INTERVJU V.PUTINA AMERICKIM SMI 19.6.2001.
23:8
INTERVJU VLADIMIRA PUTINA RUKOVODIOCIMA PREDSTAVNISTAVA VODECIH AMERICKIH
SMI (Moskva, Kremlj, 18. juni, RIA "NOVOSTI")
V.PUTIN: Dobro vece, postovani dame i gospodo! Tek sto je sasvim nedavno
okoncan susret u Ljubljani - to vam je poznato. U principu i ja, i
predsedenik Bus, prilicno smo podrobno govorili o nasim pregovorima.
Medjutim, ukoliko za tu temu postoji interesovanje i ukoliko ima dodatnih
pitanja, ja cu sa zadovoljstvom odgovoriti na njih. Uostalom, kao i na bilo
koja druga pitanja, ukoliko ih imate. Za pocetak moram kazati da smo mi
racunali, naravno, na pozitivni rezultat tog susreta. I mi smo od samog
pocetka planirali taj susret upravo na takav nacin da se ostavri rezultat.
Moram vam kazati da sam bukvano od prvog trenutka naseg susreta stekao
utisak da je i predsednik raspolozen u istom duhu. Mi smo planirali i onu
setnju po alejama koju ste tamo videli. Bilo je planirano da ona potraje
znatno duze, planirano je da i pregovori u prosirenom sastavu potraju duze.
Medjutim, nas razgovor udvoje krenuo je takvim tokom da mi je licno bilo zao
da gubimo vreme na protoklarne stvari. Prilicno brzo kazao sam predsedniku
da se radujem tome sto nam se pruzila mogucnost (ovo "nam" odnosi se na
rusku stranu) da u neku ruku "od cistog lista" zapocnemo nase odnose, ali,
razume se, uzevsi u obzir i danas, i sutra, sve ono pozitivno sto je bilo
dosad akumulirano. Meni su kazali da predsednik ne moze dugo da slusa, da on
vise voli sam da prica i da nakon pet minuta vec pocinje da se nervira, da
ceka kada ce sagovornik zavrsiti. Sve je u stvari ispalo drugacije.
Predsdenik se pokazao kao veoma pazljiv i veoma zainteresovan slusalac. On
prilicno energicno reaguje na sve sto mu se kaze. Slusa, kriticki percepira,
otvoreno iznosi svoj sopstveni stav. I odmah je stvorena veoma poverljiva
atmosfera. Moram kazati da sam od samog pocetka, a mislim da je isti slucaj
i kada je on u pitanju, imao odredjeni plan naseg razgovora. Predlozio sam
mu da zapocnemo razgovor o konkretnim pitanjima, o onim pitanjima koja danas
izazivaju najvecu zabrinutost u svetu, u odnosima izmedju dve zemlje, koja
stvaraju odredjenu atmosferu, izmedju ostalog, o problemima protivraketne
odbrane. On je pazljivo saslusao, a potom kazao: "Slusaj, daj da
porazgovaramo u celini o tome kako se razvijaju odnosi izmedju dve strane
tokom poslednjih godina, u kakvom stanju se sada nalazimo, gde se sada
nalazimo, i daj da pogledamo u buducnost". Upravo sam to imao na umu kada
sam na konferenciji za stampu kazao da je predsednik kao istoricar predlozio
da razgovaramo o najsirem krugu pitanja, da sa najsireg aspekta razmotrimo
probleme rusko-americkih odnosa. Moram reci da je u tom smislu on na sebe
preuzeo odredjenu inicijativu i promenio karakter razgovora, ali je i meni
takav red pitanja odgovarao. I cini mi se da to nisu formalne reci koje smo
izneli na konferenciji za stampu. Zaista, nastala je situacija koju bismo
mogli okarakterisati kao situaciju sa prilicno visokim nivoom poverenja.
Uopste uzev, moram reci da je predsednik prijatan sagovornik i prijatan
covek. I nama je poznato kakve su sve debate vodjene u toku izborne kampanje
u SAD, kako je sve to komplikovano resavano. Ali mi vec danas mozemo sa
sigurnoscu kazati: zadovoljni smo time sto se pojavio takav partner. Nadajmo
se da ce to dobiti pozitivni razvoj. Spreman sam da odgovaram vasa pitanja.
DZIL DOROTI ("Si-En-En"): U ime nasih dopisnika hvala vam na mogucnosti da
porazgovaramo sa vama. Moje prvo pitanje. Pre samita, Vladimire
Vladimirovicu, vi ste kazali da biste zeleli da saznate sto je moguce vise o
novom protivraketnom sistemu gospodina Busa. Jeste li to uspeli? Imate li
dobre predstave o sustini i dimenzijama tog programa? Da li je to dovoljno
da bi se Rusija zamislila, recimo, o preispitivanju svog stava o PRO?
