|
Do
pocetka izrade novog Ustava Srbije deli nas samo sest-sedam meseci, i to
je rok u kojem i vojvodjanske stranke moraju biti
strpljive
NOVI SAD (Beta) - Predsednik
Skupstine Srbije i potpredsednik Demokratske stranke Srbije Dragan
Marsicanin ocenio je da je sira ovlascenja Vojvodine moguce ostvariti samo
preko novog Ustava Srbije.
"Prema
anketama, 75 odsto gradjana smatra da Vojvodina treba da ima autonomiju i
da je potrebno prosiriti njena ovlascenja, i to nije sporno. Odgovor je
moguce pronaci putem novog Ustava Srbije", rekao je Marsicanin novosadskom
"Gradjanskom listu".
On je napomenuo da
se Ustav Srbije moze usvajati tek kada se bude znalo da li je Srbija
nezavisna drzava ili federalna jedinica u zajednici sa Crnom
Gorom.
"Od pristupanja poslu izrade
novog Ustava Srbije deli nas samo sest-sedam meseci i to je neki rok u
kojem i vojvodjanske stranke moraju biti strpljive", rekao je
Marsicanin.
On je ocenio da pojedine
vojvodjanske stranke u svojim zahtevima za brze resavanje pitanja
autonomije Vojvodine zele da "ponistavanjem Milosevicevih resenja, koja
nisu dobra, prihvate Titova komunisticka resenja, koja nisu nista
bolja".
|
|
Kosta
Cavoski: Ne treba saradjivati sa Haskim sudom, jer je nelegitiman i
politicki je instrument SAD. Sporne institucije tajnih optuznica i tajnih
svedocenja. Sud sprovodi selektivnu
pravdu
IZRUCENJEM Slobodana Milosevica
Haskom tribunalu za ratne zlocine, Uredbom Vlade Srbije, stavljena je
tacka samo na taj slucaj.
U cuvenom
Seveningenu ceka se na nove "stanare" iz Jugoslavije, a duh Haga i dalje
se preteci vije nad SRJ.
Sta dalje i na
koji nacin ce SRJ regulisati svoje obaveze i saradnju sa Tribunalom u
Holandiji?
- Licno smatram da sa Haskim
sudom, kao nelegitimnom ustanovom, i politickim instrumentom u rukama SAD,
uopste ne bi trebalo saradjivati, osim u okviru pruzanja tzv. pravne
pomoci koju uredjuje nas postojeci Zakon o krivicnom postupku - kaze za
"Novosti" dr Kosta Cavoski, profesor teorije prava na beogradskom Pravnom
fakultetu i inicijator spiska 50 profesora sa ovog fakulteta koji su se
izjasnili protiv saradnje sa Hagom.
»SELEKTIVNA
PRAVDA«
Objasnjavajuci razloge ovakvom
izricitom stavu prof. Cavoski kaze:
-
Haski tribunal osnovan je Rezolucijom SB UN, a po izricitom slovu Povelje
UN SB vlastan je da obrazuje samo pomocne organe, ili preduzme
odgovarajuce mere, zarad uspostavljanja narusenog mira. Haski sud,
medjutim, nije ni mera, niti pomocni organ. To, pored ostalog, potvrdjuje
i cinjenica da je 1998. godine u Rimu osnovan stalni Medjunarodni krivicni
sud multilateralnom konvencijom, koja je otvorena za potpisivanje i
ratifikovanje od strane svih drzava, a ne odlukom SB
UN.
Jos jedan ozbiljan razlog, po
profesoru Cavoskom, da sa Tribunalom u Hagu ne treba saradjivati, jeste
cinjenica, da taj sud sam sebi propisuje pravila postupka, sto, inace, ne
cini ni jedan sud u bilo kojoj zemlji sa dobro uredjenim pravnim
poretkom.
- Ovako propisan postupak ima
citav niz spornih elemenata, poput tajnih optuznica, tajnog svedocenja,
izuzetno dugog pritvora, koji ponekad traje i po dve godine, konfuzije
prilikom odredjivanja sastava prvostepenih i drugostepenog veca, buduci da
se sudije u ovim vecima rotiraju. Konacno, ovaj sud se rukovodi nacelom
selektivne pravde, koja kao takva, i nije
pravda.
