OK, nema problema mika
-----Original Message----- From: Jankovic, Tika [mailto:[EMAIL PROTECTED]] Sent: October 19, 2001 8:26 PM To: '[EMAIL PROTECTED]' Cc: '[EMAIL PROTECTED]' Subject: RE: [NSP] Cetiri ratna druga Ovakve ustaske bljuvotine ne bi smele da izlaze na stranice ovih casnih novina. Miroslave, ovoj prljavoj propagandi moramo staviti tacku. I ko zna ko je ovu gadost mogao napisati, i potpisati. Mozda je cak i- Srbin, jadna li mu majka. Za ovakve "patriote" cesto je i zvakaca guma iz ruke Ustase primamljiv mamac! Tika Jankovic > -----Original Message----- > From: SAVA VIDANOVIC [SMTP:[EMAIL PROTECTED]] > Sent: Thursday, October 18, 2001 9:21 PM > To: [EMAIL PROTECTED] > Subject: Re: [NSP] Cetiri ratna druga > > Ko je autor ovog antisrpskog clanka. Ocigledno je u pitanju osoba koja > se kvalifikovala za svedoka protiv optuzenih srpskih oficira > .Profesor univerziteta u Cikagu Piterr Maher bavio se problemom > Dubrovnika i licno ga posetio dva puta po zavrsetku opsade i nasao da > nista u Dubrovniku osim pravoslavne crkve nije sruseno. Piterovii > video zapisi prikazani su na zapadnim TV stanicama, gde zaista nista > nije gorelo osim zapaljenih guma van zidina Dubrovnika. Posebno je > Piter Maher u nagradjenom dokumentarcu RAT KOJI JE MOGAO BITI > IZBEGNUT, pobio sve dotadasnje tvrdnje medije da je Dubrovnik srusen. > > ----- Original Message ----- > From: Miroslav Antic <mailto:[EMAIL PROTECTED]> > To: YUGO <mailto:[EMAIL PROTECTED]> ; BALKAN > <mailto:[EMAIL PROTECTED]> ; Siem-News <mailto:[EMAIL PROTECTED]> > ; 'SIM' <mailto:[EMAIL PROTECTED]> ; 'SIM Egroups' > <mailto:[EMAIL PROTECTED]> ; [EMAIL PROTECTED] > <mailto:[EMAIL PROTECTED]> ; NSP <mailto:[EMAIL PROTECTED]> > Cc: SIN <mailto:[EMAIL PROTECTED]> > Sent: Saturday, October 13, 2001 11:43 PM > Subject: [NSP] Cetiri ratna druga > > Četiri ratna druga > > > Pošto je Tribunal otpečatio optužnice protiv Strugara, Jokića, Zeca i > Kovačevića, posle deset godina ponovo se postavlja isto pitanje: šta > se htelo postići akcijom na Dubrovnik koja je konačno do dna srozala > ugled federalne armije > > > Autor: Peđa Obradović > > Kakva je to samo noć bila u Herceg Novom - prvo su tog 1. oktobra > 1991. godine, načičkani po prozorima i verandama, Novljani gledali > celovečernje raketiranje brda Kobila (po čijem je vrhu razvučena > granica dubrovačke i hercegnovske opštine), i bombardovanje Konavala s > planine Orijen. Zatim su na Jadranskoj magistrali pucnjavom i pesmom > pratili crnogorske rezerviste i tenkove na putu ka Debelom brijegu. > Tog prvog dana ratno vazduhoplovstvo ruši repetitor na brdu Srđ iznad > Dubrovnika, a grad ostaje bez struje i vode. > > > Početak "rata za mir", kako je otvaranje novog fronta definisao > predsednik Skupštine Crne Gore Svetozar Marović, pratio je ogroman > odziv rezervista i dobrovoljaca, fanatično raspoloženje i stihovi > "...Sa Lovćena vila kliče, đe si srpski Dubrovniče". I sve je > izgledalo jasno kao dan: nova hrvatska vlast ima aspiracije prema Boki > (general Pavle Strugar), a Zbor narodne garde i pripadnici MUP > Hrvatske provociraju vojnike JNA smeštene u bazi na Prevlaci i > teritoriju Crne Gore gađaju iz minobacača i snajpera. - Zar treba > postaviti pitanje zašto sada van Crne Gore?... Treba konačno na silu > odgovoriti silom i primorati ustaške vrhovnike, poglavnike i > stožernike da u svoju suverenost, za kojom žude, mogu otići, ali malo > drugačijim načinom nego što su zamislili - govorio je po početku > akcije u crnogorskom parlamentu tadašnji republički ministar odbrane, > pukovnik Božidar Babić. > > > Tačno deset godina kasnije, kada je Tribunal u Hagu otpečatio > optužnice protiv generala Pavla Strugara, admirala Miodraga Jokića i > Milana Zeca i kapetana Vladimira Kovačevića zvanog Rambo, koji se > terete da su po liniji komandne odgovornosti krivi za teške povrede > Ženevske konvencije i kršenje zakona i običaja ratovanja na području > Dubrovnika od 1. oktobra do 31. decembra 1991. godine, ponovo se > postavlja isto pitanje: šta se htelo postići akcijom koja je konačno > do dna srozala ugled federalne armije? > > > Pre nego što će, pred početak leta 1991. godine, Hrvati postaviti > tablu s natpisom "Republika Hrvatska", jedini znak da ste iz Crne Gore > prešli u ovu bivšu jugoslovensku republiku bio je okrugli saobraćajni > znak za ograničenje brzine na 40 kilometara na čas, s malom > pravougaonom tablom na kojoj je pisalo "Vozite oprezno zbog lošeg > kolnika". Od tada pa sve do početka sukoba, tenzija je neprekidno > pojačavana. Iako je za mnoge početak dubrovačke kampanje bio > iznenađenje, režimska propaganda je već neko vreme pripremala javnost: > oficiri JNA su pred TV kamerama pokazivali kako ih pripadnici MUP i > ZNG gađaju molotovljevim koktelima, pričalo se o ugroženosti > pravoslavnog stanovništva u dubrovačkoj opštini, dok je Prevlaka, koja > poput isturene njuške leži na ulazu u Bokokotorski zaliv i udaljena je > na "pljuvomet" od Herceg Novog, sama po sebi izgledala kao "pretnja". > > > Za dubrovačku kampanju u štabu Teritorijalne odbrane Crne Gore u > Podgorici oformljena je takozvana Druga operativna grupa u čiji su > sastav ušli Drugi (titogradski) korpus i jedinice Devetog > vojno-pomorskog sektora (VPS), pojačane snagama crnogorske TO. > Procenjuje se da je imala između 20.000 i 35.000 vojnika. Njen > komandant bio je general-potpukovnik Pavle Strugar, a zamenik > komandanta pokojni pukovnik Radomir Damjanović. Drugi korpus bio je > pod komandom takođe pokojnog general-majora Radomira Eremije, > jedinicama Devetog VPS komandovao je admiral Miodrag Jokić, dok se na > čelu štaba čije je sedište bilo u Kumboru nalazio tada kapetan bojnog > broda, a danas admiral u penziji Milan Zec. Četvrti optuženi kapetan > Vladimir Kovačević komandovao je Trećim bataljonom trebinjske brigade koja je bila potčinjena komandi 9. VPS. > O broju pripadnika hrvatskih snaga koje su jedinice JNA imale pred > sobom u to vreme, samo se licitiralo. Ipak, kako je kasnije u > intervjuu magazinu "Profil" 1998. godine priznao bivši predsednik Crne > Gore Momir Bulatović, broj hrvatskih vojnika bio je zanemarljiv. > > > - Kao predsednik Predsedništva Crne Gore bio sam obavešten da > Hrvatska ima 30.000 naoružanih ljudi koji treba da zauzmu Prevlaku i > Herceg Novi. Morao sam da reagujem... Tek kasnije sam saznao da nije > bilo tih trideset hiljada ustaša, tamo nije bilo više od šeststo > naoružanih ljudi - ispričao je tada Bulatović. > > > U otpečaćenoj optužnici protiv četvorice oficira bivše JNA stoji da > je prostor dubrovačke regije branilo 670 pripadnika MUP i ZNG. > > > Dan pre nego što će JNA preći preko Debelog brijega komanda 9. VPS > objavljuje pomorsku blokadu Dubrovnika a dan kasnije, paralelno s > napredovanjem Titogradskog korpusa ka Konavlama, jedinice "mostarske > grupe" JNA pod komandom generala Milana Torbice zauzimaju položaje u > selima Ravno i Popovo na jugu