http://www.patriotmagazin.com/media/013.htm
PATRIOT (Republika Srpska) broj 29, 26.avgust, 2002.
Feljton (1)
KOS protiv Srbije
Afera "Pavkovic", koju je inicirao general Aco Tomic, sef
KOS-a, aktuelizovala je pitanje uloge Vojne sluzbe
bezbednosti u SRJ.
KOS je za pedeset godina svog postojanja u vise navrata
delovao protiv interesa Republike Srbije, jer je napadao
Rankovica, Krcuna, Jovanku Broz, Slobodana Milosevica i
sada Zorana Dindica
pise: Marko Lopusina
Afera proistekla iz smene bivseg nacelnika Generalstaba Vojske
Jugoslavije generala
Nebojse Pavkovica, po svemu sudeci, deo je politickog sukoba oko vlasti
Voje
Kostunice i Zorana Dindica, odnosno Demokratske stranke Srbije i
Demokratske
stranke. General, koji je predsedniku SRJ sluzio kao pokrice i baza
(jer mu je priveo
Vojsku Jugoslavije), kada je ovog proleca osetio da ce biti otpusten,
jer SAD tako
zele, pretrcao je u tabor premijera Srbije i za to bio kaznjen.
Prvo mu je ponuden cin generala Armije i mirna penzija, sto je Pavkovic
odbio, a
potom odlazak dostojan visokog oficira. General "Sunce", kako ga je
jednom
prilikom nazvao Nebojsa Covic, odlucio se za galamu i okrivio je
predsednika SRJ
za krsenje zakona i za upad u Biro Vlade Srbije za komunikacije.
Izgovor je bio da je
Kostunica, mozda, prisluskivan od ljudi iz Srbije, i da je zato njegov
savetnik
Gradimir Nalic trazio da Vojska Jugoslavije, tacnije njena Uprava
bezbednosti, izvrsi
prepad i vidi da li Vlada Srbije ima uredaje i da li tajno snima
predsednika SRJ.
Pavkovic je to odbio 5. juna 2001, ali se naknadno, krajem juna 2002.
godine, setio
da otkrije ovu vojnu i mozda drzavnu tajnu.
Informativna sluzba MUP-a Srbije demantovala je Kostunicine tvrdnje da
su prilikom
izvlacenja telefonskih kablova u zgradi Ministarstva za energetiku
pripadnici policije
"obezbedivali saht" jer su uvodili sistem za prisluskivanje. Nakon
izjava Milana
Dakovica, nekadasnjeg nacelnika Uprave bezbednosti GS VJ, i Milena
Simica,
bivseg nacelnika Uprave za moral Generalstaba VJ, koji su potvrdili
Pavkoviceve
reci, Biro za komunikacije Vlade Srbije uputio je pismo predsedniku SRJ
Vojislavu
Kostunici u kojem se navodi da nakon javnog svedocenja trojice generala
pred
Antektnom komisijom Srpskog parlamenta nema nikakve sumnje da su
clanovi
Kostunicinog kabineta, uz njegovo znanje i saglasnost, "pokusali da
Vojsku
Jugoslavije angazuju u nelegalnim i po drzavu opasnim aktivnostima".
Otudeni general
Clanovi Vlade Srbije i Demokratske stranke koji se slobodnije
izrazavaju ovakvu
provokaciju od strane kabineta predsednika SRJ oznacili su kao pokusaj
drzavnog
udara. Za glavnog organizatora ovog sukoba izmedu clanova DOS-a i
celnika SRJ i
Srbije, pripadnici Demokratske stranke oznacili su generala Acu Tomica,
nacelnika
Uprave bezbednosti GS VJ, odnosno vojne Kontraobavestajne sluzbe
bezbednosti,
koju narod godinama jednostavno naziva KOS.
Goran Vesic, clan Izvrsnog odbora Demokratske stranke, rekao je:
- Mi nemamo razloga da ne verujemo Kostunici da nije znao nista o ovom
slucaju,
odnosno da je bio ovlasno obavesten. Zato ocekujemo od Kostunice da
smeni
generala Tomica. Ako to nije u stanju da ucini, bice jasno da general
Tomic i
Kostunicini savetnici obavljaju funkciju predsednika SRJ. U tom slucaju
apelujem na
predsednika SRJ da prvo general Aco Tomic, a potom i on, podnesu
ostavke iz
moralnih razloga - kazao je Vesic.
Nista od toga nije bilo. General Nebojsa Pavkovic je smenjen, a general
Aco Tomic
je prve nedelje avgusta 2002. godine i dalje bio sef vojne
Kontraobavestajne sluzbe
bezbednosti.
