[NSP] kostunica--izbora ce biti

[SAVA VIDANOVIC]

NOVOGODIŠNJI INTERVJUI "POLITICI" Izbora će biti Spadam u ređi sloj ljudi na vlasti koji su prema njoj vrlo, vrlo skeptični DR VOJISLAV KOŠTUNICA S obzirom na to da je vreme sumiranja rezultata, šta smatrate svojim najvećim uspehom u prethodnoj godini, kao predsednik SRJ? Redovni čitalac "Politike" - Ono što je započeto u jesen 2000. godine i što je prvo, kada je reč o promenama u SRJ i njenom položaju, jeste povratak u međunarodnu zajednicu, ili izlazak iz izolacije u koju je bila stavljena naša zemlja. Uspeh je sve ono što je vodilo i vodi povratku Jugoslavije u međunarodne organizacije, iz kojih je bila isključena. Drugo, jeste suočavanje sa nimalo lakim problemima na Kosmetu i na jugu Srbije. Na jugu Srbije potpuna odgovornost bila je na našim vlastima imajući u vidu u početku razmah albanskog ekstremizma i terorizma. Trebalo je taj problem rešavati na jedan način koji može u mnogo čemu da posluži kao uzor za zemlje u regionu. Rešavan je po onoj narodnoj "bolje sprečiti nego lečiti". Ono što se moralo lečiti, lečeno je. Naša mogućnost da utičemo na prilike na Kosovu i Metohiji bila je znatno manja, jer tamo je najveća vlast međunarodne zajednice, samim tim, naravno, i najveća odgovornost međunarodne zajednice, koja se od dolaska na Kosmet od juna 1999. godine nije proslavila ni kada je reč o suzbijanju nasilja i terorizma, ni kada je reč o bezbednosti, ni kada je reč o povratku raseljenih Srba i nealbanaca. U tom pogledu, najvažniji datum predstavljaju izbori, održani 17. novembra ove godine, izbori na koje smo, uz velike ne samo političke već i moralne dileme, pozvali Srbe da izađu, kako ne bi bili stavljeni u potpuno inferioran položaj. Te tri stvari - povratak u međunarodnu zajednicu, a na unutrašnje-političkom planu kontrolisanje nepovoljne situacije na jugu Srbije i na Kosovu i Metohiji jeste ono čime, pre svega, možemo biti zadovoljni u protekloj godini. • Kada se pogleda godina iza nas, šta je najveći neuspeh? - Najveći neuspeh vidim u odnosu između Jugoslavije i međunarodne zajednice. To je samo prividno protivurečno u odnosu na ono što sam prethodno rekao. Najveći neuspeh vidim ne sa stanovišta naših vlasti nego sa stanovišta reagovanja na neke stvari u međunarodnoj zajednici. To je u mnogo čemu sistem pritisaka i ucena naše zemlje, što se, ako biramo lepšu i ugodniju reč ili politički korektniju reč, može nazvati uslovljavanjima. Jednostavno, uslovljavanja su nastavljena kao da se u Beogradu ništa bitno nije promenilo. • Vladajuća koalicija je imala nekoliko kriza tokom ove godine. Da li se iz toga može izaći? - Sva neslaganja koja postoje u vladajućoj koaliciji, u DOS-u su već postojala i nisu nastajala samo u ovoj godini, ta neslaganja su u DOS-u postojala i pre izbora 24. septembra 2000. godine. To su programske razlike. Sada su te programske razlike ojačane, posle izbora i osvajanja vlasti - savezne, republičke, pokrajinske i lokalne. Niko ne bi smeo biti potpuno siguran u ispravnost onoga za šta se zalaže. Najveći ljudski umovi, od Ajnštajna pa nadalje su sumnjali i grešili. Sada se javlja ideja da ne treba sumnjati ni u šta i da uz jedno okruženje koje je uveliko grešno na sve strane, postoji samo nešto što je bezgrešno, a to je jedna vlast, ili jedna vlada. To je potpuno pogrešno. • Ako se ne uspe razgovorima, da li možemo očekivati izbore? - Postoje dva uslova koja vode ka izborima. Prvi je rešavanje ustavnog pitanja, jugoslovenskog, a zatim i srpskog. Ako mnoge stvari ostaju neizvesne u godini koja je pred nama ,jedna jeste potpuno izvesna a ta je