Bosne i Hercegovine, napredujući dalje > ka moru, ka Slanom i Stonu. One na kraju stižu do Rijeke Dubrovačke, > mesta udaljenog svega kilometar-dva od Starog grada. Time je Dubrovnik > sa severa odsečen od drugih delova Hrvatske, a Armija zavodi kopnenu > blokadu grada od Crne Gore do luke Neum. Sledećih dana hrvatske snage > u Konavlama doživljavaju težak poraz, pa je pred JNA ostao brisan > prostor za napredovanje ka aerodromu Ćilipi i Cavtatu. O tome šta se > tih dana dešavalo u Konavlama, postoji nekoliko verzija, ali je sasvim > izvesno da je to područje pretrpelo najveća razaranja u toku akcije. > Veliki broj kuća u selu Grude je spaljeno i opljačkano, ništa bolje > nisu prošla ni sela > > Dubravka, Ćilipi, Brgat... Podučena tim iskustvom, u Cavtatu, gde su > jedinice JNA ušle 15. oktobra, komanda izričito zabranjuje takvo > ponašanje. > > > Po ulasku u ovaj grad, sledeće dve nedelje protiču u pripremama za > napad na sam Dubrovnik. Vojska danima bombarduje položaje ZNG i MUP, > da bi 26. oktobra postavila liniju fronta na samoj ivici grada. Na vrh > brda Žarkovica pobodena je zastava SFRJ, samo nekoliko stotina metara > od Hotela "Argentina", gde su se nalazili posmatrači Evropske > zajednice (EZ) i strani novinari. Istog dana general Strugar upućuje > Dubrovčanima ultimatum zahtevajući predaju oružja i odlazak svih > vojnih lica iz grada. Garantovao je bezbedan izlazak, napominujući da > očekuje odgovor do 20 sati. > > > Negde u isto vreme kada hrvatske snage odbijaju Strugarov "Predlog za > normalizaciju života u Dubrovniku", počinje i prekretnica na ratištu. > > Naime, tada je ondašnji predsednik Predsedništva SFRJ Stipe Mesić > pozvao vlasnike čamaca i brodića da mu se priključe u akciji > razbijanja pomorske blokade. Svetska javnost dva dana gleda kako se on > na trajektu "Slavija I", praćen velikim brojem malih brodova, kreće od > Splita ka Dubrovniku, kako ih zaustavljaju brodovi Ratne mornarice uz > pretnju da će ih potopiti, i kako, posle Mesićeviog razgovora sa > admiralom Stanetom Brovetom, tadašnjim zamenikom ministra odbrane, > konvoj konačno ulazi u dubrovačku luku. > > > Ovom medijskom egzibicijom Mesić je uspeo da privuče pažnju svetske > javnosti koja sa zgražanjem reaguje na opsadu grada koji se nalazi pod > zaštitom Uneska. Međunarodni ugled JNA se bespovratno srozava i sve > što od tada gledaju konzumenti informativnih emisija svetskih TV > stanica jeste napad varvara na srednjovekovni grad. > > > Od novembra se linija fronta praktično više ne menja sve do > povlačenja jedinica JNA u junu 1992. godine. U međuvremenu, vojska u > nekoliko navrata sa okolnih brda granatira grad, ali generali tvrde da > to pripadnici ZNG i MUP pale automobilske gume. Optužnica Haškog > tribunala, ipak, precizno navodi prvo granatiranje Starog grada od 23. > do 24. oktobra i artiljerijska dejstva između 8. i 13. novembra. > Granatiranje od 6. decembra, međutim, kada je prema navodima optužnice > potpuno uništeno šest, oštećeno na stotine drugih kuća i teško > oštećeno ili uništeno nekoliko hotela sa izbeglicama, kao i drugih > civilnih objekata naročito na Lapadu i Babinom Kuku, bilo je po svemu > sudeći najžešće. Tada je izvedena poslednja ofanzivna akcija JNA na > Dubrovačkom ratištu. > > > Napadu su, dan ranije, prethodili razgovori predstavnika hrvatske > vlade i oficira JNA, kada je Miodrag Jokić prihvatio prekid vatre i > popuštanje blokade, ali je odbio da parafira sporazum