RUSKO-AMERICKA RAZMIMOILAZENJA
Buducnost Avganistana
Dok Vasington u okviru siroke politicke i etnicke koalicije vidi mesto i za
talibane, Moskva se tome izricito protivi
Pravi rat (kopneni) u Avganistanu, prakticno, jos nije ni poceo a njegovi glavni
protagonisti sa strane antitalibanske koalicije - SAD, NATO i Rusija - vec se bave
poratnom buducnoscu ove centralnoazijske zemlje i njene talibanske vlasti i oko toga
spore.
Izjava ruskog predsednika Vladimira Putina da talibanima ni pod kojim uslovima
ne bi trebalo omoguciti da ucestvuju u buducoj avganistanskoj vlasti u potpunoj je
suprotnosti sa stavom americkog drzavnog sekretara Kolina Pauela koji dopusta
mogucnost da umereni predstavnici ovog ekstremnog islamistickog pokreta ipak ostanu u
buducem rukovodstvu zemlje.
Putinov razgovor u tadzikistanskoj prestonici Dusanbeu sa legitimnim, mada od
1996. svrgnutim predsednikom Avganistana Rabanijem, ne samo da je naznacio ruske
korake u podrsci vladi bez talibana, nego je i izuzetno jak sastav njegove
pregovaracke ekipe jasno stavio do znanja sa kakvom ozbiljnoscu Moskva gleda na ovo
pitanje.
Sta ce reci sami Avganistanci
Putin je u Dusanbeu drugi put za nedelju dana govorio o buducoj avganistanskoj
vlasti. Pre toga je slicnu temu elaborirao i prilikom susreta sa najvisim drzavnim
rukovodstvom Indije, nakon cega je izdato i zajednicko saopstenje dve strane u kojem
se jasno kaze da bi "ekstremisticka, nasilna ideologija na kojoj se zasniva talibanski
pokret predstavljala stalnu opasnost po bilo kakvu siroko zasnovanu multietnicku
vladu".
Americki drzavni sekretar Kolin Pauel izneo je, medutim, tokom nedavnog boravka
u Pakistanu, sasvim drugacije misljenje - po njemu talibani bi trebalo da dobiju svoje
mesto u buducoj vlasti "u onoj meri u kojoj su spremni da doprinesu razvoju novog
Avganistana". "Mi ne mozemo jednostavno da ih (talibane) odstranimo. Ne mozemo da ih
posaljemo u neku drugu drzavu. Ne mozemo da, nakon svega, etnicki ocistimo
Avganistan", tvrdi Pauel.
U celoj ovoj prici ono sto prvo pada u oci jeste to da ni jedna ni druga strana,
barem za sada, ne razmisljaju mnogo o tome sta ce reci sami Avganistanci nakon sto
iznad njihovih glava protutnji ratna oluja.
Ovo je na neki nacin i razumljivo. Rusija, koja ima i politicke i ekonomske i
istorijske interese u ovim predelima, u sadasnjim zbivanjima vidi sansu da donekle
ispravi rezultate svoje nekadasnje pogubne ratne politike na ovim istim prostorima i
zadrzi dosadasnji uticaj u Centralnoj Aziji.
Vasingtonu je jasno i da njegov uticaj u islamskom svetu nije jednak ruskom a da
je cak vazan americki saveznik u antitalibanskoj operaciji - Pakistan - na samoj ivici
gradanskog rata.
Zauzimanje pozicija
Drugim recima, SAD ne mogu sebi da dozvole luksuz da izgube podrsku prvog
talibanskog saveznika, Pakistana, jer u pitanju je zemlja koja raspolaze nuklearnim
naoruzanjem. Znaci, popustanje omce oko vrata islamista javlja se kao nuznost. Do koje
mere pokazace razvoj situacije na terenu.
Na pricu o buducnosti Avganistana nadovezao se i pakistanski vojni lider general
Pervez Musaraf zahtevom da se komsijska prestonica Kabul proglasi neutralnom zonom. Po
njemu, time bi se onemogucilo da pripadnici opozicione Severne alijanse okupiraju
grad, sto bi (u neminovnom politickom vakuumu) moglo inicirati pravi talas osvetnickih
zlocina.
