно од 620 
лоцираних стратишта. Одговор је јасан - недостаје политичка воља словеначких 
власти, недвосмислен је др Ференц.


Коментари (0)
RSS линк на коментаре
Прикажи/Сакриј коментаре

Напишите коментар
Прикажи/Сакриј форму за унос
Top of Form
Наслов

Коментар
смањи | повећај 
Име


 

Одговори путем е-поште