SPECIJALNI IZVESTAC "POLITIKE" U PESAVARU, NA GRANICI SA AVGANISTANOM
Misticna rec nang
Planine i tvrdi ratnici koji se po njima tajnovito krecu kriju objasnjenje zasto
dosad niko protiv Avganistanaca nije dobio rat
(Od naseg specijalnog izvestaca)
Pesavar, Pakistan, 21. oktobra
Negostoljubive avganistanske planine preko granice pakistanske ravnice, u ciju
se izmaglicu sabio ovaj grad, otvorile su svoje crvenkasto stenje jedino velikoj
kapiji svetova, fascinantnom prolazu Kajber.
Planine i ratnici koji se misticno krecu vrletnim gorjem kriju objasnjenje zasto
su Avganistanci uvek proterivali osvajace i zasto dosad niko sa njima nije dobio rat.
"Ziv ili mrtav", ponavlja americki predsednik poternicu za Osamom bin Ladenom.
Slanjem komandosa dat je signal da je otvorena nova faza potere koju ni zima ne bi
trebalo da zaustavi. Amerikanci su svetu i jos vise sopstvenoj publici pokazali da
"to" mogu. Bombardovanja su i danas nastavljena.
Ali, tesko da rendzerski lov na svetskog teroristu broj jedan i talibane koji ga
kriju moze da se poredi sa jurnjavom za Dzesijem Dzejsom po Divljem zapadu.
"Oni koji su nas sada napali treba da znaju da su borbena priroda Avganistanaca
i geografija Avganistana od nase zemlje napravili groblje osvajaca", uzvraca
talibanski lider mula Mohamad Omar.
"Rezultat ovoga u cemu smo jeste ili pobeda ili smrt. I jedno i drugo su Bozije
delo", dodaje Amir ul Muminin, komandir vernika Islamskog Emirata Avganistan.
Planine i ljudi
Avganistansko gorje - prepuno raselina, pecina, jama i skrapa, klanaca i
kanjona, napustenih rudnika - vekovima je saveznik nomadskih ratnika koji su tu
docekivali i pobedivali Aleksandra Velikog, Mongole, potomke Tamerlana, Britance,
Sovjete.
Vreme gotovo da nista nije promenilo, ukoliko se prenebregne da su stare
britanske kremenjace zakrivljenih kundaka zamenili americki rucni lanseri "stinger",
laki kineski topovi i ko zna gde po sovjetskoj licenci proizvedeni "kalasnjikovi".
Pod turbanima ili "catrali" kapama, bez uniformi - obuceni u tradicionalnu
leprsajucu avganistansku odecu, bez cizmi - sa sandalama ili crnim cipelama koje se
lako navlace na noge, opremili su se satelitskim telefonima, ali ratnici su u dusi
ostali isti. Sve je dodatno pojacano religioznim zanosom.
"Mi, Pakistanci, mozda smo i pomalo uplaseni, ali ne i Avgani", priznaje Sohel
Kan koji se ovde vratio posto je nekoliko godina bio vojni instruktor u zalivskoj
drzavi Katar. "Oni se bore za islam. Oni vole dzihad. Oni su ljudi koji vole da umru".
Talibani, kao i njihovi avganistanski protivnici okupljeni u Alijansi severa,
veterani su desetogodisnjeg ratovanja protiv Sovjeta, a mnogi su, kao Bin Laden,
prosli instruktazu americkih vojnih eksperata ili CIA.
Spijunski sateliti danas bukvalno prate kretanja svakog pojedinacnog vozila u
Avganistanu, ali talibanske nadzemne baze i dalje je tesko uociti i sa nekoliko
stotina metara. Zgrade od sasusenog blata tope se u rigidnom mesecevom pejzazu boje
rde prekrivenom i sada treperavom vrelinom. Zimi se preko terena navuce kamuflazna
mreza snega. Svaka brdska pukotina je sigurno skloniste, svaka pecina bezbedan
magacin.
"Oni su planinski ljudi. Naviknuti su da se bore po brdima", kaze mi
penzionisani major pakistanske vojske Ismail Sadaze. "Za druge ne znam".
Nove kopnene akcije koje Amerikanci najavljuju trebalo bi da doprinesu unosenju
konfuzije medu talibanima, sa ambicijom njihove demoralizacije. Ali, kretanje
komandosa je veoma ograniceno, cemu dodatno doprinosi i deset miliona nagaznih mina
rasutih tokom borbi mudzahedina i Sovjeta 1979-89.
Poligon interesa
Kada su talibani s jeseni 1996. preuzeli kontrolu nad najvecim delom zemlje,
ponovo je topografija imala znacajnu ulogu u odluci njihovog vode da sediste verske i
vojne vlasti preseli iz Kabula u Kandahar, glavni grad istoimene provincije na
jugozapadu.
Mula Omar bio je taj koji je u Kandahar povukao i Bin Ladena. Ali, posle 11.
septembra, zidine i dzamije Kandahara nisu dovoljno sigurno utociste za Saudijca koga
Amerikanci optuzuju za "najveci zlocin protiv covecnosti".
Talibani i avganistanske planine nude najsigurniju zastitu coveku koji je po
vrletima proveo mudzahedinske godine u borbama protiv sovjetskih "komunistickih
nevernika", a od 1998. svoju organizaciju Al Kaeda usmerio protiv svih drugih
"nevernika", pre svega SAD.
