VLADIN PROGRAM ZA "ZASTAVU" U �ORSOKAKU
Spiskovi za bez svinjskih polutki
Veliki eksperiment "Zastava", koji predstavlja prvo masovno otpu�tanje
radnika od Drugog svetskog rata naovamo, ulazi u drugu fazu. Va�nu zbog
primera koji treba da vide druge velike firme, koje �eka ista sudbina.
Sla�ana PAL�I�
Spiskovi sa imenima radnika "Zastave" koji su programom Vlade za
pokretanje proizvodnje u ovoj fabrici odre�eni kao tehnolo�ki vi�ak
zavr�eni su i 10. avgusta kasno uve�e istaknuti na oglasnim tablama svih
poslovnih jedinica.
Uvid u spiskove preko 15 hiljada "prekobrojnih" ima�e od 13. do
16. avgusta, a potom �e se pismeno izja�njavati o opcijama za socijalno
zbrinjavanje vi�ka radnika, definisanim sporazumom Vlade, rukovodstva i
sindikata fabrike.
Samostalni sindikat "Zastava automobila" najavio je, nezadovoljan
na�inom na koji su spiskovi ura�eni, radni�ke proteste, ukoliko Vlada
Srbije ne pristane na reviziju programa za Zastavu, �to je nare�eni
sindikat onomad pismom zatra�io od ministra za privatizaciju Aleksandra
Vlahovi�a. Iz Vlade je odgovoreno da izmena programa ne dolazi u obzir,
da su mogu�e neke dorade i izmene tokom njegovog sprovo�enja. �lanovi
Samostalnog sindikata "Automobila" zakazali su javnu sednicu (protest)
na kojoj �e biti definisani stavovi sindikata i republi�koj vlasti, ovog
puta iz mase i sa javne govornice, jo� jednom poru�eno da razmisli o
ponu�enom predlogu.
Protesti su, sredinom nedelje bele�eni i u "Zastava namenskoj". S
obzirom da se na spisku vi�ka radnika u ovoj fabrici nije na�lo ime ni
jednog od direktora, radnici su od sindikalnih vo�a zatra�ili da povuku
svoje potpise sa sporazuma za "Zastavu". Zoran Nedeljkovi�, predsednik
Samostalnog sindikata "oru�ara", podneo je ostavku na svoju sindikalnu
funkciju. Pritisak radnika ni�ta nije slabiji ni na manjinske
"Zastavine" sindikate. Sa funkcije predsednika sindikata oti�ao je i
Milija Pavlovi� iz "Nezavisnosti" po�to rukovodstvo fabrike u
odre�ivanju kriterijuma za vi�ak radnika nije usvojilo ni jedan od sedam
predloga ovog sindikata.
Poziv radnicima da se ne izja�njavaju o socijalnim opcijama, jer
spiskovi nisu korektni, sindikati su uputili i Tapacirnici i Kova�nici.
Jedina fabrika gde nije zabele�eno ve�e negodovanje, i gde je ve� po�elo
izja�njavanje radnika je "Zastava 21. oktobar".
Vi�e od 15 hiljada zaposlenih u kragujeva�koj autoindustriji na�lo
se na listama ekonomskog i tehnolo�kog vi�ka, prema kriterijumima
definisanim kao "uspe�nost u radu i socijalna kategorija" koje je
odredilo i prema njima klasifikovalo radnike, rukovodstvo fabrike. U
�turim saop�tenjima iz direktorskih kabineta, obja�njavano je da je
selekcija bila pravedna i u "skladu sa zakonom".
O KRITERIJUMIMA
"Ne�u da potpi�em spiskove vi�ka radnika ukoliko se na njima ne
na�u imena direktora. Ne �elim da potpisujem kriterijume koji se odnose
samo na radnike, a ne i na rukovodioce", ka�e Zoran Nedeljkovi�,
predsednik Samostalnog sindikata "Zastava namenska". Popularni Meda,
koji je 1996. godine predvodio tromese�ne proteste "oru�ara" u
Kragujevcu, sam se prijavio na listu vi�ka radnika.
U SUBOTU, 11. AVGUSTA, ISPRED JEDNOG OD GLAVNIH ULAZA U FABRIKU
"ZASTAVA".
JESTE LI NA SPISKU?
"I ja i �ena. Oboje radimo u Kova�nici. �ta �u sad, ne znam. Ajde
da bar imam �ta drugo, nego sam na kaldrmi i na "belom hlebu"
(Slavoljub, "Automobili").
"Ja, hvala Bogu, nisam, ali supruga jeste. Sna�i �emo se nekako"
(Milisav, "Kova�nica").