V.V.PUTIN: Polazne pozicije predsednika ne mogu a da ne izazovu pozitivnu
reakciju. Predsednik govori o tome da Rusija i SAD nisu danas protivnici,
cak stavise, mogu postati saveznici, kako je on kazao u Varsavi. I upravo sa
tog aspekta mi moramo da sagledamo celokupni paket prethodnih sporazuma. Mi
nemamo nista protiv toga. Nasi partneri u SAD govorili su, a i sada govore o
tome, da mi moramo porazmisliti o onim opasnostima pred kojima se svi mi
nalazimo i koje ce nastajati u buducnosti zbog razvoja raketnih tehnologija.
U nas u zemlji na razlicit nacin se odnose prema toj tezi, ali ja licno tu
tezu delim. Mi moramo razmisljati i o tome. I misljenja sam da je predsednik
tu u pravu: mi moramo da mislimo na to kako se razvija naoruzanje na posebno
opasnom pravcu - na raketnom pravcu. I, naravno, potrebno je pogledati sta
ce se u toj sferi desiti kroz deset, petnaest, dvadeset godina. Ima li neceg
novog u nasim odnosima u vezi s tim pitanjem posle susreta sa predsdenikom
Busom? Mislim da ima. Mi smo se dogovorili o tome, da nasi strucnjaci
konkretno razgovaraju po pitanjima cisto tehnickog karaktera: sta mi,
zapravo, podrazumevano pod pojmom "opasnost" i sta nam smeta da se
zajednicki ili odvojeno, ako je takva volja nasih partnera, suprostavimo tim
opasnostia? Sta konkretno, koji elementi Sporazuma o PRO sprecavaju
prevladavanje tih opasnosti koje mi jos treba da odredimo" Tu u kod nas
zasad nema jedinstvenog stava. Jer, kada mi govorimo o Sporazumu o
protivraketnoj odbrani iz 1972. godine, o mogucnosti njegovog modifikovanja
ili, kako ste ranije slusali, o, recimo, jednostranom istupanju SAD iz tog
Sporazuma, u svakom slucaju radi se o suprostavljanju raketnim opasnostima.
Ali to nije i jedina opasnost. Ako govorimo jezikom profesionalaca, onda
nasta se svodi cilj? Svakako ne u tome da se lansira raketa, vec se cilj
svodi na to da se dostavi oruzje za masovno unistavanje. U konkretnom
slucaju - nuklearno oruzje - na teritoriju potencijalnog protivnika. A to se
moze uciniti ne samo pomocu raketa, u svakom slucaju ne samo pomocu
balistickih raketa, sto je predmet sporazuma o PRO iz 1972. godine. Potom,
recimo, nama je poznata teza o opasnosti od strane takozvanih "neposlusnih
zemalja". Vi znate sta se nalazi u naoruzanju tih takozvanih "neposlusnih".
To nije nasa terminologija, to je americka terminologija. Ako neko ne zna,
ja cu reci: to su sovjetske rakete SKAD. A sta su to sovjetske rakete SKAD?
To su, zapravo, modernizovane nemacke rakete "Fau-1" i "Fau-2", to su one
rakete koje je Nemacka u periodu Drugog svetskog rata izbacivala na London.
Najdalje je u njihovoj modernizaciji otisla Severna Koreja. Medjutim,
postoji maksimum te modernizacije i on je vec ostvaren. Moguce je povecati
rezervoare, moguce je povecati i broj tih rezervoara, ali, ponavljam,
maksimum modernizacije je ostvaren. Stvoriti rakete druge generacije - e to
je sasvim druga prica. Moguce je ukrasti nekakav elemenat, ali stvoriti
ozbiljan savremeni sistem za raketni napad - to je vec zadatak sasvim drugog
reda. To zahteva nove, apsolutno nove materijale. To zahteva apsolutno novo
gorivo, gorivo nove generacije. To zahteva razvijen, veoma skup sistem
probnih poligona. To zahteva veoma veliki set elemenata celokupnog tog
programa. I ako sve to uopstimo, mozemo kazati da to zahteva apsolutno drugu
ekonomiku i apsolutno drugi nivo razvoja nauke i tehnike te zemlje, koja
pretenduje na razvoj tih tehnologija. To zahteva osiguranje dinamike rasta
ekonomike. To zahteva decenije. A sada razmotrimo stanje koje nam je u ovom
trenutku poznato u sferi protivraketne odbrane. Prema preliminarnim ocenama,
sam program zahteva 50-60 milijardi dolara. Sta to znaci? I sta mi treba da
postignemo? Je li vam poznato kojom brzinom leti balisticka raketa? 7 - 7,5
kilometara u sekundi. Da bi se ona oborila, protivraketa mora da leti takvom
istom brzinom, a to je ukupno 15 kilometara u sekundi. To vam je isto kao da
metkom gadjate da pogodite drugi metak. Da li je to danas moguce, ili nije?