Avganistan je u 19. veku bio u sredistu "velike igre" - borbe za uticaj izmedu
carske Rusije i Britanske imperije u Indiji. Vek kasnije postao je bojiste hladnog
rata poslesovjetske intervencije 1979. I tu se malo sta promenilo.
I danas je Avganistan planseta na kojoj se, bez obzira na najsiru svetsku
koaliciju koja se stvara radi suprotstavljanja terorizmu, sukobljavaju interesi i
obezbeduju globalne pozicije: SAD zele regionalnu hegemoniju; Rusija bi da dobije
odresene ruke oko Cecenije; Indiji su trenutna dogadanja bitna zbog Kasmira; Pakistan
bi, zbog Kasmira i investicija, da popravi odnose sa SAD, Turkmenistanu i Uzbekistanu
uklanjanje talibana vazno je zbog novih puteva transporta nafte.
Bojno polje nije samo tamo gde se puca. Rat je citav Avganistan pretvorio u
poligon u kome vise nema razlike izmedu siromastva svakodnevnog zivota i opste
mobilizacije koju su pokrenuli talibani i mula Omar.
"Amerikanci ce sadasnji rat dobiti samo ukoliko ljudi u regionu pocnu da misle
da se radi o pravednom ratu", smatra major Sadaze. "To je svakako mnogo tezi deo
posla".
Hleb kao uvreda
Sto se Avganistanaca ticie, ima jedna stara rec koja dodatno objasnjava zasto su
sve promene veoma spore i zasto su ove krajeve pognute glave napustali i Britanci i
Sovjeti, mnogo kasnije: nang.
Sposobnost prezivljavanja u najtezim uslovima negostoljubivog i sasusenog gorja
sa ogromnim dnevnim temperaturnim razlikama, stvorila je kod najmnogoljudnijeg plemena
Pastuna (Patana) posebnu vrstu ponosa znanog kao nang.
To je pojam kojim se odreduje tvrdoca ratnika ili javno ponasanje coveka od
principa koji nikada ne sme da pokaze svoju slabost, jos manje da trazi pomoc.
Ponikli u duboko tradicionalnom i tribalnom ambijentu, Avganistanci posebno
tesko prezivljavaju kada im po izbeglickim logorima dele hlebne lepinje poznate po
citavoj centralnoj Aziji kao nan.
Ovde u Pesavaru, udaljeni sa svojih ognjista, izgubljenih tacaka oslonca,
hiljade se okrecu islamskom fundamentalizmu. Hteli bi da se vrate i bore.
Stotine drugih zaborav od mizerija svakodnevice traze u opijumu ili "belom
ubici", heroinu. Blizu polovine uzivalaca heroina u Pesavaru su - avganistanske
izbeglice.
Bosko Jaksic
--------------------------------------------------------------------------
OKONCAN SAMIT U SANGAJU
Bez podrske americkoj vojnoj akciji
Odlucno protiv terorizma ali samo u skladu sa Poveljom UN: lideri zemalja
pacifickog regiona osudili napade na SAD kao "zlocinacka dela"
Sangaj, 21. oktobra (Tanjug)
Lideri zemalja pacifickog regiona, medu kojima predsednici Kine, SAD i Rusije,
osto su danas osudili teroristicke napade u SAD 11. septembra kao "zlocinacka dela",
pozvali na medunarodnu saradnju u borbi protiv terorizma i obavezali se da ce u tome
"delovati u skladu sa Poveljom UN".
U tekstu zajednicke deklaracije, usvojene na kraju dvodnevnog skupa u Sangaju,
nema, medutim, podrske americkoj vojnoj akciji u Avganistanu.
U deklaraciji, koja je prvi politicki dokument koji je forum za Azijskopacificku
ekonomsku saradnju (APEC) usvojio od svog osnivanja 1989. godine, ne pominju se ni
talibanski rezim, ni Osama bin Laden, koga su SAD osumnjicile kao glavnog krivca za
napade u Njujorku i Vasingtonu.
Radi se o kompromisu zbog politicke osetljivosti dve clanice tog ekonomskog
foruma - Indonezije i Malezije - cije je visemilionsko stanovnistvo najvecim delom
muslimansko i protivi se bombardovanju Avganistana, ali ni domacin, Kina, nije
ravnodusna prema toj operaciji i insistira, kao i Rusija, da se ona sto pre zavrsi.
Predsednici i premijeri 20 zemalja, ucesnica ovog redovnog godisnjeg samita,
smatraju da su "zlocinacka dela kao i drugi teroristicki akti svih formi i
manifestacija, pocinjeni bilo gde i od bilo koga, istinska pretnja miru, napretku i
bezbednosti svih ljudi, svih vera i svih drzava".
Lideri drzava sa obe obale Tihog okeana su se, takode, nedvosmisleno obavezali
da sprece i uguse sve forme teroristickih dela, da zajedno rade na hvatanju izvrsilaca
teroristickih akata i njihovom dovodenju pred sudske organe.
U skladu sa tradicijom skupova APEC-a, i ovog puta su se ucesnici fotografisali
u nacionalnoj odeci zemlje domacina.
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email To: [EMAIL PROTECTED]
This email was sent to: [email protected]
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