dok, kako je > rekao, ne dobije odobrenje Vrhovne komande. Za to vreme, saznaće se > kasnije, vojska počinje pripreme za napad i razmešta jedinice na nove > položaje. Tokom sledećeg jutra snage JNA kreću sa položaja na brdu > Žarkovica i Bosanka na tvrđavu Srđ, a akciju prati žestoko > granatiranje Starog grada. Ali, komanda naređuje povlačenje, a > sutradan, kao predstavnik Vrhovne komande JNA, Miodrag Jokić potpisuje > sporazum postignut dva dana ranije. > > > Na kraju, optužnica procenjuje da je između 1. oktobra i 6. decembra > 1991. na područje Starog grada palo oko hiljadu granata koje su > ispalile snage JNA. Entuzijazam i pobednički duh s kojim su crnogorski > rezervisti krenuli put Dubrovnika tokom meseci je nestao. Nekoliko > odvojenih incidenata u kojima ginu vojnici JNA zbog loših procena i > komandi delovao je tako da su vojnici izgubili poverenje u komandante. > Počinju prva dezerterstva i otvoreno iskazivanje neposlušnosti. > "Dubrovački rat" je doveden do apsurda. > > > Snage JNA su ostale razmeštene u području Dubrovnika još nekoliko > meseci nakon potpisivanja sporazuma. Stari grad je ponovo granatiran u > maju i junu 1992. godine, kada se povlače i poslednje jedinice > federalne armije. > > > Optužnica Tribunala tereti samo neposredne "izvođače radova", a Pavle > Strugar i Miodrag Jokić već su se dobrovoljno prijavili za odlazak. > Političari su za sada ostavljeni po strani. No, i pored toga, očekuje > se da više aktuelnih i bivših istaknutih figura da svoj odgovor na > pitanje šta je bio pravi cilj dubrovačke kampanje. > > > Crnogorski predsednik, u to vreme premijer, Milo Đukanović bio je te > 1991. godine uveren kako je u pitanju nametnuti rat, ali da će se Crna > Gora zauvek razgraničiti sa Hrvatskom, ovog puta "mnogo pravednije i > logičnije nego što su to uradili priučeni boljševički kartografi". > Đukanović se kasnije izvinio Hrvatskoj, ali sada tvrdi da se ni po kom > osnovu ne može naći u Hagu osim kao svedok. > > > Bivši crnogorski predsednik Momir Bulatović je svojom naredbom poslao > jedinice TO i specijalne policije preko Debelog brijega. Time je i sam > postao ozbiljan kandidat za Hag. Ondašnji potpredsednik Predsedništva > SFRJ Branko Kostić bio je zagovornik teze da se Crna Gora brani van > njenih granica. Kako je u jednom intervjuu objasnio, njegova je opcija > bila ne da se osvaja Dubrovnik nego da se grad blokira i sa kopna i sa > mora, ali da se ide do Neretve. > > > - ...Pa, ako dođe do povlačenja JNA, kao što smo se povukli sa > područja Republike Srpske Krajine, da se povučemo i sa Neretve do > Debelog brijega. Tada bi to područje zaposele mirovne snage UN bez > jurisdikcije Hrvatske. To je bila koncepcija, pa tek da se onda > pregovara o razgraničenju - rekao je Kostić. > > > Tako se nešto i desilo, s tim što je mandat UN ograničen na uski > pojas oko poluostrva Prevlaka. > > > Ali, od svih je možda najintrigantnije objašnjenje generala Veljka > Kadijevića koji u svojoj knjizi "Moje viđenje raspada - Vojska bez > države" > kaže: > > > - Oslobađanjem Prevlake i njenog šireg rejona obezbijeđen je > Bokokotorski zaliv za ratnu mornaricu, blokiranjem Dubrovnika stvorena > kontrateža blokiranim garnizonima u dubini Hrvatske, a izbijanje u > delu Ston-Pelješac predstavljalo je ozbiljnu pretnju nastupanjem ka > Splitu u sadejstvu s mostarskom grupacijom. Sudeći po tome, Dubrovnik > je bio samo usputna stanica ka Splitu. > > Optuženi > > Pavle Strugar je rođen 