|
Vladan Batic, ministar pravde u Vladi Srbije
Svetu je dosta praznih prica
Deset godina unazad pokušavali smo da nametnemo
svetu neka svoja pravila i dobijali batine zbog toga. Vreme je da
izvucemo pouke iz tih lekcija
Milorad Vesic
Razgovor s republickim ministrom pravde Vladanom
Baticem voden je kasno uvece prošlog petka, istog dana kada
je pala Savezna vlada, pošto je savezni premijer Zoran Zizic,
zajedno s ostalim ministrima iz SNP-a, podneo ostavku, kada je
Demokratska stranka Srbije odlucila da na svim nivoima formira svoje
posebne poslanicke i odbornicke klubove, kada je Jugoslavija na
donatorskoj konferenciji u Briselu dobila milijardu i 280 miliona
dolara, a u polufinalu Svetske odbojkaške lige izgubila od
Italijana, i samo dan nakon izrucenja bivšeg predsednika SRJ
Slobodana Miloševica istraziteljima Haškog suda.
Ministar Batic nije zvucao zabrinuto zbog politickih
dešavanja u zemlji.
Da li je Slobodan Miloševic predat ili prodat
Haškom tribunalu, odnosno da li je njegovo izrucenje
planirani pocetak saradnje s Medunarodnim sudom za ratne zlocine ili
popuštanje u poslednji cas pod pritiskom potencijalnih
donatora?
Mogu pouzdano da kazem da se nije vodilo racuna o
terminu donatorske konferencije. Ona bi se odrzala i bez izrucenja
Slobodana Miloševica, ali nakon farse s takozvanim Saveznim
ustavnim sudom, postalo je jasno da smo taoci ljudi koji ne zele
dobro ni Srbiji, ni njenim gradanima i da se onda moralo postupiti
onako kako je od pocetka zagovarala republicka vlada: da se
automatski primeni Statut Haškog tribunala.
Zbog cega se toliko dugo cekalo na primenu Statuta
kad je Predrag Bulatovic još u aprilu rekao da SNP nikada
nece glasati za zakon koji predvida izrucenje drzavljana SRJ
Haškom sudu?
Nisam verovao da ce taj stav biti promenjen, ali sam
bio u manjini. Cuvao se mir u kuci. Postojale su razne varijante do
poslednjeg dana, posredovao je i gospodin Dragan Šoc iz
Narodne stranke, bilo je raznih predloga i neki ljudi su, u zelji da
to ne destabilizuje odnose u zemlji, pokušavali da ishode
dobru volju SNP-a u smislu da se donese taj zakon.
Pocetkom aprila izjavili ste da verujete da ce SNP
posle izbora promeniti odluku o Haškom tribunalu i da
Miloševicu treba suditi u Beogradu. Dva meseca kasnije,
objasnili ste da zakon i nije potreban, vec da se moze primeniti
Statut tribunala, pa cak i Savezni krivicni zakon. Šta se
promenilo za ta dva meseca?
Za mene se ništa nije promenilo. Republicka
vlada je od pocetka imala stav da se Statut tribunala moze
automatski primeniti i da je zakon suvišan, ali su ljudi iz
savezne administracije insistirali na zakonu i mi smo rekli: "U
redu, od viška glava ne boli". Stvarno sam verovao da ce
SNP posle izbora mozda naci neki modus. Imali smo s njima i nekoliko
sastanaka i tada, u martu, nisu to tako rezolutno tvrdili i
izgledalo je kao da ce sve biti u redu. Onda smo mislili da je to
samo predizborna kampanja, a da ce kad produ izbori, shvatiti da se
mora ici u korak s Evropom i svetom. Ali, pošto to nije bilo
tako, onda je bilo ovako.
Ko je iz DOS-a insistirao na tome da se o izrucenju
odlucuje na saveznom nivou buduci da je SNP pristao na savezni
okvir, ali da republicki organi odlucuju o izrucenju, što se
na kraju i desilo?
SNP nije od pocetka to govorio, vec je kasnije
prešao na tu varijantu. Ne moze se govoriti o zakonu o
saradnji s Haškim tribunalom bez izrucenja. Smisao saradnje
je izrucenje, a ne prazna prica.
Pokušavamo da utvrdimo zbog cega se jedna
tako vazna odluka po drzavu ponovo donosi u poslednji cas. I u martu
se govorilo da 31. mart nije poslednji rok za hapšenje
Miloševica, pa je on ipak uhapšen u tom roku. Sada je
izrucen samo dan pre donatorske konferencije.
