|
Intervju: Ratko Knezevic, crnogorski biznismen
Ne znam da se svetim, ali znam da se branim
Dok je srpsko-crnogorska granica bila zatvorena za
mleko, brašno i sve druge osnovne zivotne namirnice, sve to
vreme bila je potpuno otvorena za protok cigareta. Jasno je, dakle,
da je takav posao mogla da radi samo organizacija koja ima zeleno
svetlo vlasti
MARIJA PETROVIC
Jedna od najkontroverznijih licnosti crnogorskog i
ovdašnjeg javnog zivota Ratko Knezevic- nekadašnji
novinar beogradskog Studenta, Reportera, Duge, Intervjua, poznate televizijske emisije iz kulture
Petkom u 22, slovenackog Teleksa i hrvatskog Danasa
kome su se nakon reporterske karijere, po uputstvima poznatog
biznismena Cana Koprivice, otvorila vrata velikog evropskog biznisa
- danas bi mozda mogao da bude zadovoljan i samom cinjenicom
što je jedini Crnogorac u svetu koji je s Klaudijom
Šifer igrao tango. Bivši šef Trgovinske misije
Crne Gore u Vašingtonu, cije se politicko avanzovanje vezuje
za predsednika Mila �ukanovica, u centar medijskih zbivanja ponovo
je došao zbog skandaloznih tekstova u hrvatskom Nacionalu, koji otkrivaju duvansku mafiju u drzavama
eks-Jugoslavije.
REPORTER: Ima mnogo onih koji
smatraju da su tekstovi u ovom hrvatskom nedeljniku zasnovani delom
i na vašim informacijama o nelegalnom biznisu cigaretama u
drzavama bivše Jugoslavije - videni ste s Ivom
Pukanicem, urednikom i direktorom Nacionala u Americi?
Vec sam obznanio da sam s njim prijatelj više od
20 godina. Uvek sam ga jako podrzavao i s velikim simpatijama
navijao za njegovu borbu za slobodu medija, ljudska prava i
demokratizaciju ovih prostora, jer je on bio jedan od retkih koji su
imali hrabrosti i energije da se suprotstave opštem
primitivizmu i politickoj samovolji. Veoma drzim do njegovih novina
i njegovog mišljenja, sve dok je na strani slobode i ljudskih
prava. Tacno je da smo bili zajedno u Americi: mene je na
inauguraciju Dzordza Buša pozvao republikanski Nacionalni
komitet, a ja sam kao svog gosta poveo njega. Kao i vecina ljudi,
bio sam potpuno zatecen Kestnerovim intervjuom u Nacionalu, u kome on do detalja razotkriva kako se
ovih deset godina odvijala nelegalna trgovina duvanom iako me je pre
njegovog objavljivanja Pukanic telefonom obavestio da ce se pojaviti
tekst o kriminalnom biznisu u Crnoj Gori u kome se pominje i
predsednik drzave. Nije mi objašnjavao skandaloznost price,
ali je smatrao da je moralno obavezan da to ucini, jednostavno zato
što je predsednik �ukanovic moj kum.
Postoji prica da su informacije koje se ticu Crne
Gore zapravo vaša osveta dojucerašnjim
prijateljima?
Nemam nikakvog razloga da se bilo kome svetim, narocito
ne prijateljima, pa makar bili i bivši. Sada ponekad samo
iskreno zazalim što tek danas jasno vidim da sam nekoliko
godina delimicno radio za dobrobit jedne dobro organizovane mafije,
a ne za ostvarenje svog ideala: slobodne, prosperitetne, demokratske
i evropske Crne Gore. Kao covek, ne znam suštinski ni da
mrzim, a ni da se svetim. Znam, medutim, dobro da se branim i da u
svemu uvek idem do kraja. Ne predajem se.
Analiticari crnogorskih prilika tvrde da predsednik
�ukanovic više nije mogao da prikriva vaše skandale i
da je u jednom trenutku morao da bira izmedu prijateljstva i
karijere?