Naravno, sve ovo ne znaci i razmimoilazenje Rusije i SAD u glavnoj stvari -
antiteroristickoj borbi. Iskustva obe zemlje su u tome vise nego gorka. "Za sada se
samo markiraju pozicije za buduce pregovore, nista vise", tvrdi Viktor Kremenjuk,
zamenik direktora Americko-kanadskog instituta pri Ruskoj akademiji nauka. "I Putin i
Bus vise imaju koristi od odrzanja sadasnje koalicije nego od njenog raspada", dodaje
Kremenjuk.
Bilo kako bilo, strucnjaci se slazu da ce o buducnost Avganistana odlucivati,
pre svega, situacija na terenu.
"Ukoliko pripadnici Severne alijanse eventualno zauzmu Kabul , Rusija ce imati
prednost prvog poteza. Ako, medutim, u grad prvi udu Amerikanci njihova rec bice i
zakon", zakljucuje Kremenjuk.
Slobodan Samardzija
--------------------------------------------------------------------------
Bin Laden osuden bez dokaza
NATO nema dokaza o umesanosti saudijskog disidenta Osame bin Ladena u
teroristicke napade na Njujork i Vasington 11. septembra, tvrdi ruska Internet
agencija "Gazeta.ru", pozivajuci se na neimenovane izvore u sedistu alijanse u
Briselu.
Prema ovom izvoru, ciji se identitet drzi u strogoj tajnosti, SAD nisu uspele
svojim saveznicima da predoce nijedan valjani dokaz o umesanosti Bin Ladena u avionske
napade na zgrade Svetskog trgovinskog centra i Pentagon.
S. S.
--------------------------------------------------------------------------
PUTIN I ZOSPEN RAZGOVARALI U MOSKVI
Za novu vladu u Kabulu
Buducu vlast u Avganistanu treba da cine predstavnici svih etnickih grupa,
smatra Igor Ivanov
Moskva, 23. oktobra (Beta)
Rusija i Francuska se zalazu da na vlast u Avganistanu dodu snage koje
predstavljaju sve etnicke grupe te drzave, izjavio je danas sef ruske diplomatije Igor
Ivanov.
Nakon susreta predsednika Rusije Vladimira Putina i francuskog premijera Lionela
Zospena, koji se nalazi u zvanicnoj poseti Moskvi, Ivanov je saopstio da je u
razgovoru ocenjeno da paralelno sa vojnom akcijom u Avganistanu treba usmeriti napore
i u tom pravcu.
Buduce rukovodstvo treba da likvidira teroriste i njihove baze i da izgraduje
odnose sa medunarodnom zajednicom na prijateljskoj osnovi, naveo je Ivanov koji je
prisustvovao razgovoru Putina i Zospena.
On je naglasio da se pozicije Moskve i Pariza o borbi protiv medunarodnog
terorizma "prakticno podudaraju", dodajuci da obe zemlje ucestvuju u antiteroristickoj
koaliciji.
Zospen je nakon razgovora novinarima rekao da su odnosi izmedu Rusije i
Francuske "veoma pozitivni" i da "idu uzlaznom linijom".
On je rekao da je sa Putinom razgovarao i o ekonomskoj saradnji dve drzave,
saradnji u oblasti istrazivanja kosmosa i aeronautike, o trgovinskoj razmeni, borbi
protiv terorizma, odnosima Rusije i NATO-a i o sporazumu o antiraketnoj zastiti.
Zospen danas zavrsava posetu Moskvi.
U Moskvi su danas razgovarali i sefovi dipplomatija Rusije i Francuske Igor
Ivanov i Iber Vedrin. Kako je saopstilo rusko Ministarstvo spoljnih poslova, ministri
su analizirali rezultate samita Rusija-EU u Briselu i razgovarali o saradnji u oblasti
bezbednosti i stvaranju jedinstvenog ekonomskog prostora.
Posebna paznja bila je posvecena situaciji u Avganistanu i neophodnosti
ujedinjavanja svih demokratskih drzava u borbi protiv terorizma, navodi se u
saopstenju.
Naglasena je i neophodnost jacanja strateske stabilnosti na osnovu Sporazuma o
antiraketnoj odbrani iz 1972. godine, dodalo je rusko ministarstvo.
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email To: [EMAIL PROTECTED]
This email was sent to: archive@jab.org
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
vrati.gif
vrati.gif