To je jednostavno znacilo da više nema
takozvanog pravnog okvira, zakona, uredbe, da je sad u narednih
šest meseci ili godinu dana, ta prica završena i da
taj krug prijatelja Slobodana Miloševica u Saveznom ustavnom
sudu, isti oni ljudi koji su verifikovali izbornu kradu, treba da
odluci o sudbini Srbije u 21. veku.
A zbog cega su ti ljudi i devet meseci nakon promene
vlasti ostali na svojim funkcijama ako vec nemaju nikakav
kredibilitet?
To je vec pitanje za predsednika SRJ.
Da li je ranije na sastancima DOS-a ili sednici
jedne od vlada bilo reci o njihovom razrešenju?
Nismo se time bavili. Koštunica je imao pravo da
predlozi kandidate za sudije Saveznog ustavnog suda. Verovatno se
nije mnogo razmišljalo o tome i nije se pretpostavljalo da ce
nastati situacija koja ce nametnuti neophodnost da se te stvari
regulišu.
Zbog cega naši pravosudni organi protiv
Miloševica nisu podigli optuznicu za ratne zlocine?
To je zamena teza. Ne odlucuju o pokretanju postupka
pravosudni organi. Neko drugi mora da prikupi dokaze i da ih,
zajedno s krivicnom prijavom, njima predstavi. Ne mogu pravosudni
organi sami za sebe da vode postupak. Znaci, organi gonjenja moraju
da prikupe dokaze. Naš krivicni zakon sankcioniše
razne vrste ratnih zlocina i postupci se mogu voditi i kod nas, ali
postoji problem dokazivanja. Kako dokazati ratne zlocine u
Srebrenici, Vukovaru, ima li ikakvih materijalnih dokaza?
Šta je sa zlocinima na Kosovu, za koje je
Haški tribunal i optuzio Miloševica? Otkud njima
dokazi?
Kosovo prakticno pocinje s ovim grobnicama.
Pretpostavljam da ce u perspektivi svakako poceti sudenja za ratne
zlocine našim ljudima u Srbiji, i to je nešto
što je najlogicnije i najnormalnije. Medutim, dobili smo i
neke imperativne zahteve kakav je bio ovaj za izrucenje
Miloševica. To nije trazio samo Haški tribunal.
Oglašavale su se i Ujedinjene nacije, Evropski parlament,
Evropska unija, Savet Evrope, OEBS; svi su govorili da je to conditio sine ljua non. Jednostavno, postoje neka
pravila medunarodne zajednice i, ako hocemo da budemo u njoj, moramo
neke stvari da prihvatimo, bez obzira koliko one delovale
nepravedno. Pravila su takva kakva jesu, a mi nemamo snage da ih
menjamo. Deset godina unazad pokušavali smo da nametnemo
svetu neka svoja pravila i dobijali batine zbog toga. Vreme je da
izvucemo pouke iz tih lekcija.
Zbog cega je republicka vlada tek sada gradanima
Srbije jasno saopštila da Miloševica treba izruciti
zbog buducnosti Srbije?
Još u predizbornoj kampanji sam govorio - ludaci
u ludnice, lopovi u zatvore, a ratni zlocinci u Hag. Podsecao sam na
to i posle izbora, ali su, radi mira u DOS-u, pa radi mira u
koaliciji na saveznom nivou, pokušavani nekakvi kompromisi.
Kad se videlo da oni štete interesima gradana Srbije,
republicka vlada ucinila je ono što je morala.
Poznata su imena još 15 naših
drzavljana koje trazi Haški tribunal. Hoce li i oni uskoro
biti izruceni?
Mislim da nece. Mislim da ce tenzije i pritisci u
znatnoj meri oslabiti i da cemo, pokazujuci jednu dozu saradnje,
uspeti da izdejstvujemo da se, kao i generalu Norcu u Hrvatskoj, i
našim sunarodnicima koje Haški tribunal optuzuje za
ratne zlocine, sudi ovde. Neke cemo postupke pokrenuti mi sami pred
našim sudovima. Nama je pretila opasnost da u ocima sveta
postanemo isti kao i naši prethodnici. Odluka koju smo doneli
je mucna, ali se sudenjem pojedincima koji su pocinili zlocine
eliminiše teorija o kolektivnoj krivici.
