Dezerteri, ljudi bez broja u edž-yu državama
Viza u vojnoj knjižici
Zakon o amnestiji iz 1996. godine u SRJ oslobodio je krivične
odgovornosti 12.455 lica. Upućeni govore da je brojka tolika da bi za
suđenja dezerterima samo u prve dve godine rata bilo potrebno da "svi
sudovi dve godine rade samo na tim slučajevima"
Vesna Tašić
Od kada je Miroslav Milenković septembra '91. u Šidu, ne mogavši da se
odluči da li da pristupi delu jedinice koja ide na front ili
dezerterima, pucao sebi u glavu, do odbijanja oca poginulog vojnika
Aleksandra Vukovića '99. da primi predsednikovo odlikovanje, Srbijom je
protutnjalo sedam ratnih proleća u strahu od mobilizacije. Patološka
situacija koja je zadesila muško stanovništvo SFRJ od 18 do 60 godina
rezultirala je s 200 do 400 hiljada dezertera rata Hrvata, Bošnjaka i
Srba, koliko ih je prema procenama oslobođeno krivičnog gonjenja posle
donetih zakona o amnestiji u tri države potpisnice Dejtonskog sporazuma.
Zvanično, Zakon o amnestiji iz 1996. godine u SRJ oslobodio je krivične
odgovornosti 12.455 lica. Upućeni, međutim, govore da je brojka bila
mnogo viša. Tolika da bi za suđenja dezerterima samo u prve dve godine
rata bilo potrebno da "svi sudovi dve godine rade samo na tim
slučajevima" ili, pak, samo vojni sudovi ali "15 do 20 godina", kako su
procenjivali zagovornici zakona o amnestiji 1992. godine. U SRJ je, u
međuvremenu, februara ove godine izglasan još jedan takav zakon, kojim
je amnestirano oko 33.000 ljudi koji se nisu "odazvali otadžbini" na
poziv u rat protiv Atlantske vojne alijanse.
S konačnim podacima o broju dezertera rata, u koje bi imalo smisla
poverovati, nikada nisu izašli vojni organi nijedne nove države.
Međutim, čak i danas, šest godina posle rata, UNHCR u kategoriju osoba
koje u BiH imaju potrebu za zaštitom, stavlja i "dezertere i osobe koje
su izbegle mobilizaciju u vojsku bosanskih Srba". U Hrvatskoj je 1994.
godine državni vojni tužilac na novinarsko pitanje koliko je slučajeva
dezerterstva pred Vojnim sudom, odgovorio: "Poprilično". Iz Armije BiH,
pak, reći će jedan general, "bežao je ko je kako stigao". Nijedan zakon
balkanskih državica ne poznaje reč "dezerter", ali je ona dobro poznata
svim nacionalnim vojskama. Rekorde u maničnom žrtvovanju ljudi tokom
devedesetih nesumnjivo su pratili i rekordi u odbijanju ljudi da
učestvuju u "jugoslovenskoj nekrofiliji".
Kud koji: Dezerteri rata, osim na spiskovima vojnih odseka u zemlji,
većim delom se nalaze na imigracionim listama zapadnih zemalja. Broj
vojnih obveznika koji su izbegli u treće zemlje zasad može biti samo
"tačan zbir netačnih podataka". Procene UN iz 1998. godine govore o
643.000 ljudi koji su izbegli iz bivše SFRJ. Prema podacima Saveza
izbeglica i raseljenih lica BiH, ta država ima 1,2 miliona iseljenika i
jedan milion raseljenika (unutar BiH). Veliki broj Bosanaca i
Hercegovaca odlučio je da se trajno naseli u inostranstvu, a trend
iseljavanja nastavlja se i danas. Prema podacima tamošnjeg Helsinškog
komiteta za ljudska prava danas čak 72 odsto građana BiH želi da napusti
taj prostor.
Od početka rata u Hrvatskoj do 1998. godine, prema zvaničnim podacima,
iselilo se 130.000 ljudi. Iako rezultati martovskog popisa još nisu
potpuno obrađeni, pouzdano se zna da u Hrvatskoj posle rata ima 2,9
odsto stanovništva manje.
Masovnost iseljavanja mlađe obrazovane populacije iz Srbije tokom ratova
procenjuje se na 300.000. Rekord u izdatim vizama prekookeanskih
imigracionih zemalja zabeležen je 1993. godine - 12.000 useljeničkih
pečata građanima SRJ.