Dragan Dzamic, analiticar, specijalista za tajne sluzbe, smatra da je
vrhovni
komandant dr Vojislav Kostunica imao najmanje tri razloga za kadrovske
promene u
vojnom vrhu i tajnim sluzbama, jer je u meduvremenu smenio 30 generala
i Milana
Dakovica, nacelnika Uprave bezbednosti GS VJ. A to su
unutrasnjopoliticki,
spoljnopoliticki i cisto vojni razlozi:
- Zbog promene vlasti u Srbiji logicno je bilo da iz Generalstaba odu
ljudi Slobodana
Milosevica, kao sto je general Pavkovic, a da u tajne sluzbe umesto
generala
Dakovica, sklonog JUL-u, dodu ljudi Vojislava Kostunice, general Tomic
i pukovnik
Skrbic. Ujedno, ove promene su i znak potrebe nove vlasti, predsednika
SRJ da
ojacaju svoj stub bezbednosti, jer tajne sluzbe su, ne zaboravimo to,
najodanije
poluge svake vlasti, pa i demokratske. Spoljnopoliticki razlozi su
zategnuta situacija
na jugu Srbije, na Kosmetu i u Makedoniji. A vojni razlozi su
priblizavanje Vojske
Jugoslavije ulasku u NATO i Partnerstvo za mir, sto trazi nove ljude,
mlade,
obrazovane, moderne - kaze Dragan Dzamic, nekadasnji pripadnik
specijalnih snaga
VJ.
Po njegovom misljenju, polarizacija izmedu SRJ i Srbije, predsednika
Jugoslavije i
premijera Srbije, Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije, pa i KOS-a i VOS-a
prema
Resoru drzavne bezbednosti Srbije jeste ocigledna, samim tim sto po
Ustavu SRJ
predsednik Kostunica jeste ujedno i vrhovni komandant oruzanih snaga,
odnosno
Jugoslovenske armije, ali ne i srpske policije. U javnosti pak ta
polarizacija izvedena
je iz imidza vojnih tajnih sluzbi, koje su kao i Armija popularne u
narodu, i Drzavne
bezbednosti Srbije, koja je omrazena zbog njenih zloupotreba.
Demokratska stranka u svojim procenama ovakvu situaciju sasvim
drugacije vidi i to
ovako navodi:
"Sluzba bezbednosti VJ predstavlja otudeni centar moci iz koga
pojedinci bez ikakve
kontrole nareduju napade na institucije sistema Republike Srbije,
angazuju vojne
specijalne snage u politicke svrhe, prisluskuju koga zele, prave
dosijea 'spoljnih' i
'unutrasnjih' neprijatelja, prate i snimaju gradane i krse njihova
osnovna gradanska
prava."
Misticna sluzba
Bez obzira na aferu "Pavkovic", a pre toga na slucaj generala Perisica,
siroj javnosti
u Jugoslaviji ostalo je nejasno sta je to Uprava bezbednosti GS VJ,
kako je nastao
KOS i kakva je funkcija vojne Kontraobavestajne sluzbe, jer niko od
sefova ove
tajne sluzbe nije javnosti to pokusao da objasni. KOS je godinama bio
van
parlamentarne i javne kontrole, pa general Aco Tomic nije zeleo ni u
leto 2002.
godine, kada je trazena njegova ostavka, da javnosti i biracima polaze
racune.
Uostalom, Armija je godinama skrivala i mistifikovala ulogu Uprave
bezbednosti ili
vojne Kontraobavestajne sluzbe u Jugoslaviji. Tako stvarana slika o
popularnom
KOS-u bila je posledica metoda tajnog rada 12. uprave bezbednosti GS
JNA, a
kasnije UB GS Vojske Jugoslavije. Ova vojna Kontraobavestajna sluzba,
naime,
nikada nije javno polagala racun o svom tajnom radu, niti je bila pod
kontrolom
civilnih institucija ni u SFRJ, a potom ni u SRJ. Sira javnost tako
nije bila u
mogucnosti da sazna sta se desava unutar Kontraobavestajne sluzbe, sve
dok prve
javne kritike nije dobila 1991. godine od tadasnjeg predsednika
Jugoslavije. Dr
Branko Kostic je, naime, na jednoj sednici Predsednistva SFRJ uspeo
hrabro da kaze
da je u ratnim okolnostima raspada druge Jugoslavije "KOS znacajno
podbacio".
Jedanaest godina kasnije, medutim, Vojna sluzba bezbednosti je postala,
kako je
ocenjeno u koaliciji DOS, faktor destabilizacije Srbije.
