|
REAGOVANJA NA PREDLOG ZAKONA O SARADNJI SA SUDOM U HAGU Republička vlada ne može odlučivati o izručenjuO predaji okrivljenog državljanina Jugoslavije Tribunalu odluku ne može donositi politički organ - smatra profesor dr Milan Paunović, stručnjak za međunarodno javno pravo- Predloženi tekst Zakona o saradnji Jugoslavije sa sudom u Hagu predstavlja, nažalost, nevešt pokušaj usklađivanja naših obaveza sa Statutom tribunala i našim ustavnopravnim poretkom - ukazuje profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Paunović. Kao istaknuti stručnjak za međunarodno javno pravo, Paunović navodi i sledeći propust: - Kada je reč o postupcima pravne pomoći prema inostranstvu, u Zakonu je potpuno zaobiđeno Savezno ministarstvo inostranih poslova koje, pored Saveznog ministarstva pravde, mora biti uključeno u ove postupke, pa i u postupke izručenja optuženih državljana naše zemlje. Zakonskim predlogom su - bez osnova u Ustavu SRJ - izmešane kompetencije saveznih i republičkih organa, smatra Paunović. Tako u članu 3. stav 2. Zakona, u kojem se govori da će, u slučaju kada bi "određeni postupak saradnje mogao da ugrozi suverenitet ili interes državne bezbednosti, o tome nadležni organ obavestiti republičku vladu", postoji velika pravna manjkavost. Naime, za takve slučajeve je nadležna Savezna vlada i ona jedina to može da ocenjuje, a ne vlada Srbije ili Crne Gore. Paunović objašnjava da, prema međunarodnom pravu, Jugoslavija kao subjekat međunarodnog prava ima obavezu da ispunjava rezolucije Saveta bezbednosti UN, pa tako i Rezoluciju 827, na osnovu koje je usvojen Statut Međunarodnog suda u Hagu. - Nikog u svetu sa međunarodnopravne tačke gledišta ne interesuje, niti je to bitno, na koji će način SRJ da ispuni svoje obaveze. Ako smo odlučili da to uradimo donošenjem zakona na saveznom nivou, onda on mora biti uklopljen u naš pravni poredak. Slučajna ili namerna greška Član 6. Zakona govori o mogućnosti da se na saveznom nivou formira posebno telo koje bi se bavilo poslovima saradnje sa tribunalom. Ali, ne vidi se svrha njegovog osnivanja, kao ni ciljevi delovanja. Zakon to ne precizira, već stvari ostavlja nejasnim i time se stvara dodatna zabuna, objašnjava Paunović. Zatim, u članu 22. Zakona, u poglavlju koje govori o postupku za predaju optuženih, navodi se da će "organi unutrašnjih poslova lišiti slobode okrivljenog ako je za njim raspisana poternica domaćeg organa ili Međunarodnog krivičnog suda". - Ovde se pojavljuje naziv "Međunarodni krivični sud" što je potpuno neprihvatljivo, jer Jugoslavija ne bi mogla tako da postupa po poternicama tribunala iz Haga, već samo po poternicama Međunarodnog krivičnog suda u Rimu, čiji Statut još nije stupio na snagu. Ovako ozbiljan zakonski projekat mora biti precizan u nazivima institucija. Ne znam da li je ova greška slučajna ili namerna, ali se ona mora otkloniti - kategoričan je Paunović. Najozbiljniju primedbu na predloženo zakonsko rešenje Paunović vidi u članu 30. Zakona koji predviđa da rešenje o predaji okrivljenog Međunarodnom krivičnom tribunalu donosi republička vlada: - To je svojevrstan pravni nonsens. Čak i kada Jugoslavija izručuje stranog državljanina, po Zakonu o krivičnom postupku, poslednju reč daje Savezno ministarstvo pravde. Ovako je poslednja reč data političkom organu kao što je republička vlada, što smatram neprihvatljivim, jer, po tom predlogu Vlada bi čak mogla da poništi sve ranije odluke pravosudnih organa, bolje reći da ne postupi po njima. I član 34. Zakona koji govori da će Jugoslavija, kad se steknu uslovi za pomilovanje, ublažavanje kazne ili uslovni otpust, o tome obavestiti Međunarodni krivični tribunal krajnje je nejasan - naglašava Paunović. - Naime, moguće su zloupotrebe i ne verujem da će zbog ovog člana sud u Hagu dozvoliti da se izdržavanje zatvorske kazne obavlja u našoj zemlji. Ugrožavamo međunarodni kredibilitet Paunović zaključuje da je izuzetno redak slučaj da Vlada pred Skupštinu iznosi predlog Zakona koji je usvojen tesnom većinom, jer postoji realna mogućnost da ne bude usvojen ili da amandmanima bude bitno izmenjena njegova suština. To bi u očima Ujedinjenih nacija i cele međunarodne zajednice gore izgledalo nego da Zakon ne bude usvojen. O posledicama takvog čina Paunović kaže: - Smatralo bi se da je Jugoslavija, po ko zna koji put, kao što je činjeno u nedavnoj prošlosti, pribegla manipulcijama i izbegavanju izvršavanja svojih obaveza prema međunarodnoj zajednici i njenim institucijama. Tako bi se s teškom mukom stečeni ugled i međunarodni kredibilitet SRJ ponovo potpuno srozali, sa očajnim posledicama po sve građane Jugoslavije. Zato predlažem da DOS i SNP ulože krajnje napore da urede odnose, da se dogovore, kako bi u Saveznoj skupštini bio usvojen jasan i efektan Zakon o saradnji Jugoslavije sa sudom u Hagu. Taj Zakon mora biti uklopljen u naš unutrašnji pravni sistem i u skladu sa međunarodnim pravom. Samo na taj način otkloniće se mogućnost nesporazuma Jugoslavije sa svetom - zaključuje Paunović. J. Vukelić Ministar vera ili šumarstva odlučivaće o izručenju Prema predloženom rešenju u Zakonu o saradnji sa sudom u Hagu konačnu odluku o izručenju naših optuženih državljana Tribunalu u Hagu donosiće republičke vlade. Paunović primećuje: - Zamislite situaciju da o predaji optuženih na sednici Vlade Srbije ili Crne Gore glasaju ministri šumarstva, turizma, sporta, kulture, zdravlja ili vera. Ima li to smisla?
STOP NOVOM SVETSKOM PORETKU ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: [email protected] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================ |