13. jula 1933. u Peći. Na Vojnoj akademiji > kopnene vojske diplomirao je 1952. godine. Potom je obavljao razne > dužnosti u JNA, u Sloveniji i Srbiji. Kasnije je unapređen u čin > general-majora i imenovan za komandanta Vojne akademije kopnene > vojske. Komandant snaga crnogorske TO postao je 1987, a dve godine > kasnije unapređen je u čin general-potpukovnika. U oktobru 1991. > imenovan je za komandanta 2. operativne grupe JNA. U avgustu 1993. > Strugar je penzionisan. > > > Miodrag Jokić je rođen 1935. godine u Mionici, diplomirao na > Vojno-pomorskoj akademiji. U decembru 1986. unapređen je u čin > kontraadmirala, a decembra 1989. godine postavljen na dužnost > republičkog sekretara za narodnu odbranu u Srbiji. Čin viceadmirala > dobija dve godine kasnije, kada postaje i komandant 9. vojno-pomorskog > sektora (Boka Kotorska). Penzionisan je u maju 1992. godine. > > > Milan Zec je rođen u Čajniču 20. septembra 1943. godine. Diplomirao > je na Vojno-pomorskoj akademiji i završio Komandno-štabnu školu Ratne > mornarice. U vreme dubrovačke kampanje imao je čin kapetana bojnog > broda i bio je načelnik štaba 9. VPS. U junu 1994. unapređen je u čin > kontraadmirala, a 5. oktobra 1994. imenovan je za komandanta > Jugoslovenske ratne mornarice (JRM). U decembru 1996. godine unapređen > je u čin viceadmirala, a kao komandant JRM penzionisan je u januaru > ove godine. > > > Vladimir Kovačević Rambo, kako piše u optužnici Haškog tribunala, > rođen je 15. januara 1961. godine, ali se ne navodi i mesto rođenja. > Diplomirao je na jugoslovenskoj Vojnoj akademiji kopnene vojske, a u > jesen 1991. godine kao kapetan prve klase imenovan je za komandanta > Trećeg bataljona u trebinjskoj brigadi JNA, koja je izdvojena iz > brigade za potrebe vojne kampanje u Dubrovniku. Vojni izvori tvrde da > je 1994. napustio vojsku i da je posao pronašao u crnogorskoj > policiji. Crnogorski nedeljnik "Monitor" piše kako je Kovačević > javnosti u toj republici postao poznat kao pripadnik "posebne > beogradske terorističke organizacije koja je uoči drugog kruga > predsedničkih izbora u jesen 1997. godine imala zadatak da > destabilizuje tu republiku". Grupa je uhapšena u podgoričkom Hotelu > "Ljubović", a protiv Kovačevića je u Crnoj Gori podignuta optužnica za > terorizam. Tribunal ga tereti da je 6. decembra 1991. godine izveo > napad na Srđ i bombardovanje Dubrovnika. > > Ratni plen > > Po otpočinjanju dubrovačke operacije, komanda Druge operativne grupe > JNA formira takozvani Sabirni centar smešten u naselju Njivice, kraj > Herceg Novog, na čijem čelu se nalazio tada pukovnik Drago Pipović. > > Namena ovog centra bila je da kontroliše distribuciju "ratnog plena". > Šta je i koliko odneto iz dubrovačke regije, verovatno se nikada neće > saznati. > > Činjenica je da se u Herceg Novom, u to vreme barka "pasara" (običan > plastični čamac, prosečne dužine 4,60 metara, čija je sadašnja > vrednost od 800 do 1.200 maraka) mogla kupiti i za 100 DM bez motora, > ili za oko 250 DM, sa "tomosom 4". > > > U mnogim crnogorskim primorskim mestima ljuljuškaju se jahte za koje > meštani tvrde da su došle s one strane granice. > > <http://blic.gates96.com/> > > NSP Lista isprobava demokratiju u praksi > ------=extPart_000_002A_01C15440.D59C1260-- > > NSP Lista isprobava demokratiju u praksi > > ------=_NextPart_000_0090_01C15833.F33381E0-- NSP Lista isprobava demokratiju u praksi NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