"Pa �ta ako sam na spisku. Samo si mi jo� ti falila, da se tebi
ispovedam. Jesam, na spisku sam, �avo da me nosi, i kad sam ovde prvi
put kro�io. Dvadeset godina radnog sta�a imam i vi�e nisam potreban. Kud
�u ovako mator, ko �e mene da zaposli" (Dragan, "Tapacirnica").
"Nisam na spisku, ali te�ko mi je. Od nas 180 ostalo je svega 80 i
prosto ne znam kako �u u ponedeljak u praznu zgradu, a tek kako �e se
posao organizovati na ovoliko nas. Isto bih se ose�ala i da sam vi�ak,
samo mi onda du�a ne bi bila prazna, razmi�ljala bih �ta da radim"
(Maja, "Rezervni delovi").
"Ovo nije pravo. Dr�im papir ve� sat i ne mogu da odlu�im gde �u i
�ta �u. Treba da se odlu�im da li �u na ZZO, ili �u otpremninu. �ta da
radim? Prvo mi je sigurnije, ipak �kolujem dvoje dece, ovo drugo, vi�e
para, ali to se brzo potro�i" (Brana, "21. oktobar").
"I do sada sam bio na pla�enom, te mi ima na spisku nije nanelo
puno muke. �ekao sam od nove vlasti da mi da posao, a ono, opet isto.
�ta �u, izgleda da smo mi pre svega zemlja Srbija, pa onda sve ostalo
�to govorimo da jesmo" (Andreja, "Namenska")
"Ne mogu da verujem da su fabrici potrebni lo�i direktori, koji
deset godina nisu uspeli da pokrenu trake", ka�e Nedeljkovi�. "Ako su to
ti "pravedni kriterijumi", ne �elim da sa njima imam ni�ta".
Na pitanje za�to kao predsednik ve�inskog Sindikata u "Namenskoj"
nije aktivnije u�estvovao u izradi kriterijuma i kontroli spiskova,
Nedeljkovi� odgovara da je Sindikat mogao da uka�e na gre�ke i
nedoslednosti, ali ne i da bitno uti�e na definitivne liste.
"To sindikatu niko ne bi dozvolio, jer bi svakako radili prema
kriterijumima bitno razli�itim od ovih primenjenih", tvrdi Nedeljkovi�.
"Na poslu treba da ostane dobar radnik, a ne lo� rukovodilac, ili
socijalni slu�aj. Zbog toga mi i nije jasno kakve veze imaju socijalne
karte sa poslom u fabrici. One slu�e da bi se socijalno ugro�eni pomogao
i zbrinuo, a ne da bi mu se po svaku cenu dalo radno mesto. Osnovni
kriterijum za koji se sindikat zalagao je uspe�nost na poslu. U ovom
slu�aju dolazimo u situaciju da dobar radnik ne mo�e dobiti posao jer je
malo "bogatiji" od lo�eg radnika".
Zorica �ur�evi�, predsednik Samostalnog (ve�inskog) sindikata u
"Zastava automobilima", ka�e da ovaj sindikat od Vlade tra�i hitnu
reviziju sporazuma za "Zastavu" od 30. jula i sli�no "oru�arima" zahteva
da Odbor ovog sindikata aktivno u�estvuje u ocenjivanju vi�ka
zaposlenih. Sli�no Nedeljkovi�u i �ur�evi� tvrdi da su kriterijumi za
liste vi�ka nejasni i nedefinisani, da podsti�u sumnji�avost, ali i
svojevrsni nepotizam.
"Ne mo�e se na tri dana preko osam hiljada ljudi ostaviti tek tako
na belom hlebu", ka�e Zorica �ur�evi�. "Mi moramo za�titi svakog
radnika, dobro proceniv�i njegovu radnu sposobnost i zalaganje na poslu,
a to se ne mo�e preko kolena".
O POLITI�KOJ POZADINI RADNI�KOG NEZADOVOLJSTVA
�esto su ovih dana izno�ene optu�be na ra�un pojedinih politi�kih
partija, da su u�estvovale i preko "tajnih �tabova" organizovale
radni�ke demonstracije u Kragujevcu. Partije "koje su izgubile na
izborima", kako ih defini�e lokalna i republi�ka vlast, optu�ene su i za
izazivanje nereda u kojima su napadnuti ministri, a neki dan kasnije i
sam direktor Kompanije "Zastava".