"Oni bi, kao, da se otcepe, a mi im, kao, ne damo", indikativno je
objašnjavao ciljeve rata u Sloveniji vojnik Bahro jula 1991. Te godine
armija obučavana za odbranu SFRJ imala je najviše dezertera, a
mobilizacijska kriza bila je najveća. U Srbiji 2. jula oko 300 besnih
roditelja provaljuje u Skupštinu Srbije sa zahtevom da Milošević, poput
Kučana u Sloveniji i Gligorova u Makedoniji, uputi zahtev da se srpski
vojnici vrate u Srbiju. Ostaće zapamćena izjava Momira Bulatovića u
Crnoj Gori da "svim vojnicima i starešinama koji su vratili oružje treba
dati priliku da ponovo stanu u stroj". U vreme kada nacionalistička
opozicija pravi prve pokušaje u osnivanju paravojnih formacija, u
Beogradu je izbegavanje poziva masovno. U jesen, zvanični podaci o
odzivu na delimičnu mobilizaciju rezervista govore o 50 odsto u Srbiji i
15 odsto u Beogradu. Procenjuje se da je bilo oko 40.000 onih koji su
bili mobilisani i već u uniformama kada su se pobunili i vratili kućama,
a onih koji su izbegavali da prime poziv od 100 do 200 hiljada u Srbiji
i Crnoj Gori.
Cela Tuzla: Iz Generalštaba se žale da "ima pojava da neki Srbi ne žele
da se bore protiv Slovenije". Mobilizacija se nastavlja i posle odluke
polupredsedništva o povlačenju JNA iz Slovenije, ali se nastavlja i
bežanje iz vojske. Rezervisti demonstriraju u Pančevu, na mirovnom
mitingu u Titogradu, pod parolom "Junaštvo je danas ne ići u rat" oko
5.000 ljudi protestvuje protiv rata, a isti stav zauzima 24. jula
nekoliko hiljada Beograđana ispred Skupštine SFRJ. U avgustu eskaliraju
sukobi u Hrvatskoj. Procena broja "kolebljivaca i defetista" u tom
trenutku je oko 50.000, a samo protiv pobunjenih rezervista u Tuzli
podignuto je hiljadu krivičnih prijava. U Crnoj Gori već početkom jula
bilo je 1.300 dezertera. Lokalne vlasti Knina, SAO Slavonije i Baranje,
proglašavaju svoje mobilizacije, a Hrvatska opštu. Milošević izjavljuje
da se "nijedan vojnik srpske TO ne nalazi u Hrvatskoj" i da "Srbija nije
u ratu ni s kim". Valjevski rezervista Vladimir Živković seda u oklopni
transporter i odvozi ga pred Skupštinu u znak protesta. Valjevski
oklopno-mehanizovani bataljon se kasnije vratio kući, pošto ga je
greškom bombardovala jugoslovenska avijacija oko Tovarnika. Još nekoliko
hiljada rezervista vratilo se s fronta tokom septembra. Potpredsednik
Skupštine Srbije Pavić Obradović ubeđuje rezerviste da se "Srbija brani
u Slavoniji i Krajini". Rezervisti, međutim, ostaju pri uverenju da se
Srbija brani u Srbiji. U Valjevu je od ukupno 1.800 poziva na adrese
uručeno samo 250. Iz zbornog područja Šapca istovremeno se vraća na
hiljade rezervista u Smederevsku Palanku, Kragujevac, Raču, Topolu,
Bogatić. "Po sredi je kukavičluk i izdaja grupe dezertera.", saopštava
komanda Prve armije. Goran Hadžić u Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu
objavljuje četvrtu po redu opštu mobilizaciju. Dok Šešelj preti
streljanjima "uz podršku patriota", Valjevo je i dalje centar otpora.
Kada opozicione stranke pozovu Valjevce da stanu u "odbranu srpskog
naroda u Hrvatskoj", odaziva se samo šest odsto rezervista. Počinju i
sudski progoni. U Nišu je šest redovnih regruta iz Leskovca osuđeno na
kazne od četiri do šest meseci zatvora. Crnogorci "oslobađaju"
Dubrovnik, a Bulatović izjavljuje da bi Srbija imala 500.000 rezervista
"da je kojim slučajem procenat odziva isti kao u Crnoj Gori".
