|
Intervju: Karla Del Ponte, glavni tuzilac
Haškog tribunala
Sudenje Miloševicu i za Hrvatsku i BiH
U Savetu bezbednosti, gde idem krajem juna, iznecu
realnu sliku stvari, odnosno konkretno cu opisati kvalitet saradnje
SRJ sa Tribunalom
VLADIMIR RADOMIROVIC
Nekoliko dana pre nove posete Beogradu, oprezno
zakazane za poslednju trecinu juna, glavni tuzilac Haškog
tribunala Karla del Ponte odazvala se pozivu Reportera da odgovori na neka od pitanja koja brinu
srpsku javnost. Intervju je voden elektronskom poštom (bez
prednosti direktnog kontakta) dok je gospoda Del Ponte u svojstvu
tuzioca boravila u tanzanijskom gradu Aruši, u kojem je
sedište Medunarodnog suda za zlocine pocinjene u Ruandi.
Pozivajuci se na odluke Saveta bezbednosti, na primer rezoluciju
1207 iz novembra 1998, po kojima je obaveza Beograda da saraduje s
Tribunalom, Del Ponteova je priznala da postoji "odredeno
priblizavanje" i "prvi napori politickih struktura da
pripreme teren za buducu saradnju", ali da "SRJ još
uvek ne saraduje sa Medunarodnim krivicnim sudom".
REPORTER: Da li se nešto promenilo u odnosu
prema Tuzilaštvu i prema vama licno od vaše prve
posete Beogradu?
Nije se mnogo promenilo. Naši zahtevi za
dobijanje informacija ostaju bez odgovora, što nam
onemogucava pristup dokumentima, arhivima i svedocima, optuzeni nisu
izruceni... Ipak, otvorili su se kanali za komunikaciju, razgovor je
postao moguc i malo-pomalo, pored javnosti, vladajuce strukture
bolje shvataju rad Suda, pa i svoje obaveze prema Tuzilaštvu.
Ja se mogu radovati priblizavanju koje se desilo od moje poslednje
posete, ali za mene kao tuzitelja jedina vazna stvar je rezultat,
znaci pocetak konkretne saradnje.
Šta cete preporuciti Savetu bezbednosti u
vezi s Jugoslavijom i njenim odnosom prema Tribunalu?
U Savetu bezbednosti, gde idem krajem juna, iznecu
realnu sliku stvari, odnosno konkretno cu opisati kvalitet saradnje
SRJ sa Tribunalom. Pre Njujorka poseticu Beograd da se direktno
informišem o stanju stvari.
Gde se prema podacima Tuzilaštva tacno nalaze
glavni optuzeni za ratne zlocine, prvenstveno Radovan Karadzic i
Ratko Mladic? Kada ce i kako oni biti uhvaceni i isporuceni u
Hag?
Optuzeni za ratne zlocine koji su još na slobodi
nalaze se na teritorijama gde vlasti ne saraduju, to jest u Srbiji i
u Republici Srpskoj. Imamo 38 optuzenika, od kojih su 25 poznati
javnosti, jer su javno optuzeni, a njih 13 su na zapecacenim
optuznicama, znaci da su svi pravni dokumenti vezani za njihova
imena poverljivi i da je samo ogranicen krug ljudi obavešten
o njihovom statusu optuzenika. To znaci nadlezni koji ih mogu i
locirati i uhapsiti. Pitanje kada ce Radovan Karadzic ili Ratko
Mladic biti uhvaceni i isporuceni ne treba meni upucivati.
Tuzilaštvo nema svoju policiju na koju moze da racuna i
zavisi od lokalnih vlasti i njihove spremnosti da izvrše
svoje medunarodne obaveze, pa i od medunarodnih snaga ukoliko one
imaju nadleznost na teritoriji na kojoj se begunci mogu nalaziti,
kao što je slucaj u RS. Karadzic i Mladic su optuzeni
još 1995. i ne samo Tuzilaštvo, nego prvenstveno zrtve
ne mogu više da cekaju da oni budu izvedeni pred lice pravde.
A što se Miloševica tice, on je vec u pritvoru u
Beogradu. Protiv njega se u Srbiji vodi istraga, a u Hagu je u maju
1999. podignuta optuznica za zlocin protiv covecnosti. Zato trazimo
njegovo izrucenje, jer smo mi spremni da mu sudimo za odgovornost za
zlocine pocinjene na Kosovu. Što se zlocina pocinjenih u
Bosni i Hrvatskoj tice, pripremam nove optuznice koje ce biti
spremne najkasnije na jesen.
Da li zajednicko sudenje bivšim liderima
Republike Srpske Momcilu Krajišniku i Biljani Plavšic
znaci i sudenje samoj Republici Srpskoj? Da li ce to biti uvod u
ukidanje ovog entiteta?
