|
ZAVRŠEN SAMIT ZEMALJA
SREDNJE I ISTOČNE EVROPE
Korisni razgovori o Balkanu i
sutrašnjici Evrope Vojislav Koštunica: Naša
delegacija obavila je bilateralne razgovore a usvojena je i zajednička
izjava sa ostalim učesnicima Osmog samita centralne i istočne Evrope
U severnom italijanskom letovalištu Verbanija danas je završen
dvodnevni samit 14 šefova država zemalja centralne i istočne Evrope
posvećen slobodama i demokratiji, koji je značajan deo rada posvetio
situaciji na Balkanu. Samitu je prisustvovao i predsednik SR Jugoslavije.
Evropski lideri su na kraju Osmog regionalnog samita najoštrije osudili
sve vidove ekstremizma i separatizma.
Vojislav Koštunica, predsednik Savezne Republike Jugoslavije, pozitivno
je ocenio učešće naše zemlje na Osmom samitu zemalja centralne i istočne
Evrope.
Po povratku sa Foruma održanog italijanskom letovalištu Verbanija, na
kome je osim predsednika SRJ učestvovalo još 13 lidera zemalja regiona,
predsednik Koštunica je na aerodromu "Beograd" juče izjavio da je
obavljeno više bilateralnih razgovora ali i da je naša delegacija usvojila
zajedničku izjavu sa ostalim učesnicima Foruma.
- "Ovakvi skupovi su dobri. Zemlje koje prolaze kroz proces
stabilizacije i koje su na putu da postanu deo velike porodice država
Evropske unije, upoznaju se na ovakvim multilateralnim konferencijama sa
problemima evropske zajednice. Takođe, to je prilika i da se ostatak
Evrope upozna sa problemima koji postoje u državama centralne Evrope",
rekao je Koštunica.
"I na ovako šarolikom skupu po svojim učesnicima, ali veoma
produktivnom i korisnom, razgovarali smo o temama koje spadaju u domen
nečega kako će izgledati Evropa sutra, uključujući evropski identitet,
evropski ustav, ali i o gorućim pitanjima na Balkanu", rekao je predsednik
Koštunica.
Predsednik SRJ je novinarima na surčinskom aerodromu izjavio i da je
usvojena zajednička izjava svih učesnika kojom je data puna podrška
makedonskom predsedniku Borisu Trajkovskom.
"Naši sagovornici su upoznati o situaciji na Balkanu i data je puna
podrška vlastima u Makedoniji u suprotstavljanju ekstremistima i naporima
da se sve vrati u mirne tokove", dodao je Koštunica.
Kao važan deo učešća na dvodnevnom samitu, on je istakao zajedničku
izjavu sa predsednikom Hrvatske Stjepanom Mesićem u kojoj je istaknuto
nastojanje da se odnosi dve zemlje normalizuju.
Prema rečima Koštunice naznačena je važnost pitanja manjina u obe
zamlje, posebno je izdvojena potreba uklanjanja prepreka za povratak svih
izbeglica u svoje domove. Data je i puna podrška integritetu Bosne i
Hercegovine kao samostalne zemlje.
Predsednik Koštunica je, obraćajući se novinarima, rekao i da je
značajan doprinos završenog samita to što je počela da se ruši zabluda da
se krizna pitanja u zemljama Balkana i istočne Evrope mogu suziti pod
pitanje ljudskih prava, a što je bilo prisutno u pojedinim evropskim
zemljama.
A. C.
Osuda albanskog ekstremizma i separatizma
Rim, 9. juna (Tanjug)
Predsednici 14 zemalja centralne Evrope danas su na kraju dvodnevnog
osmog regionalnog samita, najoštrije osudili sve vidove ekstremizma i
separatizma.
Predsednici srednjoevropskih zemalja upozorili su u raspravi o stanju
na Balkanu i situaciji u Makedoniji na veliku opasnost od albanskog
ekstremizma i separatizma za region i čitavu Evropu, zahtevajući
prekidanje akcija terorizma.
Veliki odjek susreta Koštunice i Mesića
Najviše pažnje medija privukao je prvog dana skupa sastanak predsednika
SRJ i Hrvatske Vojislava Koštunice i Stjepana Mesića, održan na marginama
samita, a kao najznačajniji rezultat skupa ocenjena je njihova zajednička
izjava u kojoj se potvrđuje obostrana želja za potpunu normalizaciju
odnosa, suočavanje obeju strana sa punom istinom o zbivanjima protekle
decenije, uz striktno primenjivanje načela lične odgovornosti i krivice, i
ističe činjenica da nijedna od dve zemlje nema nikakve pretenzije na bilo
koji deo teritorije Bosne i Hercegovine.
Mesić je posle potpisivanja izjave, kome su prisustvovali šefovi svih
država - učesnica samita, izjavio da je njena svrha smanjenje napetosti i
stvaranje prostora za rešavanje problema u odnosima dve zemlje.
Skup u Verbaniji bilo je prvo učešće jednog jugoslovenskog predsednika
na ovim neformalnim okupljanjima lidera regiona, koja se redovno održavaju
od 1993. godine. Na ovogodišnjem su, uz njega, učestvovali i predsednici
Italije, Austrije, Bugarske, Češke, Hrvatske, Moldavije, Nemačke,
Mađarske, Poljske, Slovenije, Rumunije, Slovačke i Ukrajine.
| 