Kao dokaz ponudene su afere sa generalima Momcilom Perisicem i Nebojsom
Pavkovicem. Preko ovih afera KOS je instrumentalizovan da zaostri borbu
za vlast
izmedu predsednika Jugoslavije dr Vojislava Kostunice i njegove stranke
DSS, i
premijera Srbije dr Zorana Dindica i njegove stranke DS, vecinske
partije u DOS-u.
Nije to bio, medutim, prvi put da je Uprava bezbednosti Generalstaba
Jugoslovenske
armije upotrebljavana u politicke svrhe, ne samo za ocuvanje federalne
drzave vec i
za narusavanje integriteta Republike Srbije.
Vojna kontraspijunaza ima dugu tradiciju. Jos 1920. godine u Glavnom
generalstabu
vojske Kraljevine SHS formirano je obavestajno odeljenje koje je pred
rat, 1941.
godine, preraslo u direkciju sa obavestajnim, kontraobavestajnim i
odeljenjem za
poslove sifre.
KOS je iznikao iz Odeljenja za zastitu naroda (Ozna), koje je imalo tri
odseka. Treci
odsek Ozne radio je na zastiti oruzanih snaga nove Jugoslavije i
kontraobavestajnim
poslovima za potrebe JNA, pa je iz njega 1946. godine formiran KOS -
Kontraobavestajna sluzba JA.
Oznini ljudi
Prvi nacelnik KOS-a bio je pukovnik Jeftimije-Jefta Sasic, zvanicno
zamenik
Aleksandra Rankovica i sef tog III odseka Ozne. Njegov zamenik bio je
major Jovan
Bozovic, koji je postao drugi covek KOS-a. Sve do 1955. godine saradnja
svih
organa bezbednosti u Jugoslaviji bila je direktna i neposredna i to pod
stalnom
zvanicnom i sluzbenom kontrolom Aleksandra Rankovica. U to doba sve tri
sluzbe -
KOS, Udba i SID bile su zapravo jedna sluzba, ali na razlicitim
terenima delovanja.
U njoj su dominirali vojni kadrovi, jer su ratni pukovnici bili i
nacelnici sve tri tajne
policije. Pukovnik Jeftimije Sasic dosao je u KOS iz III odseka Ozne.
Organi
bezbednosti bili su visoko centralizovani i po principu piramide
pokrivali su na
terenu svaku opstinu, svaku jedinicu, svako diplomatsko ili privredno
predstavnistvo
u svetu. Na vrhu te piramide nalazio se licno Josip Broz Tito.
Do zvanicnog odvajanja III odseka u KOS JA doslo je posle donosenja
Ustava FNRJ
31. januara 1946. godine. Od tada je KOS samostalna sluzba Armije, ciji
je zadatak
kontraobavestajna zastita JA od obavestajno-subverzivne delatnosti
spoljnjeg i
unutrasnjeg neprijatelja. Ova sluzba je u sustini bila postavljena kao
politicka
policija unutar Armije, jer je primarno bila usmerena na ocuvanje
politickog
jedinstva i cistotu vojnih redova, kao i na otkrivanje i gonjenje
drzavnih neprijatelja.
KOS je imao i nekolicinu specijalizovanih vojnih jedinica, od kojih je
najpoznatija
bila policija Knoj. Zvanicni biografi vojne bezbednosti, medutim, ne
pisu o masakru
nad 200.000 pripadnika nacionalnih snaga u Blajburgu i Kocevlju, kao ni
o
masovnim streljanjima simpatizera okupatora, clanova njihovih familija,
civila po
srpskim gradovima, kad je samo u Nisu ubijeno 12.000 ljudi. To za njih,
ocigledno,
nije bila istorijska istina, mada su odluke o likvidacijama ponekad
donosene i na
tadasnjim vojnim sudovima.
Dvadeset sedmog novembra 1944. godine Beograd je bio oblepljen plakatom
(koji je
i dnevni list Politika stampao na prvoj strani) saopstenja Vojnog suda
I korpusa
NOVJ o sudenju ratnim zlocincima. Na smrtnu kaznu osudeno je toga dana
sto pet
uglednih Beogradana. U oba slucaja medu zrtvama odmazde vojske i KOS-a
bili su
Srbi.
I dok je Udba pokusavala da se decentralizuje sa federalnog na
republicki nivo, KOS
je cetrdesetih i pedesetih godina centralizovan u jednu armijsku sluzbu
bezbednosti
po ugledu na NKVD tj. KGB.
(Nastavice se)
