СКРЕТНИЧАРИ ИСТОРИЈЕ
Хаг као Св. Јелена Остаће забележено да су га притвореници свих нација у Хагу ословљавали са „председниче” и да је у затвору окупиo ону Југославију коју никада није успео да сачува изван хашких зидина Историја понекад изнедри личности које јој промене смер. Један од таквих „скретничара историје” је био, несумњиво, Слободан Милошевић. Насупрот многима, Милошевић је остао контроверзан до краја. Попут доктора Џекила и мистер Хајда, он је преузимао на себе различите улоге и све су му подједнако пристајале, као што су му све биле подједнако тесне. У различитим фазама он је био – комуниста, технократски банкар, просвећени апсолутиста, националпатриота и коначно, заточени анархистички борац против глобалног система управљања. У шта год се уплео, производио је гомилу неизбрисивих политичких последица о чијој оправданости, са веће дистанце, треба да просуди историја. Попут слона у стакларској радњи, ломио је све који би му се нашли на путу, да би након свих борби умро уморан и сам, напуштен чак и од каријеристичких апаратчика његове партије. Сама његова смрт има у себи нешто наполеоновско, јер је он први европски шеф државе после Наполеона који је живот завршио у затвору који су за њега направиле силе које су триjумфовале у рату над њим. Као нека врста балканског Наполеона он је имао харизму вође. Остаће забележено да су га притвореници свих нација у Хагу, ословљавали са „председниче” и да је у затвору окупиo ону Југославију коју никада није успео да сачува изван хашких зидина. Хаг је био његова Св. Јелена, као што је Газиместан био његов Аустерлиц, а 5. октобар његов Ватерло. Сукоб са НАТО-ом је, међутим, била његова наполеоновска Русија и почетак његовог краја. Уопште, Милошевић се сукобио с Америком јер је био нека врста политичког каубоја, исто као и амерички лидери, само што није долазио са „дивљег Запада”, већ са „дивљег Истока” који је био социјалистичко-анархистички и који је веома тешко подносио правила наметнута од стране међународне заједнице. Стога се Милошевић у светској дипломатији понашао као „каубој” и стога су му Американци слали људе сличне снаге и чврстине попут Холбрука. Управо због његове „каубојштине” и многи Срби су за време његове највеће моћи веровали да је „амерички човек”. А он је пасионирано слушао дискове Френка Синатре који су, у последњим затворским данима, били његова једина веза са Америком и који су му морали враћати сећање на доба када је био шеф свих српских гангова, на земљи и у подземљу. Америка га је почетком НАТО бомбардовања почела прозивати као диктатора, а и он је почео прихватати ту улогу, желећи попут осталих балканских лидера да буде већи и од самог Тита. Но, реалност није одговарала таквим квалификацијама, као ни самим Милошевићевим жељама. Он је несумњиво био човек ватреног темперамента и карактера који је знао да запали срца и да покрене политичке пожаре, али који никад није имао моћ једног диктатора. Милошевић није био диктатор, јер за диктатуру треба чврст и стриктан поредак који за његове владавине никада није постојао. За њега би се могло рећи да је више био „латентни анархиста”, који је урушавао институције како би их заменио стањем друштвене стихије у којем је Србија постала земља у којој је све било могуће. Милошевић није био творац неког тоталитарног система, зато што за време његове владавине није ни постојао уопште било какав систем, већ смо имали једно необично схватање слободе у којој је свако чинио оно што је хтео, само ако се директно није замерао властима. Можда је то један од разлога што се неки грађани Милошевићевог времена сећају и с носталгијом – није се плаћао порез, нису се поштовали закони и све је ишло на руку једном анархичном гену који ми имамо као народ који не воли много било каква ограничења. Било је то време „варљивог лета” деведесетих, а Милошевић остаје запамћен као главни редитељ догађања. Остаће контроверзан до краја и упамћен – као одан породичан човек на једној страни, али, на другој, и као виновник „година расплета” – у којима су Балкан потресали смртоносни политички земљотреси. Стога је таквом наполеоновском животу, неминовно морала следовати наполеоновска смрт. Невен Цветићанин Истраживач-сарадник у Институту друштвених наука у Београду http://www.politika.co.yu/ Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
