POVODOM IZJAVE PREDSEDNIKA
VLADE SRBIJE O DECENTRALIZACIJI REPUBLIKE
Da li će Srbija biti kao Švajcarska
U zemlji kantona budžetska sredstva se dele na
ravne časti centralnoj vlasti, kantonima i opštinama. - Našim zakonom nije
predviđena opštinska svojina, već ona i dalje ostaje državna
Svaki državnik koji dolazi u posetu Švajcarskoj i koji se, recimo,
spusti na aerodrom u Cirihu ili Ženevi, dobija policijsku pratnju do
granice sledećeg kantona gde ga preuzima policija tog kantona. I tako sve
do odredišta.
Da li će ovakva ili slična slika, koju je svojevremeno opisao jedan od
švajcarskih diplomata da bi ilustrovao vlast i nezavisnost kantona u
svojoj zemlji, postati i deo naše svakodnevice? Nije nemoguće da će tako i
biti. Prema radnoj verziji zakona o lokalnoj samoupravi u Srbiji, nekim
opštinama i gradovima biće omogućeno i da obrazuju svoju lokalnu policiju.
Od svakog ponešto
Nije samo Evropska unija želela da kopira švajcarski sistem za
sopstveni projekat ujedinjene Evrope. Sudeći prema nedavnoj izjavi
premijera Zorana Đinđića, u Zrenjaninu, "da su modeli Švajcarske i
Austrije interesantni primeri decentralizacije jer imaju razuđen sistem
nivoa lokalnih i regionalnih samouprava", to hoćemo i mi.
Dosad su se u našoj javnosti, ne samo stručnoj već i političkoj, češće
pominjale Italija i Španija kao uzori za regionalizaciju i
decentralizaciju zemlje. Nema, čini nam se sada, mesta iznenađenju i
dilemi posle pomenutih reči predsednika Vlade Srbije. Teoretičari koji se
bave regionalizmom i sistemom prenošenja vlasti na niže nivoe i dosad su
tvrdili: bilo koji od postojećih obrazaca teško je primenljiv na naše
uslove u "čistom obliku". Zato valja očekivati da ćemo u predstojećem,
svakako dugotrajnom procesu prenošenja vlasti, "pokupiti" od svakog
ponešto. Ruku na srce, ni mi nismo tu bez istorijskog iskustva. U
Kraljevini Jugoslaviji svako selo predstavljalo je opštinu.
Zašto su onda primeri koje je Đinđić potencirao zanimljivi? Šta je to u
Švajcarskoj i Austriji što treba da bude preslikano u našoj predstojećoj
reformi?
Za obe ove zemlje karakteristična je decentralizacija sredstava,
odnosno ekonomska decentralizacija.
U zemlji viševekovnih kantona (kojih je danas 26) zakonom su, kako nam
je objasnio prof. dr Radoslav Stojanović, stručnjak za međunarodno pravo,
sredstva podeljena na ravne časti između tri postojeća nivoa u državi.
Centralna vlast, kantoni i opštine dobijaju tačno po trećinu novca za
vlastite potrebe. Pitanje je, naravno, da li bi naš, inače siromašan
republički budžet mogao da podnese baš takvu raspodelu.
Na sličan način funkcioniše i austrijska federacija, koja u suštini
predstavlja regionalnu državu. Od sedamdesetih godina ovde je krenulo
ubrzano prenošenje vlasti na opštine, tako da se može reći da je ona
praktično sišla do pojedinca. Teoretičari ovu decentralizaciju nazivaju
funkcionalnom, s obzirom na to da sindikati i udruženja građana imaju
izuzetno važnu ulogu u sistemu. Zanimljivo je i da su sredstva koja ostaju
opštinama onemogućila hipertrofiju Beča. Austrijanci su, naime, pomagali
nerazvijene lokalne zajednice i na taj način sprečili seobu ljudi u velike
gradove, pa i u prestonicu. Takav primer je Tirol i turizam koji je tamo
razvijen na ovaj način.
Bliže građanima
Naša dosadašnja zakonska rešenja držala su lokalnu samoupravu u
potpunoj zavisnosti. Zato se sve češće govori o neophodnosti povratka
nadležnosti opštinama, "da bi opštine, nakon toga mogle da se udružuju
tamo gde čine prirodnu celinu", a ne da se iz centara određuje ko će šta
da dobije. Pisci radne verzije propisa o lokalnoj samoupravi u više
navrata isticali su da će ovdašnja reforma biti zasnovana na raspodeli
nadležnosti između republike i lokalne samouprave, funkcionalne i
finansijske samostalnosti lokalne zajednice i na njenoj efikasnosti.
Nažalost, kad je reč o finansiranju lokalne samouprave, nema
značajnijih pomaka. Dušan Protić, pomoćnik ministra pravde i lokalne
samouprave, na letošnjoj konferenciji za novinare, za to je okrivio
postojeći sistem prihoda i rashoda.
- U takozvanim konzervativnim modelima decentralizovanih država opštine
imaju svoju svojinu, a naš zakon to ne predviđa. Svojina i dalje ostaje
državna. Zašto? - pita dr Snežana Đorđević, docent na Fakultetu političkih
nauka na katedri za lokalnu samoupravu.
Pored mana ovog zakonskog projekta, koje će, verovatno, biti podrobno
razmotrene i u javnoj raspravi, više se ističu njegove vrline. Najpre ona
osnovna: decentralizacija, kao preduslov za stvaranje demokratskog
društva, znači približavanje procesa odlučivanja građanima. Pri tome,
svakako, ne treba zaboraviti ni neke opasnosti. Velika prava, naime, mogu
da se izvrgnu u neželjenu suprotnost. Tako je jedna ulica u malom mestu u
županiji Pešta u Mađarskoj voljom članova lokalne samouprave dobila ime po
zloglasnom Hortiju, Hitlerovom savezniku.
Biljana Čpajak
