|
Pise:
Prof. dr Zarko Trebjesanin
KOD nas se
mnoge stvari rade naopako, uprkos logici i zdravoj pameti, pa i sa
uvodjenjem veronauke u skolu. Umesto da se prvo povede ozbiljna i temeljna
strucna, a onda i siroka javna rasprava o ovom pitanju, kod nas se na
precac, preko noci donose odluke vlade, a onda se, post festum zapocne
rasprava o svrsishodnosti i opravdanosti tako radikalnog i dalekoseznog
poteza!
Argumenti za uvodjenje veronauke
cesto su tek prividno racionalni, a zapravo su neubedljivi jer pocivaju na
konfuziji pojmova, poluistinama i zameni teza. Zato razmotrimo naizgled
najjace adute za uvodjenje veronauke u
skolu.
Veronauka podstice toleranciju i
moralno ponasanje ljudi. Zagovornici uvodjenja veronauke isticu da je
vernik odgovorniji i moralniji covek od nevernika i da, buduci verski
vaspitan, ima vise ljubavi i postovanja za bliznjeg. Na prvi pogled, ovaj
argument deluje ubedljivo jer istinski vernik redje cini rdjava dela. Ali
da li je to uvek tako, i da li to znaci da agnostik ili ateista ne moze
biti moralan covek? Takva teza je ne samo netacna, vec je i vrlo opasna
jer podstice versku i ideolosku netoleranciju. Takodje, zapitajmo se
koliko ima pravih vernika? Dalje, misliti da ce narod, ciji je moral
decenijama sistematski potkopavan i razaran zivotom u autoritarnom
sistemu, u bedi i u strahu, postati preko noci moralan prevashodno na
osnovu verskih propovedi, isto je toliko naivno kao i verovati da ce
neuroticar ozdraviti citanjem knjiga o psihoterapiji ili da ce se
korupcija i kriminal iskoreniti deljenjem brosura sa zitijima svetaca! I
najzad, istorija neumoljivo pokazuje da su najsuroviji, najkrvaviji ratovi
bili upravo verski ratovi, vodjeni u ime Boga, da bi se ognjem i macem
dokazalo da je samo jedna, "nasa" vera
ispravna.
Verske slobode su sastavni deo
ljudskih prava i moraju se postovati, kazu pobornici uvodjenja veronauke.
To je tacno, ali to ne znaci da je mesto veronauci u skoli. Ovde se radi o
klasicnoj zameni teze. Verske slobode su zagarantovane time sto svako ima
pravo da bude vernik, da pripada crkvi kojoj zeli i da tamo ispoveda svoju
veru. Ali to ne znaci da svoje privatno pravo bude religiozan treba da
ostvaruje u javnim, gradjanskim, drzavnim skolama! Roditelj ima pravo da
svoje dete vodi u crkvu koju zeli, a skola je sekularna obrazovna
institucija koja sa ovim pravom nema i ne treba da ima
veze.
Bez poznavanja religije
obrazovanja je krnje, nepotpuno i nesolidno. Potpuno tacno. Knjizevnost,
filozofija, psihilogija, arhitektura, likovna i muzicka umetnost, te
celokupna istorija ljudske kulture ne mogu se razumeti bez poznavanja
istorije religija. Ali oni koji koriste ovaj argument za uvodjenje
veronauke grdno grese, svesno ili ne. Naime, ovo je valjan razlog za
uvodjenje nauke o religiji (komparativne studije religije ili istoriju
religije), a ne veronauke! posto je vise od pola veka kod nas religija
bila proterivana nije ni cudo sto mnogi pogresno misle da je veronauka
zapravo nauka o religiji. Pojmovi se moraju rascistiti, da bismo se
sporazumeli. Veronauka je uvodjenje u veru (konkretnu konfesiju), dakle,
verska indoktrinacija, a Nauka o religiji je skup naucnih disciplina
(sociologija, istorija, psihologija) koje proucavaju religiju kao
izvanredno vazan drustveni, kulturni i ljudski
fenomen.
Sve u svemu na pitanje:
Veronauka da ili ne, odgovor je: Da, ali u crkvi, a ne u skoli, gde jedino
ima mesto poznavanje religije.
V e c
e r n j e N o v o s t i
|