Suđenja: Početak novembra donosi zabranu putovanja u inostranstvo
muškarcima bez potvrde vojnog odseka. Stane Brovet, pomoćnik ministra
odbrane, izjavljuje da "JNA ne može efikasnije da brani Srbe zato što
odziv na mobilizaciju nije optimalan". Tada objavljen podatak da je od
ukupnog broja mobilisanih u Srbiji (140.000) 82.000 iz Vojvodine, nikada
nije demantovan. U novembru pada Vukovar, a dubrovačka operacija
završava se u sramoti i povlačenju. U tom momentu u Srbiji se od poziva
za vojsku skrivalo 50.000 rezervista, a protiv desetak hiljada pokrenut
je krivični postupak. Ivangradski sud novčano kažnjava 400 rezervista za
koje se tvrdilo da se nisu odazvali pozivu, iako su svi "nabavili"
potvrde s ratišta. Tokom rata 1991, kako će kasnije izjaviti zamenik
vojnog tužioca JNA pukovnik Svetozar Obrenčević, vojno tužilaštvo je
rešilo 1.753 krivične prijave, istraga je pokrenuta protiv 1.199 lica, a
optuženo je njih 480, od čega 45 odsto civila.
Početkom druge godine rata Brana Crnčević poručuje da "narod treba
dobronamerno išibati ne bi li se opametio". Narod se ne "opamećuje". Na
teritoriji Timočke krajine dolazi krajem januara do najveće pobune
rezervista. Radmilo Bogdanović saopštava da se "10 do 15 hiljada ne može
jednostavno izvesti pred sud, i da u tome (dezerterstvu) svi, pa i SPS,
moraju potražiti deo odgovornosti".
Prema procenama, 12.000 ljudi je tokom sedam meseci rata došlo pod udar
zakona, a između 100.000 (procena SIV-a) i 150.000 ljudi napustilo je
zemlju zbog rata. Knjiga bivšeg šefa kabineta ministra odbrane Srbije
Dobrile Gajić-Glišić Srpska vojska otkriva da je Milošević odbijao
zahteve generala za opštu mobilizaciju jer "Srbija nije u ratu", ali da
je tražio kažnjavanje dezertera. Kasnije će u javnost izaći informacija
Generalštaba po kojoj bi amnestijom (predlog Zakona nije prihvaćen),
bilo obuhvaćeno 13.672 lica, od kojih 8.448 više nisu državljani SRJ. Za
krivično delo bekstva iz oružanih snaga do kraja 1992. bilo je 4.976
optuženih.
"Dnevnik": Godine 1993. aktuelizovano je pitanje amnestije. Citiraju se
izvori useljeničkih službi više zemalja i Međunarodni crveni krst. U SAD
i Evropi ima do 110.000 mladih iz SRJ koji su pobegli od vojne obaveze.
Evropski parlament jednoglasno usvoja 28. oktobra Rezoluciju o
dezerterima iz bivše Jugoslavije, a istovremeno u 16 evropskih zemalja
počinje kampanja za potpisivanje "Apela za podršku dezerterima iz bivše
Jugoslavije".
Sredinom 1995. na sceni je novi predlog saveznog Zakona o nasleđivanju.
Aktom je predviđeno da vojni obveznik koji je napustio zemlju da bi
izbegao dužnost njene odbrane biva lišen nasledstva posle smrti
najbližih rođaka. Sredinom juna počinje masovna mobilizacija muškaraca
koji su ili rođeni u Hrvatskoj i BiH ili su tamo vođeni u evidencijama.
U Srbiji i danas Fond za humanitarno pravo zastupa lica koja su tužila
državu zbog nasilne mobilizacije u tom periodu. U isto vreme vlada Crne
Gore odbila je zahtev Radovana Karadžića da izruči vojno sposobne
muškarce iz BiH. Neposredno potom komanda vojske RSK pozdravila je
"priliv dobrovoljaca" i saradnju srbijanskih vlasti u tome. U svom
dnevniku u Dugi Mirjana Marković se pita: "Zašto su uopšte dolazili
ovamo?" Milošević je istim tim izbeglicama dao pravo glasa na poslednjim
izborima 1993. Niko iz vladajuće političke elite, a, recimo, Mirko
Marjanović je rođen u Kninu, nije bio poslat na front.
Bar desetak hiljada izbeglica prešlo je u ilegalu.
http://www.reportermagazin.com/
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email To: [EMAIL PROTECTED]
This email was sent to: [email protected]
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