"Na pro�lonedeljnim protestima u "Namenskoj" me�u radnicima
nezadovoljnim spiskovima video sam i one koje sam tek poneki put vi�ao
da u poslednjih deset godina ulaze u fabriku. Ima tu i aktivista
politi�kih stranaka. Najglasniji su julovci, oni koji za Milo�evi�a nisu
smeli i hteli da pisnu. Ima �lanova i ostalih partija, ali ne mislim da
su oni bitno uticali na formiranje mi�ljenja i stava radnika", tvrdi
Zoran Nedeljkovi�. On, sa druge strane, optu�uje direktore fabrike da su
"reketirali" pojedine radnike koji deset godina nisu radili, a sada,
kada ne mogu da ih za�tite, podsti�u ih na proteste.
Zorica �ur�evi� tvrdi da za politi�ku pozadinu protesta ne zna,
niti je kao sindikalnog vo�u interesuje ko je �lan koje partije.
"Svakako da me�u radnicima "Zastave" ima pripadnika politi�kih
partija i to niko ne osporava, ali ne vidim za�to bismo to
komentarisali. Sva�ije pravo je da svoje nezadovoljstvo izra�ava kroz
sindikalne organizacije, bez obzira na politi�ku pripadnost. Ne vidim da
pri�e o politi�arima me�u demonstrantima imaju neku argumentovanu i
�vrstu pozadinu", tvrdi �ur�evi�.
Na ra�un Samostalnog sindikata �esto se �uju opaske da je
"re�imski" i da je u proteklih deset godina dobrano pomagao Milo�evi�ev
koncept ga�enja srpske autoindustrije i kupovine socijalnog mira. Za�to
tada nisu protestovali?
"Nikada sindikat "Namenske" nije bio re�imski, uvek smo se borili
za svoje mi�ljenje i svoja prava, pa �ak i u vreme najtvr�eg
"milo�evi�izma" "marjanovi�evizma". Mo�da treba podsetiti da su
"oru�ari" 1996. pe�ice, u znak protesta i�li iz Kragujevca u Beograd, a
mo�da bi trebalo vratiti sliku na tromese�ne proteste "Namenske" u
Kragujevcu", kategori�an je Zoran Nedeljkovi�.
"Mi smo kreirali politiku socijalnog bunta, nezavisno od dr�avne
politike ili politi�kih partija", dodaje.
Zorica �ur�evi� tvrdi da su sindikalne vo�e koje se za vreme
socijalista nisu borile za interese radnika, smenjene, i to opet nema
veze sa politikom, ve� sa njihovim radom.
"Rukovodstvo sindikata u "Automobilima" smenjeno je jer se nije
borilo za radnike, sindikat nije trebalo da interesuju svinjske polutke,
drva i bra�no, ve� polo�aj i status zaposlenih".
Sindikalci "Zastave" tvrde da pri�e o protestima politi�ki
obojenih radnika "ne piju vodu". Radnici u ovom trenutku razmi�ljaju
stomakom, i njihovo nezadovoljstvo treba tako i posmatrati.
O ULOZI SINDIKATA
"U "Zastavinim" fabrikama registrovano je od dva do sedam
sindikata, u zavisnosti od veli�ine dru�tava a i broja radnika. Neki
sindikati, u pojedinim fabrikama imaju od 30 do 50 �lanova", ka�e Zoran
Nedeljkovi�. On dalje tvrdi da pravu sliku o ja�ini sindikata javnost
nema jer se �esto suvi�e prostora daje malim sindikatima, poput ASNS-a.
Zorica �ur�evi� ka�e da u "Zastava automobilima" svi ostali
sindikati imaju jedva tre�inu �lanova Samostalnog koji broji blizu deset
hiljada �lanova i koji je, kako ona ka�e, najve�i i najbolje
organizovan.
Svakako da razbijena i raspar�ana sindikalna scena, sa �esto
opre�nim stavovima sindikata, ne poma�e stvaranju �vrstih i jakih
organizacija kakve postoje u nekim zapadnim zemljama, poput Francuske.
Da li su sindikati odigrali pravu ulogu u za�titi interesa radnika
"Zastave"?
"Sindikati svoje aktivnosti treba da kanali�u prema ekonomskoj
politici dr�ave, ali ne u smislu povla�ivanja, kao �to sada radi ASNS,
koji je dr�avni sindikat, u pravom smislu te re�i, i koji je �ak
u�estvovao u stvaranju ove vlasti", ka�e Zoran Nedeljkovi�. Sindikati
moraju biti opozicija vlasti, pogotovo u fazi neoliberalnog kapitalizma
u koji, �ini se, Srbija ide, surovog i �esto nepromi�ljenog. Bez namere
da komentari�em poteze vlasti u domenu ekonomske politike, �to mo�e biti
moj privatan stav, kao sindikalac smatram da se sa nusproduktima takve
promene u ekonomskim odnosima, kakvi su "�ok terapije" i otpu�tanja
radnika, treba na pravi na�in boriti. Vlast se mora nadgledati,
upozoravati, mora joj se na pravi na�in sugerisati. Sa druge strane,
dr�ava mora uzvra�ati pa�njom. Takav sindikat na pravi na�in �titi
interese radnika", tvrdi Zoran Nedeljkovi�.