Sudenje Momcilu Krajišniku i Biljani
Plavšic, što se Tuzilaštva tice, bice sudenje
onima u politickom vrhu RS koji su planirali, organizovali, naredili
ili podsticali izvršenje zlocina ili su znali a nisu sprecili
njihovo izvršenje. To ce sigurno biti sudenje u kome ce se
cesto spominjati ime Radovana Karadzica, jer on je bio njihov
direktni šef. Sudenje Krajišniku i Plavšicevoj
bice zbog toga, na neki nacin, i sudenje Karadzicu (u odsustvu, ako
on ne bude uhapšen pre toga). Zato bi trebalo da Karadzic
bude izrucen Hagu pre pocetka tog sudenja, zakazanog za januar
sledece godine. Mi ne zelimo da sudimo bilo kome u odsustvu, na meni
je da dokazem krivicu optuzenog, ali vazno je da optuzenima pruzimo
mogucnost da se odbrane ispred casnog suda, te da skinu sa sebe i
sumnju i optuzbu. Jer, potvrdena optuznica ovog Suda, ako nije
povucena od strane tuzioca, ostaje zauvek optuznica. Drugi deo
pitanja se odnosi na politicke kategorije, mi ne presudujemo
Republici Srpskoj, Medunarodni krivicni sud se bavi procesuiranjem
kršenja medunarodnog humanitarnog prava i individualne
odgovornosti. U ovom slucaju, rec je o individualnoj komandnoj
odgovornosti.
Kada mislite da cete završiti posao u
Hagu?
Istrage cemo završiti krajem 2004, zatim sve
zavisi od hapšenja. Sa dolaskom ad
litem sudija (privremenih sudija) - prva grupa treba da
stigne u avgustu ili septembru ove godine, pa druga grupa do januara
2002. - bicemo u mogucnosti da istovremeno vodimo šest
sudenja. Optuzeni nece više cekati dugo na pocetak sudenja,
ali ce duzina sudenja ionako zavisiti od slucaja, te od broja zalbi
u zalbenom postupku.
Da li ce sudenje Slobodanu Miloševicu biti
poslednji proces pred Tribunalom?
Ne. Bice sigurno jedan od najvaznijih, jer naš
cilj je izvodenje glavnih odgovornih za ratne zlocine na tlu
bivše Jugoslavije pred lice pravde. Miloševic je vec
optuzen za zlocine pocinjene na Kosovu, a do jeseni cu podici i
optuznicu za njegovu odgovornost u vezi sa zlocinima u Bosni i
Hercegovini i u Hrvatskoj. U meduvremenu, nastavljamo i druge
istrage u našoj nadleznosti protiv osumnjicenih pocinilaca
krivicnih dela sa svih strana u sukobima.
|
Istraga o zlocinima OVK
najteza
Da li cete podici optuznice protiv
lidera Oslobodilacke vojske Kosova, Agima Cekua, na
primer?
Ovo pitanje se stalno ponavlja. Javnost je
obaveštena da smo pre više od godinu dana
otvorili istragu protiv osoba koje su kao clanovi OVK
bili osumnjiceni da su pocinili ratne zlocine. Istraga
je otvorena, jer smo imali dovoljno elemenata za
pokretanje postupka zbog kršenja medunarodnog
humanitarnog prava. Ali, ovo je jedna od najtezih
istraga, jer nismo imali saradnju ni sa jedne strane.
Beograd sad pocinje da shvata da bez njegove pomoci ne
mozemo znatno napredovati. Optuznice cu podici samo kad
moji ljudi budu imali dovoljno cvrstih dokaza. Svaka
optuznica koju potpišem ide kod odredenog sudije
koji potvrduje optuznicu samo ako oceni da je zasnovana
na dovoljno dokaza. Ljudi se teško varaju ako
misle da je moguce podici optuznicu po narudzbi
politickih krugova.
* * * * * * * *
Razlika izmedu SRJ i
Ruande
Koja je glavna razlika izmedu sudenja
za ratne zlocine u Ruandi i onih u bivšoj
Jugoslaviji?
Glavna razlika je u tome da je u Ruandi
bio gradanski rat i skoro klasican primer genocida u
smislu direktnog uništavanja jednog naroda za sto
dana, a u bivšoj Jugoslaviji imamo skoro pet
godina razlicitih ratova sa dosta elemenata medunarodnog
konflikta. Tako da se u Ruandi ne bavimo
"teškim povredama Zenevskih
konvencija", što se medunarodnog prava tice,
a u Jugoslaviji je to vazan element naših
optuznica. Što se ostalog tice, pravna osnova
istraga i optuzbi je ista. | |
|