Na pitanje kako reagovati na
ratne zlocine i ispuniti medjunarodne obaveze, profesor Cavoski kaze da
nasi sudovi svakako treba da sude licima za koja postoji osnovana sumnja
da su pocinili ratne zlocine.
»NESPRETNO
IZRUCENJE«
A zasto se to nije dogodilo u slucaju
Slobodana Milosevica, Cavoski kaze:
-
Slobodan Milosevic je bio u Centralnom zatvoru i to je svakako bila
prilika da mu se sudi, ne samo zbog
sumnje
da je izvrsio koristoljubiva
krivicna dela, nego i zbog ocigledne sumnje da bi mu se na teret mogla
staviti krivicna dela ratnih zlocina. Neko je, medjutim, smatrao da ne
treba da mu sudi domaci sud, nego da ga treba izruciti Hagu, kako bi se,
zauzvrat dobila materijalna pomoc i krediti. To nije nista drugo nego
kupovina i prodaja pravde.
Komentarisuci
sve cesce stavove da nasi sudovi nisu reformisani, niti su u stanju da
realizuju takve postupke, prof. Cavoski tvrdi
suprotno:
- Nasi sudovi svakako jesu u
stanju da to rade, ali su vlasti podlegle pritiscima sa strane. Vlasti su,
takodje, bile u prilici da promene sve javne tuzioce i da jedan broj novih
vrsnih pravnika imenuju za sudije Okruznog i Vrhovnog suda. Oni,
verovatno, znaju zasto to nisu ucinili.
JELENA JOVOVIC
|
|
-
SARADNJA sa Haskim tribunalom pravna je obaveze za SRJ, kao i za svaku
drugu zemlju, prema medjunarodnom pravu. Savet bezbednosti UN doneo je
Rezoluciju o stvaranju ovog medjunarodnog suda na osnovu glave 7. Povelje
UN, po kojoj drzavE moraju da izvrsavaju ove
obaveze.
Moze se reci i da je to
nametanje prava, a ne saglasnost, ali to je jednostavno tako. Ako SB moze
da donese odluku da pokrene oruzanu akciju protiv neke zemlje, onda je
suvisno i govoriti da li se mora suditi onima koji su krsili medjunarodno
pravo i cinili ratne zlocine.
Zakon za
saradnju sa Haskim tribunalom, sto podrazumeva izrucenje optuzenih za
ratne zlocine, iako bi bio najbolja varijanta, nije neophodan. Naime,
bolje je da SRJ donese taj zakon kako bi se regulisala procedura saradnje.
Ali, s obzirom na nedavno iskustvo oko njegovog donosenja, strahujem da i
dalje po tom pitanju pomaka nece biti.
Drugo je, medjutim, pitanje, ukazuje prof. dr Radoslav Stojanovic, ko od
optuzenih mora da bude ekstradiran Hagu, a kome moze biti sudjeno u nasoj
zemlji.
- Prema Rezoluciji SB, po kojoj
je formiran Tribunal, u Hagu ce biti sudjeno onima koji su optuzeni za
ozbiljna krivicna dela ratnih zlocina, a optuzenima na nizem rangu moze
biti sudjeno i pred nasim domacim
sudovima.
|
|
ZRENJANIN (Tanjug) - Nenad
Canak, Mile Isakov i Jozef Kasa, lideri stranaka koje nemaju vecinu cak ni
u Skupstini Vojvodine, ucenjuju Skupstinu i vladu Srbije
internacionalizacijom problema Vojvodine, pa se, ocigledno, radi o
advokatima bez punomocja, ocenio je juce predsednik Pravnog saveta
Opstinskog odbora Demorkatske stranke Srbije u Zrenjaninu Vladimir
Kerleta.
On je na konferenciji za
novinare rekao da je snaga precutne "vojvodjanske koalicije" plod
"nelegitimnog milosevicevskog izbornog zakonodavstva" i "precenjenog
koalicionog kontingenta u DOS-u", sto znaju pomenuti lideri i zato
"pokusavjau da spoljasnjim pritiscima iznude neke drzavno-pravne promene,
protiv volje vecine glasaca u
Vojvodini".
|