Ne znam o kojim se skandalima radi tako da bi ti
analiticari, bar za pocetak, morali javno da ih razotkriju i
dokumentuju. Znam da je moj nacin komunikacije dugo smetao mnogima
iz DPS-a, ciji clan nikada nisam bio, a pogotovu za njega predsednik
�ukanovic i bivši predsednik crnogorske skupštine
Svetozar Marovic nisu imali simpatija. Razlike izmedu mene i njih
su, u suštini, višeslojne. Naveo bih samo nekoliko:
sazrevali su u kulturi komunisticko-kumrovacke škole, dok sam
ja odrastao u freelens novinarstvu. Nakon toga
sam se 12 godina školovao i sticao iskustvo u
preduzetništvu. Nikada necu zaboraviti kada sam se ´92.
javio �ukanovicu iz Tjumena u zapadnom Sibiru u Rusiji. Pitao me je
šta tu radim, a ja sam odgovorio da trazim naftu. ´I ja
sam bio u Tjumenu´, rekao mi je, ´drzao sam jedno
partijsko predavanje.´ Prava ravan razlika izmedu njihove
komunisticke i moje prozapadne preduzetnicke kulture bila je upravo
u tome. Ali, baš zbog nepodonošljive lakoce s kojom
sam komunicirao, �ukanovic i njegova partija angazovali su me
´95. na otvaranju vrata Crne Gore prema zapadnom svetu. Koliko
sam u tome bio uspešan, najbolje pokazuje cinjenica da je
´95. kada sam došao u Vašington Crna Gora za
Amerikance bila vrsta cigara, planina u Latinskoj Americi,
provincija u Italiji, a oni malo bolje informisani govorili su da je
to srpsko vojvodstvo kome uopšte nije potrebno
predstavništvo u Americi. Samo tri godine nakon toga Crna
Gora je, pored Izraela, postala najveci primalac americke direktne
finansijske pomoci perkapita.
Koliko ste i sami, dok ste bili na vodecim
pozicijama u Crnoj Gori, profitirali u biznisu s domovinom? Smatra
se da ta zarada nije baš mala.
Napravio sam samo dva posla s Crnom Gorom ´90.
godine: preko prijatelja Bernija Eklstona kupio sam lirdzet 35 za
crnogorsku vladu. Taj avion, kao što sam vec negde rekao,
vozili su punih deset godina, a nakon toga su ga prodali 50 odsto
skuplje nego što su ga platili. Cetiri godine kasnije, prodao
sam crnogorskoj policiji americke uniforme; bilo je to vreme
sankcija i zabranjene trgovine s Jugoslavijom, zbog cega sam imao
problema u Velikoj Britaniji. Dok sam bio u Vašingtonu,
trazio sam da se napravi komisijski zapisnik o stanju finansija koje
su mi bile poverene, što je i uradeno.
Ako ste znali da organizovani kriminal pod
zaštitom crnogorske drzave vec godinama traje, zašto o
tome kao covek koji se danas poziva na zakone niste ranije ukazali,
a rekli ste da ste vrlo otvoreni i direktni?
Kao što sam vec rekao na pocetku razgovora, i
sada samo kao obicni citalac Nacionala
otkrivam stvari koje nisam znao i koje u svetlosti novih saznanja
mogu da povezem ili posmatram u okviru podataka i informacija koje,
dok sam bio u politici, nisam mogao da ne vidim. Primecivao sam, kao
i mnogi drugi u Crnoj Gori, da neki ljudi prave enorman profit, ali
nisam znao da su mere te zarade toliko velike sve do pre nekoliko
nedelja. Da bi se zakljucilo da se radi o citavoj organizaciji, jer
se bez tako savršenog kartela posao nije mogao odradivati, ne
treba biti sociolog ni kriminolog. Dok je srpsko-crnogorska granica
bila zatvorena za mleko, brašno i sve druge osnovne zivotne
namirnice, sve to vreme bila je potpuno otvorena za protok cigareta.
