|
Kaspijski gambitDogađaji koji se ovih dana pletu oko kaspijske nafte sa zebnjom podsećaju na vremena u kojima su se veliki poslovi obavljali u prisustvu žive sile i oružjaZadržavaju se još u sferi sitnih čarki, ali i gorke retorike: Iran i Azerbejdžan nisu pružili ruke jedan prema drugome posle incidenta koji se dogodio u vodama Kaspijskog mora. U ponedeljak je iranski ratni brod presreo tuđe plovilo u delu mora koje se smatra zonom iranskih slobodnih voda. Plovilo je svojina "Britiš petroleuma", kompanije koja u azerskim vodama Kaspija istražuje naftu za račun vlade u Bakuu, i koje je početkom nedelje "zalutalo" u iransku teritoriju. Prvi dani po incidentu protekli su u plimi diplomatske retorike. Vlada u Bakuu je, kroz usta predsednika konzorcijuma američkih, evropskih i azerskih kompanija, poručila Teheranu da smiri doživljaj ljubomore zbog uspeha koji prati kompanije u istraživanju petrolejskih izvorišta. Dodalo se još da Iran svojim incidentima neće zaplašiti strane investitore i navesti ih na odustajanje od velikih poslova u Azerbejdžanu. Iz Teherana su upozorili susedni Azerbejdžan da se uzdržava i ne proširuje već dovoljnu količinu nerazumevanja u pogledu naftnih prava dva suseda u zoni Kaspija. Iran će braniti ta svoja prava. A, pucanj opomene samo je znak da Iran pod budnim okom drži svaki pokret kompanija koje su svoja svrdla već spustile na morsko dno šest naftnih polja u azerskom delu Kaspija. More ili jezero U izveštajima sa lica mesta ne razjašnjava se da li je, u smislu opomene "zalutaloga" britanskoga broda, radila topovnjača ili je plovilu samo dat znak da napusti vode u koje je zašlo. U svesti analitičara ostaje uverenje da je incident nastao kao rezultat neraščišćenih pitanja podele prava svojine nad kapsijskim resursima koja u tome, nerazrešenome obliku stoje od razaranja sovjetske imperije. Do toga vremena kapsijske rezerve nafte u miru su između sebe delili Sovjetski Savez i Iran - sami. Sada su se pojavila još tri vlasnika, nove države stasale posle ukidanja imperije - Azerbejdžan, Turkmenistan i Kazahstan. Svi polažu pravo na sve što je priroda ponudila na vodi, u vodi i pod vodom. Jer, svakoj od ovih pet država pripada i deo kaspijske obale. U napetoj atmosferi događa se da na pregovaračkim stolovima koji su sve ređi više i nema toliko pitanja koliko kome i čega pripada, već šta je Kaspij - da li je more ili jezero? Ako je more onda je pravda jedna i za sve ista. U slučaju da se radi o jezeru, tada se i pravo svojine svega što se na njemu, u njemu i ispod njega nalazi, mora postaviti na drukčijoj osnovi. Međunarodno pomorsko pravo dozvoljava primorskim državama da kontrolišu priobalne vode kao svoje dvanaest milja duboko prema pučini. Iza te granice počinje zona međunarodnih voda u kojima je svako slobodan da čini ono što mu je u interesu. Jezerske vode nisu definisane ovim pravom. Pravo svojine nad jezerskim vodama utvrđuje se među susedima na način - ili od sredine vode prema obali, ili onako kako to odredi sused koji raspolaže jačim argumentima. Pravda je samo Božija, ali uvek i samo u rukama ljudi. Atmosfera nadrealizma U poslovima gde se životna pitanja ljudi i naroda zadržavaju u sferi metafizike, kakav je slučaj među kaspijskim državama, misli ljudi se pletu pre oko topova, nego oko nužnosti saradnje i dogovora. Ako se u atmosferu ovakvih odnosa nadrealizma upletu i interesi nekih drugih država - nije važno da li iz okruženja ili iz udaljenih delova planete, onda je teško da se i životna pitanja, i metafizičke iluzije mogu razrešiti baš sasvim miroljubivim sredstvima. Kao da je Kaspij sa svojim bogatstvom navukao na sebe neko prokletstvo iako niko pri tom još nije načisto sa tim koliko je odista njegovo bogatstvo . Zanemarimo li egzotiku žutoga kavijara sa iranske obale gde se na planeti jedino može ubrati ovaj čudesni plod, a kojeg samo jedna porcija na evropskoj trpezi staje 350 švajcarskih franaka, tek je nafta onaj veličanstveni fluid koji čini moćnim i zadovoljnim svakoga ko njime raspolaže. Ali, fluid koji kaspijskim narodima donosi samo stradanje. Ima izveštaja da su ovde koncentrisane rezerve od 80, a ima izveštaja koji govore o rezervama od 400 milijardi barela. Oko nedefinisane kaspijske nafte jate se države i narodi kao propali naslednici oko bogatoga dede. I svi podvaljuju: ovih dana stižu izveštaji da na poljima Kaspija i nema baš toga fluida u količinama koje bi bile isplative za eksploataciju. I ne na poljima na kojima svoju istraživačku moć iscrpljuju američke i evropske naftne kompanije okupljene u konzorcijumima pod kapom azerbejdžanske vlade u Bakuu. Ako nafte u Kaspiju ima, onda bi bilo normalno da se proizvodi i čini da ljudima bude bolje. Ako je nema, onda se nameće nešto drugo - šta rade kompanije u područjima gde sirovine nema? Američka kompanija "Ševron" je početkom jula obustavila istraživanja na polju Abšeron. Portparol ove kompanije, Ismail Mamedov, kaže da njegova kompanija treba da u narednih 25 godina investira u istraživanje u zoni Azera 3,5 milijardi dolara. Na prvoj bušotini potrošeno je 78 miliona. Doprlo se do dubine od 6,5 hiljada metara, ali nafte - nema. Na najbogatijim izvorištima nafte u svetu - u severnoj Africi i na Srednjem istoku, nafta i gas se nalaze na dubini oko dve hiljade metara, a proizvodna cena na bušotini ne premašuje šest dolara po barelu. Na ovim su poljima Amerikanci i Evropljani glavni koncesionari. Amerika je, međutim, instalirala platforme za istraživanje nafte i gasa u Kaspiju gde su troškovi istraživanja toliko visoki da se ne mogu ni izračunati, zbog velike dubine nalazišta, teško pristupačnog tla, ogromnih temperaturnih razlika... Planovi američkih i evropskih kompanija da tamo investiraju održavaju se na godišnjim izdacima od 140 miliona dolara. Toliko u Kaspiju staje samo održavanje opreme jedne bušotine sa posadom i to kad ne radi. Ako se želi organizovati rad na polju na kojem se buši u dubinu do šest hiljada i pet stotina metara a ne nailazi se na fluid, onda tu mora biti prisutna kasa teža od one koju su Evropljani i Amerikanci doneli u Kaspij. Atmosfera oko ovog područja je ovih dana možda i zato veoma napeta, a spokojstvo u svesti svakoga analitičara definitivno zbrisano koincidencijom događaja - najnovijom odlukom Bušove administracije da za pet godina produži embargo na investicije u Iranu i Libiji, na jednoj i primenom sile u Kaspijskom moru, na drugoj strani kaspijske stvarnosti. Dušan Tešić NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: [email protected] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================ |
