RUSKO-JUGOSLOVENSKI DIJALOG 18.6.2001. 12:42 Rusko-jugoslovenski dijalog iz ruskog ugla MOSKVA I BEOGRAD ZALAZU SE ZA STABILAN I PRAVICAN MIR NA BALKANU Aleksandar KARASEV, naucni sekretar Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka (Moskva, RIA �Novosti� - ponuda za POLITIKU) Poseta predsednika Rusije Vladimira Putina Jugoslaviji predstavlja potvrdu znacaja koji Moskva pridaje balkanskom pravcu svoje spoljne politike. To je prva u desetogodisnjoj istoriji nove Rusije poseta sefa drzave regionu, cija se prioritetna paznja od strane Moskve determinise ne samo geopolitickim faktorima, nego i istorijskim tradicijama, geografskom bliskoscu Balkana ruskim granicama. Pregovori Vladimira Putina sa predsednikom Jugoslavije Vojislavom Kostunicom ticali su se, kako se to i moglo ocekivati, i bilateralnih odnosa, i problema balkanskog regiona u celini. Prirodno da su, govoreci o bilateralnim odnosima, predsednici pre svega razmotrili ekonomsku saradnju. Ona ima veoma veliki znacaj za Jugoslaviju, jer su natovski bombarderi 1999. godine razorili zemlju i obnova njene ekonomike glavni je zadatak rukovodstva. Evropska unija i SAD zasad ne zure da pomognu Jugoslaviji. Istina, deo ekonomskih sankcija nakon dolaska na vlast predsednika Kostunice je ukinut, ali se dalje od toga nije krocilo. Vasington svoju pomoc Beogradu uslovljava citavim nizom uslova, na primer, izrucenjem Haskom tribunalu bivseg predsednika Slobodana Milosevica. U takvoj situaciji pomoc Moskve za Jugoslaviju je od posebnog znacaja. Tokom poslednjih godina Rusija je toj zemlji isporucila vecu kolicinu gasa i naftnih derivata. Obim isporuka ruskih energenata Jugoslaviji znatno premasuje visinu ukupne pomoci koju Beogradu pruzaju Evropska unija i SAD. I u toku pregovora Putina i Kostunice potvrdjeno je, da ce se nastaviti isporuke gasa i nafte iz Rusije. Imajuci u vidu tesku ekonomsku situaciju u Jugoslaviji, predsednici su se dogovorili da ce Beograd vrsiti placanje za energente kasnije, ili u nekakvom drugom obliku. Rusija namerava da uzme ucesce u realizaciji niza investicionih projekata u Jugoslaviji, a pocetkom jula bice ratifikovan sporazum izmedju dve zemlje o slobodnoj trgovini, kojim se ukida oporezivanje roba kako sa jedne, tako i sa druge strane. Poboljsanje ekonomske situacije u Jugoslaviji trebaklo bi da pozitivno utice i na politicku situaciju. Danas ona osnovano izaziva ozbiljnu zabrinutost zbog toga sto zemlji preti opasnost po celovitost od strane ekstremizma i separatizma. Albanski separatizam danas predstavlja ozbiljnu opasnost za citavo Balkansko poluostrvo. Fakticki ostvarivsi uz pomoc NATO svoje ciljeve na Kosovu, albanski ekstremisti vode nova borbena dejstva u Makedoniji, i nameravaju da destabilizuju situaciju u Severnoj Grckoj. Zato je apsolutno blagovremen i znacajan Putinov preglog koji je iznet za vreme njegovih pregovora u Beogradu. Ruski predsdenik smatra, da balkanske zemlje treba da zakljuce medju sobni sporazum o uzajamnom priznavanju suvereniteta i teritorijalne celovitosti, kojim se osigurava struktno postovanje opsteprihvacenih temeljnih principa medjudrzavnih odnosa. Cilj ka kome tezi sef ruske drzave je ocigledan � da se na Balkanu stvori stabilan i demokratski sistem opsteevropske bezbednosti i saradnje, da se u regionu ostvari stabilan i pravican mir na bazi Dejtonskih sporazuma i odgovarajucih rezolucija Saveta bezbednosti OUN. Predlog Vladimira Putina da se sazove medjunarodna konferencija radi razmatranja ruske inicijative s paznjom je prihvacen od strane Vojislava Kostunice. Taj predlog je jos aktuelniji ako se ima u vidu da je divljanje albanskog separatizma izazvalo lancanu reakciju separatistickih teznji, a pojavili su se i sasvim opasni planovi za prekrajanje balkanskih teritorija. Istorija Balkana, medjutim, svedoci da je pokusaj prekomponovanja teritorija na poluostrvu neizbezno dovodio do ratova. Jasno je da je i danasnje prekrajanje granica postojecih drzava, pojavljivanje bilo kakvih novih drzavnih tvorevina koje bi se izdvojile iz vec postojecih, toliko opasno da moze predstavljati iskru od koje ce se zapaliti citavo poluostrvo. Znaci, potrebno je obuzdati ekstremizam i terorizam, ne dopustiti mu da eksplodira situaciju na Balkanu. I to je glasno i jasno kazao Vladimir Putin u toku posete ruskom mirovnom vojnom kontingentu na Kosovu. Osnovni izvor terorizma, po recima predsednika RF, nalazi se na Kosovu. Putin je ubedjen, da osnovni zadatak svetske zajednice na Balkanu treba da bude realizacija rezolucije 1244 Saveta bezbednosti OUN, kojom se fiksira teritorijalna celovitost Jugoslavije. Uzgred, Vojislav Kostunica smatra da se ta rezolucija realizuje lose. To se odnosi i na problem razoruzanja albanskih bojovnika, i na povratak izbeglica, i na formiranje lokalnih organa vlasti. Indikativno je da se obojica predsednika negativno odnose na planove odrzavanja na Kosovu u jesen ove godine izbora u zakonodavni parlament pokrajine, koji zbog odsustva proteranih kosovskih srba nece biti legitimni, vec ce samo verifikovati rezultate etnickog ciscenja koje su izvrsili ekstremisti. Dogadjaji na Kosovu mnogo cemu nas uce. Oni pokazuju, koliko je opasno koketiranje sa ekstremizmom, koliko je opasna popustljivost prema njemu. Kompromisa u borbi protiv ekstremizma, ma pod kakvim parolama on nastupao, ne sme da bude. Jedina mogucnost da se na Balkanu osigura mir jeste da se postave pouzdane barijere na putu separatistima svih boja. Te barijere su realne ako se prihvati ruska inicijativa o nenarusivosti sadasnjih unutarbalkanskih granica. � 0 � Moskva, 18. juna RIA �Novosti� Miroslav Antic, http://www.antic.org/ STOP NOVOM SVETSKOM PORETKU ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: [email protected] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