Jasno je, dakle, da je takav posao mogla da radi samo organizacija
koja ima zeleno svetlo vlasti. Ono što je od ovog profita
ostajalo Crnoj Gori uopšte nije ni vredno pomena. Pet
šestina takozvane crnogorske takse slivalo se, umesto u
drzavni budzet, u privatne dzepove. Gospoda u Crnoj Gori se,
medutim, nadaju da su dokumenti o tome uništeni, izgubljeni
ili zaboravljeni, ali se grdno varaju. Euro
controle u Briselu ima tacnu evidenciju o tome koliko je
aviona sletelo na podgoricki ili tivatski aerodrom, a od luckih
vlasti u Baru, Kotoru i Zelenici mogli bi da dobiju podatke koliko
je brodova i kojih kapaciteta dovozilo koje cigarete. Ekspertske
firme koje se tim poslom bave, a znam ih nekoliko iz
Vašingtona, tacno mogu da sracunaju o kojim se kolicinama
cigareta i novca radi.
Koliko dobro poznajete Srecka Kestnera koji je Nacionalu otkrio ovu aferu?
Video sam ga samo jednom u Podgorici ´96. i
nikada kasnije. U decembru prošle godine telefonirao mi je i
pitao mogu li mu pomoci da stupi u kontakt s gospodinom �ukanovicem.
Odgovorio sam da ne mogu i to je bila sva moja komunikacija s njim.
Od skandala o kome izveštava Nacional najvecu korist mogla bi da ima Tvornica
duvana iz Rovinja, koja hoce da ude na srpsko trzište. Jeste
li preko noci postali veliki hrvatski prijatelj ili "saradnik
hrvatske vlade", kako kaze premijer �indic?
Gospodin �indic je, cini mi se, pod velikim ne samo
finansijskim nego i intelektualnim uticajem Stanka Subotica.
Hrvatska je danas ozbljna proevropska drzava i u njoj se ne moze
baš tako lako postati savetnik vlade, kako se to desilo
gospodinu Suboticu u Srbiji. Upravo sam ovih dana od prijatelja u
Izraelu dobio vest da je Subotic kao predstavnik srpske vlade
putovao u Irak da bi ponudio hranu za naftu. Naravno, ukoliko je
duvan hrana, onda je to to. Gospodin Subotic maše, kako je to
potvrdio i direktor BAT-a, ovlašcenjima srpske vlade, koja mu
je ocigledno neko usmeno ili pismeno dao. Na srpskom je parlamentu
da utvrdi kako to gradanin Subotic u privatnom biznisu zastupa Vladu
Republike Srbije, time neka se bavi i gospodin �indic pre nego
što se drugi pocnu baviti njime. Jer, ne verujem da ne zna da
je Subotic dve i po godine bio ekskluzivni partner Anta Vlahovica i
Tvornice duvana iz Rovinja i iznenaduje me da to nikome ne smeta. U
TDR-u, na svoju srecu, nikoga ne poznajem niti imam nameru da pravim
kontakte, jer se tim poslom nisam bavio ni kao konsultant nekih
velikih multinacionalnih korporacija. Ne bi, medutim, bilo
loše da se gospodin �indic podseti kako mi je jedne noci u
vašingtonskom hotelu Ritz Calton pricao
zašto su propale gradanske demonstracije u Beogradu?!
Kojim se poslovima danas bavite - Stanko Subotic
tvrdi da od firmi i kapitala imate jedino mobilni telefon i da ste
stalno pokušavali da udete s njim u posao?
Stanko Subotic uopšte ne moze da tvrdi cime se
bavim jer je neobrazovan za sofisticiranost mog posla. Vec sam rekao
da sam danas jedan od suvlasnika vrlo ekskluzivne
butik-konsultantske kuce s ofisima u Vašingtonu i Londonu.
Radim za platu i takozvani bonus. Dobro mi je i uopšte se ne
zalim. Svakog trenutka kod mog knjigovode moze da se proveri koliko
zaradujem.
Kako Crnu Goru vidite danas: kao suverenu drzavu ili
clanicu federacije?
Mislim da nezavisnih i suverenih drzava na Balkanu
više nema. I za Crnu Goru i za Srbiji mozda je, bar izvesno
vreme, srecnije rešenje da imaju medunarodni protektorat.