U martu ste pominjali i da Miloševic ne bi
trebalo da bude izrucen dok Haški tribunal ne podigne
optuznice protiv voda OVK-a Hašima Tacija, Agima Cekua,
Hajradinaja. Šta se desilo s tim vašim zahtevom?
Mislim da je optuznica protiv Cekua vec podignuta. Bice
ovih dana objavljene još neke protiv nekih drugih ljudi iz
hrvatskog, muslimanskog i albanskog korpusa, ali nije na meni da o
tome govorim. U svakom slucaju, sva ta prepiska i naše
intervencije pocinju da daju rezultate.
Da li je moguce da predsednik SRJ Vojislav
Koštunica nije znao za izrucenje Miloševica?
Mogu samo da podsetim na cinjenicu da je sednici Vlade
Srbije prisustvovao i ministar zdravstva Obren Joksimovic, inace
clan DSS-a, da su dan ili dva pre te sednice, Ðindic i
Koštunica imali razgovor u kome je premijer nagovestio tu
mogucnost, s obzirom na sastav Ustavnog suda, jer se predvidala
takva odluka, ali ne mogu da kazem tacno šta je ko znao.
Kako komentarišete ponašanje SNP-a i
DSS-a u celoj ovoj prici? Da li vam to lici na pokušaj da se
izbegne deo odgovornosti za izrucenje Miloševica?
Odgovornost je na onima koji nisu hteli da ga izruce, a
ne na onima koji su ga izrucili. Mi smo ovde birali izmedu
prošlosti i buducnosti, izmedu sramote i casti, izmedu
beznada i nade. Odgovorni su oni koji su pokušavali da nas,
iznalazenjem nekih toboznjih zakonskih okvira, vrate u vreme pre 24.
septembra.
Što se tice SNP-a, ta stranka nas je, kao
što je i gospodin Koštunica rekao, na neki nacin
zamajavala. Nismo ušli u tu koaliciju iz emocija, vec iz
krajnje nuzde. Oni nisu bili naš prirodni partner, vec
obozavaoci lika i dela Slobodana Miloševica. Dakle, to je bio
brak iz racuna u zelji da se ocuva zajednicka drzava.
A DSS?
Demokratska stranka Srbije u mnogim stvarima ima neku
dozu solo nastupa, i to je legitimno pravo svake stranke. DOS nece
vecito postojati i mozda DSS procenjuje da je pravi trenutak da
pocne da afirmiše svoju politicku autonomiju i svoja nacela i
ne smatram da je to nešto jereticko. Ipak, mislim da ce DOS
opstati jer je duzan gradanima ove zemlje obnavljanje privrede,
socijalne reforme, stvaranje normalne politicke klime i afirmaciju
demokratskih institucija. DOS još nije završio sav
posao, a u ovom momentu i nema realne alternative.
Znaci li to da ne ocekujete nove republicke
izbore?
Mislim da ih u ovoj godini sigurno nece biti, a za
narednu cemo videti.
Hoce li biti saveznih izbora na jesen?
Mislim da ce za nekoliko dana ponovo biti formirana
savezna vlada u kojoj ce participirati i Srpska narodna stranka i
Narodna stranka. Ne znam da li ce SNP ponovo uci u vladu -
najverovatnije hoce - i time bi se konsolidovala situacija, tim pre
što bi Narodna stranka kao prirodan saveznik DOS-a, mogla da
bude kohezioni faktor u novoj federalnoj vladi, što bi onda
prolongiralo savezne izbore. Uostalom, savezni izbori s istim
ucesnicima, bez vladajuce koalicije u Crnoj Gori, nemaju smisla.
Ima li onda smisla i sadašnja federacija, u
kojoj crnogorska vecina nema predstavnike?
Nisam siguran da nije promenjen stav DPS-a i liberala.
U svakom slucaju, do konacne odluke treba razgovarati. Mozda ce ta
nova vlada, koja ce biti formirana za nekoliko dana, predstavljati
pomak u odnosu na ovu u ostavci.
Rekli ste da cete se zalagati za to da niko nema
pravo da vrši pritisak na sudstvo, medutim, ssvako malo se
poneko iz DOS-a oglasi s nekom optuzbom ili najavom optuzbe.
