 |
  
|
|
SA LICA MESTA: �EVENINGEN Dru�tvo gospodara rata Tribunal postaje sve vi�e veliki biznis-centar od koga �ive ne samo zaposleni u njemu, kojih ima sada preko 1000 (iz 74 zemlje), ve� i advokati, pa i hotelijeri i turisti�ki radnici Haga. Bud�et ovog suda, �iji je najve�i finansijer Amerika, za 2000. godinu iznosio je preko 95 miliona dolara. Zami�ljeno je da Tribunal radi i postoji sve dok i poslednji osu�enik ne izdr�i "kaznu", a to zna�i jo� mnogo, mnogo godina sjajnog i bogatog �ivota za mnogo ljudi. Jasminka KOCIJAN
Da li se sudbina surovo narugala narodima eks-Jugoslavije ili su oni sami krivi za to �to su svoj �ivot ispustili iz sopstvenih ruku, tek �injenica je da gospodari rata iz razli�itih republika sa prostora biv�e zajedni�ke dr�ave sasvim lepo me�usobno komuniciraju u pritvoru Ha�kog suda. Zvani�nici, a i advokati pri Me�unarodnom tribunalu za ratne zlo�ine po�injene na prostoru biv�e Jugoslavije, ka�u, naime, da je u pritvorskoj jedinici �eveningen etni�ki sastav pritvorenika me�ovit i na spratovima i da oni me�usobno vrlo dobro funkcioni�u.
Ako ni�im drugim onda je bar time Tribunal ve� delimi�no opravdao svoje postojanje. Taj Sud je pre sedam godina osnovan ne samo da bi sudio onima koji su odgovorni za zlo�ine, ve�, izme�u ostalog, i kao "faktor sigurnosti i pomirenja u jugoisto�noj Evropi", kako doslovce pi�e na omotu Tribunalovog reklamno-informativnog CD-a na kome su informacije o svim optu�enima, pritvorenim i osu�enim "mu�terijama" Ha�kog Suda.
DOLAZAK BIV�EG GAZDE I GAZDARICE Prestonica Holandije Hag nije do nedavno pobu�ivala skoro nikakvo interesovanje turista. Putnici su ga uglavnom smatrali jednim veoma dosadnim gradom u kome se, osim velikog d�ez-festivala, ba� ni�ta zanimljivo ne doga�a ili odr�ava. Mnogi �ak i ne znaju da je Hag a ne Amsterdam glavni grad Holandije. Samim tim, dok nije osnovan Tribunal, sud koji u Holandiji zovu Sud za Jugoslaviju, niko nije ni znao da je �eveningen elitni deo Haga, ne�to poput beogradskog Dedinja, ali zaista mnogo lep�i, �istiji i to na morskoj obali. E, u tom �eveningenu, ali ne ba� na pe��anoj pla�i, ve� u pritvoru, danas je Sloba, najpoznatiji stanovnik Haga. Dok on nije stigao u �eveningen, onako kako samo njemu prili�i - direktnim sletanjem helikoptera, kao �to je pre 13 godina sleteo na Kosovo-polje, pa posle i na paradajz u ba�ti srpskih monaha na Hilandaru, pritvorska jedinica, Tribunal i Hag nisu bili ni centar Holandije, a kamoli centar sveta.