Sadašnja prica o samostalnoj Crnoj Gori sluzi samo da se
zaštiti projekat "privatne drzave", zna se i cije i
kakve. Na crnogorskom je društvu, baš povodom duvanske
afere i u okviru nje, da pokaze ima li demokratskog potencijala. Ako
ga bude, ona ce se demokratski izboriti i za samostalnost ukoliko
joj to bude odgovaralo. Za razliku od Milovih papagaja, mislim da
Crna Gora treba prvo da bude demokratska, a onda nezavisna. Oni bi
da prvo bude nezavisna, a demokratija bi došla posle,
"brzinom �ekne".
Rekli ste da ste razocarani promenama u Srbiji.
Odakle "briga" za srpskim narodom, ako se zna da ste
upravo vi autorizovali ideju "Crna Gora - Monako" i
crnogorska zastava na Ist Riveru?
- Imam dosta prijatelja u Srbiji, tu sam ziveo skoro
deset godina i valjda imam pravo da nešto kazem o narodu i o
ljudima kojima zelim samo dobro, makar i zbog toga što se
Crna Gora granici sa Srbijom, pa ukoliko bude dobro Beogradu,
utoliko ce biti bolje i Podgorici. Srbija ce, naravno, i bez mojih
"saveta" ici svojim putem, a što se Crne Gore tice,
ucinicu sve što je u mojoj moci da krene putem istinske
demokratije i kakvog - takvog ekonomskog prosperiteta. Nisam namerno
ušao u pricu sa "Nacionalom", uvucen sam u nju i
sada moram da se borim.
S obzirom na skandal koji su izazvali tekstovi u
Nacionalu i u visokim medunarodnim krugovima,
da li ste sada pod zaštitom hrvatske drzave?
Strahujem za svoju i bezbednost svoje porodice, a
zaštitio sam se prijateljima, intelektom, vezama i ljudima
koji mi misle dobro. Ne vidim zašto bi me štitila samo
hrvatska drzava, i to zbog pretnji smrcu od crnogorskog i srpskog
duvanskog kartela. Trazio sam zaštitu od SAD, Italije,Velike
Britanije, Izraela i Hrvatske, jer su to zemlje u koje putujem, u
kojima radim i gde najcešce boravim.
|
"Sve je isto, samo njega
nema"
Koliko su tacne price da vec godinama
ne smete da dodete u Beograd?
Tacno je da se poslednjih godina nisam
mnogo trudio da dodem u Miloševicev Beograd,
što zbog osecanja nesigurnosti, što zbog
osecaja nelagodnosti. Da li se u Beogradu danas
nešto uistinu promenilo? Iako je �indic
inteligentniji od Miloševica, završio je
bolje škole od njega, ima vrlo simpaticnu i
zgodnu zenu, kao i neki medunarodni lobi, što je
takode bitna razlika u odnosu na Miloševica,
nisam siguran da je shvatio da treba da se distancira od
nekih drugih stvari, koje su tema ovog razgovora. O
današnjem Beogradu mozda moze da odgovori i jedan
grafit za koji mi neki dan rece jedan prijatelj:
"Sve je isto, samo njega nema".
Razlaz s �ukanovicem
Kada je zapravo prestalo vaše
prijateljstvo s �ukanovicem?
Kada sam davao ostavku na mesto
šefa Trgovinske misije u Vašingtonu, rekao
sam �ukanovicu da za mene licna prijateljstva nisu isto
što i politicka i da tu pravim ogromnu razliku.
Politicki se nismo slagali još od jula ´97.
kada je, osim njega, i deo DPS-a pod njegovom kontrolom
glasao za Slobodana Miloševica kao novog
predsednika Jugoslavije. Intimno, od novembra ´99.
više mi se nije dopadalo da budem u njegovom
društvu jer sam spoznao stvari koje su se krile
od mene, a o kojima uopšte ne bih razgovarao. Od
tada se nismo videli, a od marta prošle godine
više se nismo culi ni telefonom. U martu
prošle godine shvatio sam da nemam više
vremena za gubljenje i napustio sam Crnu Goru. Prema
tome, citava ova afera s Nacionalom, koja je postala medunarodni
skandal, nešto je što sam najmanje zeleo
da se dogodi Crnoj Gori. | |
|