Sindikati se moraju shvatiti i prihvatiti kao ravnopravan partner
u odlu�ivanju o sudbini radnika, a ne kao neprijatelj koga treba
pobediti, optu�iti ili nasamariti.
Da li �e Samostalni sindikat za�titi radnike ukoliko im bude
ponu�en neadekvatan ili poni�avaju�i posao?
"Ne postoji poni�avaju�i posao za nekog ko mora da prehrani
porodicu. Za mene nema takvog posla, mogu da ne prihvatim samo posao
koji ne mogu da radim. Sve �to znam i umem za mene je prihvatljivo.
Radnici tu nemaju �ta da se �tite", ka�e Nedeljkovi�.
"KRAGUJEVA�KI ANTIGLOBALISTI"
Mo�da sastavlja�i programa za "Zastavu" nisu toga svesni, ili
o�ima �mure pred �injenicom da od pona�anja "Zastavinih" sindikata
ozbiljno zavisi uspeh, odnosno neuspeh o�ivljavanja srpske
autoindustrije. Ekonomski analiti�ari �esto su ovih dana upu�ivali
kritike na ra�un radni�kih demonstracija i negodovanja, ali nesvesni
jedne �injenice - da zaposlenom u "Zastavinom" pogonu treba objasniti da
to �to �e i�i na berzu rada mo�e biti dobro za fabriku, a u nekoj
doglednoj budu�nosti i za njega samog. A priori stav vladinih
"eksperata" za "Zastavu" da �e ih svi prihvatiti i shvatiti doveo je do
toga da budu gotovo izudarani i najureni iz Kragujevca, a u tom
kontekstu treba pomenuti i neaktivnost ekonomskih analiti�ara da shodno
svojim mogu�nostima pravovremeno objasne i pojasne program. Republika je
za pokretanje srpske industrije odabrala Kragujevac kao "zamor�e", gde
�e testirati svoje znanje i oprobati program za dekomponovanje
industrijskih giganata ali, izgleda, nedovoljno svesna nusprodukata.
Imaju�i ispred sebe socijalnu sliku grada (pretpostavimo da su ozbiljno
radili) vlada je trebalo da predvidi da radikalni rezovi koje, kada je
re� o "Zastavi", niko i ne osporava, mogu inicirati i socijalne nemire.
Republi�ki eksperti se tako arogantno u Kragujevcu pojavljuju da objave
ve� zavr�en program koji onima kojih se najvi�e ti�e nimalo nije jasan.
Ekonomski analiti�ari svoje stavove iznose tek nakon nereda u
Kragujevcu, kritikuju�i i podsmehuju�i se demonstrantima i njihovom
"neznala�kom gnevu". Bolje bi, svakako, u�inili da su program
analizirali i obja�njavali kada je to trebalo, a mo�da je trebalo da
budu i na licu mesta, kao reporteri sa demonstracija "kragujeva�kih
antiglobalista".
Ovakvom poslu prethodi ono �to zapadnjaci (na koje se, bar po
izboru kravata, ugledaju na�i funkcioneri) zove "marketingom".
Neinformisanost i neupoznavanje radnika sa programom i njihovim statusom
u njemu, polutajni i frazerski navedeni kriterijumi o odabiru
tehnolo�kog vi�ka (kakva uspe�nost u radu i kakva socijalna karta?)
doveli bi do izbacivanja u prvi plan sindikata i njihovih, �esto
nejasnih i opre�nih zahteva. Vlast se sa pravom upla�ila od socijalnih
nemira, koje sama, svojom arogancijom i nesnala�enjem inicira.
"Vesti iz nesvesti" da proteste organizuju partije koje su
izgubile vlast, pa jo� uz pomo� "tajnih �tabova" te�ko da imaju neki
osnov. Ima tu, i to je neosporno, politi�kih kadrovika i aktivista, ali
su oni u ovom slu�aju malobrojni i za komentar krajnje nezanimljivi. A
svakom pametnom, nesigurni i za opravdanje sopstvene nesnala�ljivosti.
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email To: [EMAIL PROTECTED]
This email was sent to: [email protected]
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
