|
Pise: Prof. dr Zarko
Trebjesanin
KOD nas se mnoge stvari
rade naopako, uprkos logici i zdravoj pameti, pa i sa uvodjenjem
veronauke u skolu. Umesto da se prvo povede ozbiljna i temeljna strucna,
a onda i siroka javna rasprava o ovom pitanju, kod nas se na precac,
preko noci donose odluke vlade, a onda se, post festum zapocne rasprava
o svrsishodnosti i opravdanosti tako radikalnog i dalekoseznog
poteza!
Argumenti za uvodjenje
veronauke cesto su tek prividno racionalni, a zapravo su neubedljivi jer
pocivaju na konfuziji pojmova, poluistinama i zameni teza. Zato
razmotrimo naizgled najjace adute za uvodjenje veronauke u
skolu.
Veronauka podstice toleranciju
i moralno ponasanje ljudi. Zagovornici uvodjenja veronauke isticu da je
vernik odgovorniji i moralniji covek od nevernika i da, buduci verski
vaspitan, ima vise ljubavi i postovanja za bliznjeg. Na prvi pogled,
ovaj argument deluje ubedljivo jer istinski vernik redje cini rdjava
dela. Ali da li je to uvek tako, i da li to znaci da agnostik ili
ateista ne moze biti moralan covek? Takva teza je ne samo netacna, vec
je i vrlo opasna jer podstice versku i ideolosku netoleranciju. Takodje,
zapitajmo se koliko ima pravih vernika? Dalje, misliti da ce narod, ciji
je moral decenijama sistematski potkopavan i razaran zivotom u
autoritarnom sistemu, u bedi i u strahu, postati preko noci moralan
prevashodno na osnovu verskih propovedi, isto je toliko naivno kao i
verovati da ce neuroticar ozdraviti citanjem knjiga o psihoterapiji ili
da ce se korupcija i kriminal iskoreniti deljenjem brosura sa zitijima
svetaca! I najzad, istorija neumoljivo pokazuje da su najsuroviji,
najkrvaviji ratovi bili upravo verski ratovi, vodjeni u ime Boga, da bi
se ognjem i macem dokazalo da je samo jedna, "nasa" vera
ispravna.
Verske slobode su sastavni
deo ljudskih prava i moraju se postovati, kazu pobornici uvodjenja
veronauke. To je tacno, ali to ne znaci da je mesto veronauci u skoli.
Ovde se radi o klasicnoj zameni teze. Verske slobode su zagarantovane
time sto svako ima pravo da bude vernik, da pripada crkvi kojoj zeli i
da tamo ispoveda svoju veru. Ali to ne znaci da svoje privatno pravo
bude religiozan treba da ostvaruje u javnim, gradjanskim, drzavnim
skolama! Roditelj ima pravo da svoje dete vodi u crkvu koju zeli, a
skola je sekularna obrazovna institucija koja sa ovim pravom nema i ne
treba da ima veze.
Bez poznavanja
religije obrazovanja je krnje, nepotpuno i nesolidno. Potpuno tacno.
Knjizevnost, filozofija, psihilogija, arhitektura, likovna i muzicka
umetnost, te celokupna istorija ljudske kulture ne mogu se razumeti bez
poznavanja istorije religija. Ali oni koji koriste ovaj argument za
uvodjenje veronauke grdno grese, svesno ili ne. Naime, ovo je valjan
razlog za uvodjenje nauke o religiji (komparativne studije religije ili
istoriju religije), a ne veronauke! posto je vise od pola veka kod nas
religija bila proterivana nije ni cudo sto mnogi pogresno misle da je
veronauka zapravo nauka o religiji. Pojmovi se moraju rascistiti, da
bismo se sporazumeli. Veronauka je uvodjenje u veru (konkretnu
konfesiju), dakle, verska indoktrinacija, a Nauka o religiji je skup
naucnih disciplina (sociologija, istorija, psihologija) koje proucavaju
religiju kao izvanredno vazan drustveni, kulturni i ljudski
fenomen.
Sve u svemu na pitanje:
Veronauka da ili ne, odgovor je: Da, ali u crkvi, a ne u skoli, gde
jedino ima mesto poznavanje religije.
V e c e r n j e N o v o s t
i
|
