Cena indeksa
Po zapadnom sistemu, studirace onaj koji je to ili zaslu�io, ili platio.
Pitanje je samo koliko predlo�ene �kolarine za samofinansirajuce studente
odgovaraju trenutku i da li dobru robu prvo treba ponuditi, pa tek onda
dobro naplatiti
Jo� jedan korak ka svetu Vlada Srbije napravila je kada je nedavno
usvojila cenovnike �kolarina za samofinansirajuce studente na fakultetima u
Srbiji. Medutim, korak u te�ko obilaznu baru izazvao je, naravno, burne
reakcije javnosti, najpre studenata i njihovih roditelja. Jer, kako ce
prosecna srpska plata od 150 maraka pokriti "svetsku" �kolarinu od nekoliko
hiljada maraka? A u ovoj zemlji, naviklo se, bezmalo svako mo�e da bude
student.
Pro�lonedeljna zbrka koja je nastala zbog osetno razlicitih �kolarina
medu srodnim fakultetima, donekle je sti�ana odlukom (za izvesne tumace
cenkanjem) pojedinih fakulteta Beogradskog univerziteta da snize i usaglase
cene, �to se valjda ocekuje i od drugih. Najvece iznenadenje priredio je
Hemijski fakultet koji je prvobitno predlo�eni i od vlade potvrdeni iznos
odlucio da pomno�i s dva, bez obzira �to su predstavnici Ministarstva
prosvete objasnili kako su usvojene sume prihvatili kao maksimalne, te da se
mogu samo smanjivati, ali ne i povecavati.
Dekani tvrde da su �kolarine zapravo sredstvo za krpljenje rupa,
po�to dr�ava ne ispunjava svoje obaveze, zbog cega se i s racuna za plate
novac skida za placanje, na primer, struje (dugovi, prirodno, uglavnom
poticu iz vremena pro�le vlasti). Rektorat BU mi�ljenja je da je formiranje
cena pro�lo haoticno, bez odgovarajuce metodologije resornog ministarstva za
koje ocenjuje da je sporo i neorganizovano.
Krpljenje rupa
Pomocnik ministra prosvete za visoko obrazovanje dr Srbijanka
Turajlic odgovara da Ministarstvo jeste sporo, svi su oni novi u poslu, ali
tvrdi da nisu jedini krivci: "Neke odluke vec jako dugo cekaju vladu da ih
odobri."
Pitanje �kolarine, prema njenim recima, jeste pitanje univerziteta.
"Ministarstvo ima jedan jedini zadatak po zakonu - da predlo�i vladi broj
studenata koji ce se finansirati iz bud�eta i broj onih koji ce placati
�kolarinu, kao i da vladi predlo�i visinu �kolarine." Medutim, Ministarstvo
je fakultetima ostavilo da odrede cenu. "Za�to su fakulteti odlucili da nam
direktno i pojedinacno �alju cene, a nisu na univerzitetu seli i dogovorili
se, pitanje je na koje ovo ministarstvo ne mo�e da odgovori. Sednice
zakazuje rektorat, ne mi", obja�njava Turajlic.
Srbijanka Turajlic nastavlja podsecanjem da smo siroma�na zemlja, s
opaskom da studiranje ne bi trebalo da bude socijalna kategorija. Naime,
Ministarstvo finansija saop�tilo im je koliko dr�ava studenata mo�e da
�koluje i "broj smo nategli do 23 hiljade": "Buduci da fakulteti imaju mesta
i da objektivno nema razloga da im se ne omoguci da rade, da �koluju vi�e od
onoga �to dr�ava mo�e da placa, kroz novac koji dobijaju od tih kandidata
zapravo mogu da unaprade nastavu i za one koje finansira dr�ava, �to je
uobicajena praksa svugde u svetu. Mi smo smatrali da zato �to ne ucestvujemo
u tom delu finansiranja nemamo nikakvog prava ni da namecemo cene
fakultetima."