Mislim da nije bilo nikakvih pritisaka ni uticaja. Bilo
je naivnih izjava u kojima se iznosio licni sud o nekim stvarima,
što je stvaralo utisak mešanja u rad pravosudnih
organa. Odgovorno mogu da tvrdim da toga nije bilo. Bar se meni kao
ministru pravde niko nije zalio, a ja nikad nijedan broj telefona
nekog sudije ili tuzioca nisam okrenuo, cak sam preko medija
saznavao ko vodi koji postupak.
Mislite da ministar pravde ne bi trebalo da zna ko
vodi koji postupak?
Mislim da ne i da je to pravi izraz nezavisnog i
slobodnog sudstva. Na nama je da stvorimo takav ambijent, a ne da se
interesujemo ko vodi postupak. O tome odlucuje predsednik nadleznog
suda. Kada smo ulazili u vladu, obavezali smo se kodeksom da nece
biti intervencija u pravosudu, javnim preduzecima, policiji i
sredstvima informisanja.
Smatrate li da su posle promena, naši
pravosudni organi sposobni da sami podizu optuznice za ratne zlocine
i druga krivicna dela pocinjena poslednje decenije?
Ponovo se vracamo na istu pricu. Ne moze pravosude
ništa samo. Znaci, policija i Sluzba drzavne bezbednosti, kad
su ratni zlocini u pitanju, moraju da prikupe dokaze - fotografije,
pismene dokaze, naredbe. Ovo s hladnjacom je nešto opipljivo.
Javni tuzilac ne moze da deluje na osnovu price. On mora da dobije
krivicnu prijavu s dokazima, a to vazi i za istraznog sudiju.
Ali, tuzilac moze da zahteva pokretanje istrage ako
ima indicija da je ucinjeno neko krivicno delo.
Teoretski gledano - moze. Na primer, ako se objavi neka
informacija u sredstvima informisanja. Ja sam, recimo, cim sam u
novinama video napise o hladnjaci s leševima, odmah
intervenisao i zahtevao od vršioca duznosti republickog
javnog tuzioca i predsednika Vrhovnog suda, da u skladu sa svojim
ingerencijama i kompetencijama, reaguju i da o tome obaveste
javnost.
Dakle, ipak niste nezainteresovani za rad
pravosudnih organa?
Pa nisam, ali ne uticem na njihov rad, osim ako to
izaziva opšte zgrazavanje javnosti.
Prošle nedelje ste izjavili da cemo
izrucenjem Miloševica Haškom tribunalu doziveti
katarzu. Jeste li je doziveli?
Ja nisam imao dileme te vrste. I ne odnosi se to samo
na Miloševica. Moramo da rašcistimo sa zabludama iz
prošlosti. Moramo u svojoj svesti, pogotovo kad se gledaju
grobnice s decom od nekoliko godina, pred sobom, pred Bogom i pred
narodom, priznati da su neki naši sunarodnici u naše
ime cinili zlocine. Ne smemo zmuriti nad tom cinjenicom. U tome je
katarza. Kad to priznamo i kad kazemo da se za zlocin mora
odgovarati i da je to odbrana nacionalnog ponosa i dostojanstva, a
ne zatvaranje ociju, onda je to katarza.
|
Sudicemo mu u odsustvu
Miloševic je otputovao u Hag pre
nego što je završen proces u Beogradu i
dokazana njegova krivica. Hoce li to biti slucaj i s
ostalima koje Hag bude trazio?
To su dve razlicite stvari. Postupak koji
je ovde voden protiv Miloševica nema veze s onim
za šta ga optuzuju u Hagu.
Ukoliko domaci sud pocne proces protiv,
na primer, Nikole Šainovica za proneveru, a
Haški tribunal zatrazi njegovo izrucenje zbog
ratnih zlocina, hoce li biti odmah izrucen ili tek po
završetku sudenja u Beogradu?
Da bismo sudili našim ratnim
zlocincima ovde, pravosudni organi moraju da imaju
dokaze. Ne mozemo suditi na osnovu generalnih saznanja
tipa - Miloševic je uradio ovo ili ono, kao da je
to dovoljan osnov. Ne moze se voditi postupak samo zato
što to javnost trazi jer se zna ko je uzrocnik
zla koje nam se dogodilo. I nije tacno da
Miloševiceva krivica nije dokazana. Istraga se
vodila i ona je cak bila i proširena, a taj
postupak je sad fakticki prekinut. Šta ce biti
dokazano, videcemo, ali taj postupak ce se nastaviti
prema saucesnicima u tom poslu, a Miloševicu ce
se ili prekinuti sudenje ili ce mu se suditi u odsustvu.
| |