da će izbora biti. Oni moraju biti održani, jednostavno zbog potrebe ustavne rekonstrukcije savezne države i Srbije. Ovako izgleda kao da bismo hteli da promenimo mnoge zakone, ali nećemo da promenimo osnovni zakon - jugoslovenski i srpski ustav. Prave reforme nisu moguće bez toga. Ima i u DOS-u onih koji smatraju da izbori nisu potrebni zbog reformi koje ostaju najviši cilj, odnosno da o izborima ne treba razmišljati bar nekoliko narednih godina. Ali, taj ko to kaže, zapravo nije za reforme. Izbori se u Srbiji ne mogu sprovesti a da se ne promeni osnovni zakon, Ustav iz 1990. godine. Ono što me je u svemu tome, zapravo, iznenadilo, jeste strah od izbora. Kao da bi izbori mogli ugroziti tekovine 5. oktobra. Izbori nikada ne mogu jedan sistem učiniti nestabilnim. Nestabilnim sistem čini nešto drugo: terorizam, državni potresi, sporovi između Srbije i Crne Gore, korupcija, kriminal... O lošoj saradnji sa Hagom • Kako regulisati saradnju sa Haškim tribunalom? - Dakle, stav koalicionih partnera iz Crne Gore u saveznoj vladi jeste da se donese jedan okvirni savezni zakon, a da to detaljno reši republičko zakonodavstvo. To rešenje smatram prihvatljivim, ne najčistijim, ali ipak prihvatljivim. Odgovor međunarodne zajednice i međunarodnih faktora i onih koji najviše insistiraju na saradnji sa haškim sudom takođe je bio pozitivan. Ali smo negativno mišljenje - i sada i ranije - dobili od vlasti u Srbiji koja je za donošenje celovitog saveznog zakona. Republička vlada je u nekim drugim slučajevima i te kako dovodila u pitanje autoritet savezne vlasti i mešala se u nešto što su kompetencije savezne vlasti. U ovom pitanju to ne želi. Naša saradnja sa haškim sudom za sada bila je, zapravo, jedna vrsta trgovine, trgovine ljudima, lova na ljude i sve što je najgore, bilo da je reč o pravima čoveka, bilo da je reč o pravima pojedinca, bilo da je reč o državi. • Da li možemo da uđemo u Partnerstvo za mir sa generalom Pavkovićem na čelu Generalštaba? - Prvo, nijedan organ koji bi o tome mogao da se izjasni nije doneo odluku o ulasku Jugoslavije u Partnerstvo za mir. To je nešto što treba istaći. O tome se izjašnjavalo i o tome postoji stav Ministarstva za odbranu. Generalštab Vojske Jugoslavije je razmatrao sve te alternative i, takođe, nema odbojan stav prema tome. Ali, ni Savezna vlada, ni Savezna skupština o ovom pitanju se još nisu izjasnile. Neki naši zvaničnici polaze od toga kao da je odluka u Jugoslaviji o ulasku u Partnerstvo za mir već doneta, i gledaju šta treba učiniti da bi ta odluka bila realizovana. Da stvar bude gora, o toj stvari se izjašnjavaju ljudi u najrazličitijim resorima u čiji delokrug to ne spada. Ali, zanimljivo je i nešto drugo. Kada se pokrene pitanje odlaska ljudi koji su na čelu Vojske Jugoslavije kao uslov ulaska u Partnerstvo za mir, o čemu ne postoji formalna odluka, za mene se postavlja samo jedno pitanje: zašto? Simboli režima • Da li vi smatrate da zahtevi koji se čuju što spolja, što odavde, da Pavković ode u penziju, nisu osnovani? - Glavni zahtev čuo sam, što je malo neobično, od nenadležnih lica da odlazak načelnika Generalštaba Pavkovića treba da se dogodi u zamenu za ulazak u Partnerstvo za mir. Ja bih o tom zahtevu mogao da razmislim, pod uslovom da je on obrazložen. On nije obrazložen ni sa jedne strane, a to je za mene jedino bitno. Pojavljuje se još jedan momenat, a to je priča o načelniku Generalštaba kao simbolu Miloševićevog režima. Tih simbola ima mnogo i u vladajućoj koaliciji koja se zove DOS. Tih simbola ili simbolčića imate koliko god hoćete. • Ali, on je ključni simbol. - Ne, zašto