Okrecite fakultete
Studenti pak ocekuju, ako ni�ta drugo, da im se visoke �kolarine koje
ce eventualno placati - isplate. Da konacno vide okrecene fakultete,
osve�ene biblioteke, orne predavace, kompjutere s Internetom. Za sada im to
niko ne garantuje. I mahom smatraju da je do�lo do takozvane zamene teza. Da
se smanje upisne kvote, da manje uspe�ni medu akademcima placaju znanje u
redu je, ali koliko i - za �ta? "Bojim se da smo krenuli od onih mera koje
nisu najprimarnije. Prvo treba sprovesti kvalitetnu reformu univerziteta,
imati tacan plan koji ce da bude predocen upravama fakulteta, neophodno je
da Ministarstvo ima jasnu viziju kako ce to da izgleda i da, na kraju,
studenti trpe ono �to moraju da trpe", ka�e Kristina Vujicic, predsednik
Saveza studenata Beograda, nagla�avajuci da su u ovom trenutku "sume
nerazumne". "Mi ni sni�ene �kolarine ne pozdravljamo. Prihvatamo ih kao
kompromis, shvatajuci da Ministarstvo odgovore nema. Uop�te, niko od nas i
ne dovodi u pitanje �kolarine. Pitamo samo za�to sada, za�to ad hoc
odluka... gde je ta reforma?", cudi se Vujiciceva.
ANA VUCKOVIC
Poredenje sa svetom
Najbolje studente na Zapadu, jasno, finasira dr�ava. Ostali placaju.
Koliko - zavisi od zemlje, zavisi od fakulteta. Primer Malte, gde se u,
proseku, za godinu placa cetiri hiljade DEM, spada u jeftinije. Ispod ove
cifre, nije lako naci mesto u univerzitetskim klupama Zapadne Evrope.
Narocito na privatnim fakultetima koji su, uglavnom, presti�ni (u
Portugaliji, recimo, ima duplo vi�e privatnih univerzitetskih ustanova, mada
se to obja�njava nedovoljnim brojem javnih fakulteta).
U Francuskoj nije lako zamisliti studiranje bez "finansijske podr�ke"
dr�ave, ili bez oko 10 000 maraka u d�epu. Politicke nauke na Univerzitetu u
Bolonji - uz dr�avne subvencije - godi�nje ko�taju oko 800 dolara. U
Letoniji je pro�le godine 36 odsto od ukupnog broja studenata dobilo
besplatno studiranje; ostatak je, u proseku, morao da placa 600 dolara za
godinu dana. Medicinski fakultet u Beogradu po novim propisima ima gotovo
istu �kolarinu za strane studente kao i medicinski fakultet u Minsku
(Minsk - 2 350 dolara, Beograd - 2 200 dolara).
U Rumuniji, od revolucije 1989. godine vi�e od 70 privatnih
univerzitetskih ustanova otvorilo je vrata. �kolarina je od 500 do 700
dolara (prosecna plata u Rumuniji je 100 dolara). Pribli�no 40 procenata
rumunskih studenata o dr�avnom tro�ku prima stipendije od 300 dolara
godi�nje. U bogatoj Danskoj, prvoj na listi OECD-a po izdvajanjima za
obrazovni sistem (8,8 odsto, kod nas - oko tri odsto), svaki student od
vlade dobija 500 dolara - mesecno, cak i ako jedanput padne godinu. U
Srbiji, mesecna stipendija je 1 200 dinara, �to za svega 200 dinara
prema�uje tro�kove sme�taja u studentskom domu i ishrane u menzi.
Privatni univerzitet
Povecanjem �kolarina, dr�avni fakulteti pribli�ili su se privatnim. Dva
domaca privatna univerziteta imaju za nas, "svetske cene" studiranja, iako
mada ce uprave zasigurno reci da su, ipak, znatno povoljnije u odnosu na
pravu svetsku praksu.
Na Univerzitetu "Braca Karic" godina na Fakultetu za menad�ment, kao
i na Fakultetu za trgovinu i bankarstvo ko�ta 6 000 maraka u dinarskoj
protivvrednosti, dok za smerove na Akademiji umetnosti treba izdvojiti od 3
000 do 6 000 DEM. Fakultet za preduzetni menad�ment u Novom Sadu ko�ta 3 000
DEM, s tim da ga Fondacija "Braca Karic" stipendira zato �to je najmladi na
Univerzitetu.
Na Evropskom univerzitetu za internacionalni menad�ment i biznis,
konkretno na Fakultetu za internacionalni menad�ment, �kolarina se tokom
cele godine mesecno placa 150 dolara za prvu, 160 za drugu, 170 za trecu i
180 dolara za cetvrtu godinu. Ponudena godina studija u Parizu - 15 000
maraka. Rektor Milija Zecevic ka�e da je studiranje na slicnim fakultetima u
Madarskoj pet puta skuplje, a u Americi bar 10 puta.
http://www.nin.co.yu/2001-06/14/18407.html
Miroslav Antic,
http://www.antic.org/
STOP NOVOM SVETSKOM PORETKU
==^================================================================
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email To: [EMAIL PROTECTED]
This email was sent to: [email protected]
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
