http://www.novinar.de/2010/08/17/koliko-ce-beogradane-kostati-%E2%80%9Ecuprija%E2%80%9C-preko-save.html
17. avgust 2010.
Koliko će beograđane koštati „ćuprija“ preko Save?
Izgradnja famoznog mosta preko Save se realizuje pod izuzetno čudnim
okolnostima, obzirom da se ne zna ukupna cena radova,
Ivan Ninić, 16.08.2010
+++
ne zna se rok za završetak radova, niti su unapred definisane pristupne
petlje, gde most počinje i gde se završava. Međutim, uprkos tome,
vladajuća većina u Skupštini grada Beograda je, 7. juna 2010.godine,
donela odluku o odobrenju kredita, kojom se grad Beograd zadužu je, kod
Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), za dodatnih 60 miliona evra, a
koje će Beograđani otplaćivati u periodu od 2012. do 2019. godine! Za
istu namenu, još u julu mesecu 2006. godine, uzet je prvi kredit kod
EBRD, „težak“ čak 69,6 milionaevra! Iz oba ova kredita obezbeđena su
sredstva u iznosu od 129,6 miliona evra, ali kako stvari stoje, krajnja
cifra može da dostigne i do 300 miliona evra!
Naime, osim 129,6 miliona evra iz kredita EBRD-a, preliminarne računice
govore da će iz budžeta grada Beograda biti izdvojeno još 50,1milion
evra i to za plaćanje poreza, taksi i drugih administrativnih i
konsultantskih troškova. Međutim, svi koji misle da je krajnja cifra
izgradnje mosta 182,7 miliona evra, grdno se varaju, jer u ovu sumu
uopšte nisu uračunati troškovi izgradnje pristupnih saobraćajnica, a
koje realno mogu koštati koliko i sam most! Za izgradnju pristupnih
saobraćajnica, grad Beograd se, u 2009. godini, zadužio kreditom od 70
miliona evra, kod Evropske investicione banke. To praktično znači da je
cena mosta sa pristupnim saobraćajnicama dostigla astronomsku cifru od
252,7 miliona evra, ali kako projekti za pristupne saobraćajnice još
uvek nisu završeni u celosti, to znači da ova cifra nije konačna!?
ZA KOLIKO JE UVEĆANA CENA MOSTA?
Prvobitna cena mosta, prema idejnom projektu, sa kojim su gradske
vlasti izašle u javnost 2005. godine, bila je projektovana na 90 miliona
evra. Međutim, u martu 2008. godine, gradske vlasti su potpisale ugovor
o izgradnji mosta sa austrijskim konzorcijumom „Por Teh nobau und Um
velt Ak tin ge zel schaft“, kojim je predviđeno da projektovanje i
izgradnja mosta košta 118,6 miliona evra. Ovaj skok cene od 28,6 miliona
evra, pravdan je po- skupljenjem cene čelika na svetskom tržištu.
„Velika potražnja za čelikom poslednjih godina u Aziji dovela je do
poskupljenja ove sirovine na svetskom tržištu, zapra- vo, zbog
Olimpijskih igara u Kini.Tamo se mnogo gradi pa je čelik poskupeo“,
objasnio je tadašnji v.d. gradonačelnika Zoran Alimpić („Kurir“, od 8.
4. 2008.).
Međutim, kada je nakon izvesnog vremena cena čelika na svetskom
tržištu pojeftinila, cena mosta ne samo da nije snižena, već je i
dodatno uvećana. Dakle, u odnosu na projektovanu cenu od 90 miliona
evra, danas je cena mosta skočila za 39,6 miliona evra, dok je cena iz
ugovora povećana za 11 miliona evra! Planirano je da cena mosta sa svim
porezima, taksama i drugim administrativnim i konsultantskim troškovima
iznosi 161 milion evra, a danas je ta cifra veća za čak 21,7 miliona
evra! Sam način na koji je vrtoglavo „skakala“ cena mosta, ukazuje na to
da je sasvim izvesno da će Beograđani na kraju, sa izgradnjom pristupnih
saobraćajnica, platiti ukupan ceh od 300 miliona evra!!!
BEOGRAD NA PUTU U „DUŽNIČKO ROPSTVO“!
Dok „demokratska“ gradska vlast, iz godine u godinu, povećava cenu
izgradnje mosta preko Save, svakako da najviše koristi od toga imaju
strani poverioci, odnosno međunarodne finansijske institucije kod kojih
se Beograd zadužio. Primera radi, samo kamata na ovaj poslednji zajam od
60 miliona evra kod EBRD-a iznosi 2,8 odsto, plus euribor (3,5 odsto
iznosio u martu 2010). Kako to izgleda, najbolje se može videti na
primeru prvog kredita za most, iz jula 2006. godine, za koji je do sada
isplaćeno 2,7 miliona evra, samo po osnovu kamate, ne računajući
glavnicu duga. A ono što javnost u Srbiji ne zna i o čemu mediji ne
pišu, jeste činjenica da je EBRD kaznila Beograd zbog kašnjenja u
povlačenju sredstava iz prve kreditne linije. Tako je na ime kaznenih
penala, odnosno provizije, do januara 2010. godine, iz gradskog budžeta
plaćeno čak 925.675,53 evra!
Inače, ukupna zaduženost grada Beograda, za period od 2001. do 2010.
godine, kod međunarodnih finansijskih institucija, iznosi ni manjeni
višenego 349,6 miliona evra. Radi se o pet kredita koje je gradska vlast
uzela za „infrastrukturne gradske projekte“, a koje će Beograđani
vraćati sve do 2035. godine. A umesto štednje, aktuelni gradonačelnik
najavljuje poražavajuću politiku zaduživanja i u narednom periodu svoje
vladavine: „Beograd je daleko od toga da bude zadužen i dok sam ja
gradonačelnik i dalje ćemo uzimati kredite“, obećava Dragan Đilas.
Piše: Ivan Ninić