Svi voza�i tramvaja i taksisti ve� raspoznaju Jugoslovene i dok se jo� mu�e da izgovore ime novog jugoslovenskog predsednika, ime Slobodana Milo�evi�a izgovaraju savim pravilno i o�igledno dobro uve�bano. A kako je tek dolazak Mire Markovi� uzburkao strane novinara ne samo u Holandiji ve� i u svim okolnim zemljama. "Koliko smo samo para potro�ili na nju, a ona jo� nije ni do�la", rekao je D�on Klensi, producent TV Aso�ijeted Presa koji je danima iz Brisela putovao za Amsterdam, o�ekuju�i dolazak Mire Markovi�. Njega su jugoslovenski novinari, pet dana pre Mirinog dolaska, zatekli na aerodromu �ipol kako unezvereno gleda prema putnicima koji izlaze iz JAT-ovog aviona. "Skoro svaki dan sam ovde, ovo je ludnica, �ta �e tek biti kada ona stigne", rekao je ve� o�igledno umoran Klensi. Tog 19. jula kad je Mira kona�no doputovala, u �eveningenu je bila prava pometnja. Po ki�ovitom jutru prostor oko kapije pritvorske jedinice i uz visoki zid bio je preplavljen novinarima. Svuda su bila reporta�na kola sa antenama i svakojakim �udima. Bilo ih je, valjda, milion. Isto toliko novinarskih ekipa je �ekalo i na aerodromu �ipol u Amsterdamu. Svi su znali da su holandske vlasti zabrinute za bezbednost Milo�evi�eve supruge jer u toj zemlji �ivi mnogo izbeglica iz Bosne, me�u kojima su i pre�iveli Muslimani iz Srebrenice. Zato se unapred moglo pretpostaviti da �e Mira, direktno sa piste, automobilom biti odvedena ili do hotela ili do �eveningena. Pa ipak, "naoru�ani" novinari su �ekali na svim �o�kovima.
TRIBUNAL IZME�U VE-CEA I AUTOMATA ZA KAFU Od Tribunala novinari ne mogu bogzna �ta da vide, a od pritvorske jedinice �eveningen, sem zida i kapije, ne vide zapravo ba� ni�ta. Osim obilaska sudnica kad nisu u toku su�enja, zatim pra�enje (iza stakla) toka su�enja, novinari posetioci ili stalni izve�ta�i mogu uglavnom da se kre�u samo po ulaznom holu. Jedini "objekti" koji su im dostupni su automat za kafu i toalet. Za sve ostalo potrebne su posebne kartice pomo�u kojih se otvaraju vrata, a njih poseduju samo zaposleni. U holu se nalaze tri male prostorije za novinare. Prva je za tv-ekipe koje imaju zakazani intervju sa nekim od zvani�nika Tribunala, druga prostorija pripada agenciji Beta, a tre�a novinarima agencije Sense.
Procedura ulaska u zgradu Tribunala nije komplikovana. Ako ste novinar, poka�ete pres-kartu, ka�ete razlog dolaska i bez �ekanja dobijete dnevnu propusnicu. Ukoliko ulazite u sudnicu nije dozvoljeno uno�enje mobilnih telefona, fotoaparata, kamera ni kasetofona. Uz to, da biste u�li u sudnicu prolazite kroz dvostruku kontrolu koja traje du�e ukoliko na sebi imate metalna dugmad. Najzgodniji momci Tribunala su pripadnici obezbe�enja. Poput trokrilnih ormana sa �akama kojima, �ini se, u cugu zahvataju celog �oveka, �epure se hodnicima Suda. Imaju razli�ite uniforme ali, izgleda, najvi�e vole da nose samo majice sa kratkim rukavima jer one najvi�e isti�u mi�i�nu masu. Ni oni nisu naro�ito spremni za razgovor sa novinarima, osim �to ve� znaju da izgovore pokoju srpsku re�.