bi on bio ključni simbol? Zašto bi bio ključniji simbol od načelnika Miloševićevog Generalštaba Momčila Perišića, koji je na toj funkciji proveo mnogo više vremena od Pavkovića? Zašto je Pavković ključni simbol, a Perišić nije? Ja imam isti aršin i u odnosu na Perišića i u odnosu na Pavkovića. Predsednik Koštunica u razgovoru sa novinarom Majom Vučetić Mi moramo poći od toga da dolazi do promena u zemlji, da te promene apsolutno ne mogu da izvedu samo ljudi koji nisu bili simboli Miloševićevog režima nego i neki ljudi koji su u raznim periodima bili simboli Miloševićevog režima, nalazili se u njegovoj partiji na raznim funkcijama, u koalicijama sa njegovom partijom, kao i u svim postkomunističkim državama. Meni je lako to da kažem jer nisam bio simbol ni Miloševićevog režima, ni Titovog režima, ni onog režima između Tita i Miloševića. Ali, pojaviće se uskoro generacije koje sigurno neće biti nikakvi simboli prethodnog režima. Kako nedržavu učiniti državom • Da li Vas je vlast promenila? - Sami možete najviše da prosudite. U suštinskom smislu sigurno da me nije promenila. Promenila me je samo u jednom smislu, utoliko što nisam pre promene, od 24. septembra i 5. oktobra prošle godine, očekivao da ću toliko vremena, nerava, pažnje morati da posvetim vlasti ili, tačnije rečeno, državi. Ona je okupirala ceo moj život. Na čelu sam države koja nije država u pravom smislu reči. Pokušavam da sredim stvari u takvoj državi i to govori koliko je situacija teška. Za svaku promenu, a ima ih toliko u njoj, čovek mora prvo da tu državu - nedržavu učini državom. Za to je potrebno da svaki dan traje nekoliko dana. Vlast me nije promenila, ili, država me nije promenila. U nekom drugom smislu, u kome vlast predstavlja instrument nametanja svoje volje, nepoštovanja tuđeg mišljenja, vlast me ni najmanje nije promenila. To je zbog toga što sam prema njoj uvek imao jednu ogradu i gledao kritički. Ja spadam u onaj ređi soj ljudi na vlasti koji su prema njoj vrlo, vrlo skeptični. Đukanović kao Milošević Pokazalo se da tu postoje najveće prepreke u jednom delu Crne Gore. Dakle, suočili smo se sa jednim za mene zaista neverovatnim problemom. Iza ideje o zajedničkoj državi nije stala samo polovina Crne Gore. Dakle, ta polovina Crne Gore sa aktuelnim predsednikom Đukanovićem na čelu je protiv svega: protiv nečega što je preovlađujuće u Jugoslaviji, ali i onoga što je preovlađujuće u svetu. Đukanović je danas u položaju u kome je nekada bio Slobodan Milošević - sam protiv celog sveta. Maja Vučetić Foto: M. Janković Koštunica čestitao Ćosiću 80. rođendan Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica čestitao je juče srpskom piscu Dobrici Ćosiću 80. rođendan, saopštio je Kabinet šefa države. "Srećan Vam rođendan, ovako lepa i zaokrugljena brojka", kaže se u čestitki akademiku Ćosiću, prvom predsedniku Savezne Republike Jugoslavije. "Da nam još dugo i plodno poživite, bogato i korisno, za Srbijicu u kojoj narod, sloboda i ustav neće valjda biti samo izgovori da bi se došlo na vlast. Onako kako ste vazda upozoravali". "Jedno znam: ako ste dosad i rekli nešto srdito o ljudima oko ovih Morava što nisu na pravo mesto posađeni, niste to činili što Vam je za njih ljubav u manjku. Naprotiv. Hvala Vam za svaku časno izgovorenu i napisanu reč. Još mnogo da ih bude", kaže se u Koštuničinoj čestitki. NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^================================================================ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================

<<01_0101.jpg>>

<<01_0102.jpg>>

vrati.gif
Description: GIF image