Strucnjaci kazu: "Danas nije". I praksa isprobavanja pokazuje da je to tako:
nije moguce. A ako nije u pitanju samo jedan metak? Ako ih je u pitanju
deset, dvadeset, hiljada? Dve hiljade, tri, pet hiljada? A upravo je takav
potencijal nuklearnog naoruzanja Rusije i SAD. Onda smo mi duzni da se
zamislimo sta nam je ciniti da bismo sprecili opasnosti. Ponavljam, jos je
potrebno odrediti nasta se one svode. Potom, kazu nam da su glavna
opasnost - "neposlusne zemlje". Medjutim, nama je poznato da je, na primer,
februara ove godine na jednom od ostrva na severu Norveske pocela da
funkcionise nova americka stanica za pracenje "Globus-2". Tamo je bila
locirana stanica "Globus-1" koja fiksira start raketa, a sada se tamo nalazi
dodatna stanica, koja fiksira ne samo start, nego i pati kretanje
trajektorije. O cemu mi to pricamo, kakve veze s tim imaju "neposlusni"?
Uopste uzev, sve su to pitanja koja zahtevaju dodatno pazljivo proucavanje
od strane eksperata i veoma visok stepen poverenja. Meni se cini da se ova
poslednja komponenta - komponenta poverenja - kod nas uspostavlja. I mislim
da je to ono najvaznije sto smo postigli u toku susreta sa predsednikom
Busom. Je li dosta u vezi sa prvim pitanjem?
D.LUIS ("En-Bi-Si"): Kondoliza Rajs je u nedelju izjavila, da sistem
protivraketne odbrane ne sprecava rat i da ce Sjedinjene Drzave sa Rusijom
ili bez nje razvijati svoj sistem. Smatrate li to poostravanjem pozicije u
odnosu na ono o cemu ste razgovarali sa predsednikom Busom?
V.V.PUTIN: Ja sam razgovarao sa predsednikom Busom, a ne sa Kondolizom
Rajs, mada je ona prisustvovala tom razgovoru. Mi smo se dogovorili o tome,
da nasi strucnjaci na svim nivoima u kontaktu jedni s drugima rade. Licnost
za kontakte sa gospodjom Rajs je gospodin Russajlo - sekretar Saveta
bezbednosti Rusije. Cini mi se da izmedju njih mogu biti stvoreni uslovi za
pozitivni medjusobni dijalog. Ako je ona kazala da Sporazum ne sprecava rat,
ja ne znam ko od njih dvoje - Rusajlo ili Rajsova - planira rat i kada on
treba da pocne. Doduse, po tom pitanju trebalo bi nekako posebno
porazgovarati. Treba razjasniti o cemu se radi. Medjutim, mi smo obratili
paznju i na druge izjave rukovodecih saradnika administracije. Recimo,
drzavni sekretar je kazao sledece. On je, kao sto je poznato, vojno lice,
moglo bi se reci, ekspert. On je kazao: "SAD ne postavljaju sebi za cilj
rusenje Sporazuma o PRO iz 1972. godine, medjutim, one cvrsto nameravaju da
idu kursom u pravcu stvaranja efikasne, ali istovremeno ogranicene po svom
karakteru protivraketne odbrane". Mi smo obratili paznju na tu Pauelovu
izjavu. I mislim da je to veoma ozbiljna izjava. SAD nisu postavile sebi za
cilj rusenje Sporazuma o PRO. Za nas je to veoma ozbiljan signal. Mi takodje
smatramo, da protivraketna odbrana mora da bude efikasna. Gospodin Pauel
kaze: "Istovremeno ogranicena po svom karakteru". Treba pojasniti sta to
znaci. To je predmet razmatranja, pregovora. To je ozbiljna izjava. Jeste li
zadovoljni?
D.LUIS: Da, hvala. (nastavak sledi)
Miroslav Antic,
http://www.antic.org/
STOP NOVOM SVETSKOM PORETKU
==^================================================================
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email To: [EMAIL PROTECTED]
This email was sent to: archive@jab.org
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