BRA�A PO MR�NJI Zbivanja u sudnici mogu biti zanimljiva ali to u dobroj meri zavisi od optu�enih i od advokata i njihove inspirisanosti. Nedavno je u Tribunalu bila odr�ana Statusna konferencija o slu�aju Plav�i� i Kraji�nik. Statusna konferencija je zapravo pretresanje dokle se do�lo u istra�nom postupku, a prisustvuju sve tri strane: optu�eni, odbrana i tu�ila�tvo. Naravno, tu je i sudsko ve�e i sudija. Ovo je bila prilika da se li�no vidi poznati sudija Ri�ard Mej, po �ijem je nare�enju Milo�evi�u, prilikom prvog pojavljivanja pred sudskim ve�em, nekoliko puta bio isklju�ivan mikrofon. Sudija Mej je visok, strog i, naravno, ne daje izjave. Na kvarni novinarski poku�aj da se ne�to iz njega izvu�e, mo�e se �uti samo: "No koment". U glavnoj sudnici broj 1, u kojoj se pojavio i Milo�evi�, bilo je zanimljivo gledati Biljanu Plav�i� i Mom�ila Kraji�nika, nekad vrlo bliske saradnike. Prilikom ulaska u salu pozdravili su se, uzdr�ano, a zatim je svako �utke pratio tok sednice. Biljana Plav�i�, za koju se ovih dana o�ekuje odluka o privremenom pu�tanju na slobodu, bila je obu�ena u roze komplet od sirove svile. Imala je min�u�e, zlatni nakit i pristojnu frizuru. Sve vreme je slu�ala, kamenog izraza lica, dok je Mom�ilo Kraji�nik stalno ne�to zapisivao i povremeno pravio grimase. Tu�ila�tvo u slu�aju Kraji�nik, za razliku od slu�aja Plav�i�, nije �elelo da iznese svu dodatnu dokumentaciju, navode�i da se Kraji�nik nije pozivao na pravilo o recipro�nom obelodanjivanju dokumentacije. U publici, me�u novinarima, bili su i neki ro�aci optu�enih, koji su �ekali kraj sednice da optu�enima mahnu, preko stakla. Taj trenutak delovao je, nekako, dirljivo. Ba� kao da sa druge strane stakla nisu osobe koje su imale rukovode�e uloge i bili na �elu Republike Srpske u vreme najlju�eg rata. Ako se kojim slu�ajem doka�e da nisu krivi ni za genocid, ni za zlo�ine protiv humanosti, ni za kr�enje ratnih prava i obi�aja, za �ta ih tereti optu�nica, to su ipak ljudi koji su doprineli �irenju mr�nje, a onda se i me�usobno posva�ali. Bra�a po mr�nji na sve strane.
VELIKI BIZNIS Tribunal postaje sve vi�e veliki biznis od koga �ive ne samo zaposleni u njemu, kojih ima sada preko 1000 (iz 74 zemlje), ve� i advokati, pa i hotelijeri i turisti�ki radnici Haga. Bud�et ovog suda, �iji je najve�i finansijer Amerika, za 2000. godinu iznosio je preko 95 miliona dolara. Ha�ki sud pru�a pravnu pomo� svima koji nisu u stanju da plate advokata. S obzirom na to da su tro�kovi odbrane oko 30.000 nema�kih maraka mese�no, do sada su samo trojica osumnji�enih sami finansirali odbranu. To su Tihomir Bla�ki�, Dario Kordi� i Momir Tali�. Na listi advokata koji su svoje usluge ponudili Ha�kom sudu je 400 imena. Iz SR Jugoslavije ih ima 30, iz BiH 15 do 20, a iz Hrvatske isto toliko, izme�u 15 i 20. Ako se zna da je efektivna satnica advokata, u zavisnosti od iskustva, izme�u 80 i 110 ameri�kih dolara, nije te�ko razumeti za�to je velika navala advokata koji svoje usluge nude Tribunalu. U to se nije te�ko ni li�no uveriti. Dovoljno je da samo pro�etate Hagom ili �eveningenom, da odete u bilo koji tr�ni centar ili, recimo, luksuzni hotel i tamo �ete sigurno sresti neko poznato lice. Na aerodromu �ipol naj�e��e se mo�e videti advokat Fila, koji, kako ka�e, u Sud dolazi ve� pet godina. "Evo, tu je cela kancelarija Fila", rekao je nedavno na aerodromu ovaj beogradski advokat koji je u Hag u julu doputovao sa suprugom. U tr�nom centru smo sa suprugom videli i advokata Krstana Simi�a. Neki advokati, kojima o�igledno dobro ide na svim poljima, u me�uvremenu su dobili i prinove i mogu se videti u �etnji kako guraju kolica sa bebom. Pored je supruga (sa kesama), koja je dobro pazarila u ha�kim prodavnicama. Stvarnost je zaista surova. Toliki su zlo�ini po�injeni, zemlja se raspala na najstravi�niji na�in, a sada se na tome, posle svega, pravi i dobra zarada. |
|
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://Topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: [email protected] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
