http://www.vreme.com/cms/view.php?id=320898
VREME, 608, 29.avgust, 2002.
POLITIKA
Predsednicki kandidati:
Preispitivanje
http://www.vreme.com/g/images/320888_naslovna-608%20copy.jpg
Ono sto se nekad nazivalo Udruzena srpska opozicija
trenutno
nastupa u sedam esalona, ono sto se jos zove
Demokratska
opozicija Srbije u pet, stranke bivseg rezima u
cetiri
http://www.vreme.com/g/images/320898_Kostunica_16.jpg
Vojislav Kostunica, predsednik
Demokratske stranke Srbije nije nikoga
iznenadio, sem mozda sebe samoga, kada
se proslog petka (23. avgusta) iznenada
pojavio na konferenciji za stampu DSS-ove
vlade u senci da bi saopstio kako je odlucio
da Glavnom odboru svoje stranke predlozi
da ga kandiduje za predsednika, sto je ovo
telo i ucinilo u nedelju (25. avgusta).
http://www.vreme.com/g/images/320898_f260861.jpg
Miroljub Labus, kandidat grupe gradana,
iza koga stoji srpska vlada i nategnuta
vecina u Predsednistvu DOS-a nastavlja svoju
predsednicku kampanju, pozdravlja se, obilazi
pijace, fabrike, rudnike i, valjda kao odgovor Velji
Ilicu, rodno mesto Malu Krsnu i crkve.
Koalicija DAN (Demokratski centar,
Demokratska alternativa, Nova
Demokratija) odlucila je u ponedeljak (26.
avgusta) da Dragoljub Micunovic,
predsednik Veca gradana savezne
skupstine, bude njen predsednicki kandidat.
Dan pre toga Micunovica je kandidovala
njegova maticna partija (DC). Iz
Demokratske stranke dolazile su pretnje da
bi koalicija DAN mogla da bude iskljucena
iz DOS-a ako ne podrzi kandidaturu
Miroljuba Labusa. Micunovic, kome kandidatura ocito
godi, ne obazire se na ove pretnje,
Labusu zapravo uskracuje podrsku i izjavljuje da ce
o svojoj kandidaturi razmisliti samo u
svetlu cinjenice da ima vazna posla posto je
nastalim okolnostima drzava dovodena u pitanje,
a i njena medunarodna perspektiva.
Vuk Draskovic agituje da 750.000 glasaca Srpskog
pokreta obnove ne zaboravi njegova i
njihova zajednicka desetogodisnja postradanja za
Srbiju.
Velimir Ilic iz Nove Srbije nastavlja kampanju
prigovarajuci Labusu da zloupotrebljava medije
i preti da ce ga rusiti i ako ga izaberu.
Vuk Obradovic, lider Socijaldemokratije, istice
sopstvenu kandidaturu.
Borivoje Borovic, predsednik Narodne stranke
"Pravda", gleda s bilborda.
Vojislav Seselj i Srpska radikalna stranka vode
aktivnu kampanju merkajuci da naprave
iznenadenje posle Milosevicevog poziva glasacima
SPS-a da glasaju za njega. Marsicanin
mozda i malo maliciozno prognozira da bi Seselj s
Labusom mogao da se bori za mesto s
koga bi konkurisao Kostunici u drugom krugu ako
njega bude.
Velimir Bata Zivojinovic (Bata Regan) nastupa za
Socijalisticku partiju Srbije, koja posrce u
rascepima, ali i Branislav Ivkovic ne odustaje od
kandidature ni posle presude Ministarstva
za drzavnu upravu da pravo na koriscenje imena
Socijalisticke partije ima partijska centrala
koju je donedavna operativno vodio Mirko Marjanovic,
odlukom Slobodana Milosevica
zamenjen Bogoljubom Bjelicom.
Borislav Pelevic (SSJ) glavnog kriticara ima u
Seselju koji ga proglasava za Dindicevog
potrcka.
Branko Kitanovic, NKPJ, nastupa sam protiv svih tih
burzoaskih partija.
Demohriscanska stranka je povukla kandidaturu Nade
Kostic u korist Labusa. Stranka
samostalnih zanatlija "Zapis" odlucila je da njen
predsednik Aleksandar Andelkovic Papak,
devedesetih jedan od finansijera Demokratske
stranke, odustane od kandidature u korist
Kostunice.
BITKA: To je jos uvek igra na nekonsolidovanom
partijskom terenu. DOS je peta velika
demokratska koalicija koja se od devedesete raspala
(Udruzena 1990, Depos I 1992, Depos
II 1993, Zajedno 1996), a stranke bivseg rezima nisu
uspele da formiraju cetvrtu (SPS-JUL
Nova demokratija - 1994, SPS-JUL-SRS 1997, SPS-JUL
2000). Glavna politicka bitka se
vise i ne vodi izmedu snaga bivseg i snaga sadasnjeg
rezima, vec najzesce po linijama rascepa
u DOS-u i uz nesto manje vatre u SPS-u.
Ulazeci u predsednicku trku, Kostunica izbore
definise kao neku vrstu politickog plebiscita o
srpskoj vladi.
On konstatuje da nece biti moguc "onaj francuski
rezim kohabitacije s ostatkom DOS-a, vec
predvida konfrontaciju s njim". Povod za tu
prognozu, ili mozda pretnju, on nalazi u izjavi
premijera Dindica "Spiglu", koji je rekao da ne
smatra da ce izborom Kostunice njegova
vlada biti ugrozena, vec da ce u tom slucaju tek
poceti bitka za Srbiju. Prihvatajuci tu
rukavicu, Kostunica kaze da bi to bila bitka za
demokratiju, pravnu drzavu, pristojan zivot,
stabilnu privredu i zajednicku drzavu Srbije i Crne
Gore.
Dindic na to uzvraca kako "nije sasvim umesno da se
neko kandiduje pretnjama da ce svoju
poziciju, ako na nju bude izabran, koristiti za
sukobe bilo s vladom, bilo s DOS-om ili s
nekim drugim organima", te da je "ovoj zemlji dosta
sukoba i da nama treba ujedinjavanje
nacionalne energije i snage jer toga nemamo previse,
a problemi pred kojima se nalazimo
isuvise su veliki".
KRADA: Iz Kostunicinog staba (Marsicanin) na to
odgovaraju da ne moze biti saradnje
izmedu lopova i zandara. U retorici DSS-a jos od
jula meseca koristi se izraz "kolumbijski
sindrom" da bi se opisao karakter vlade u Srbiji, a
Kostunica je ulaz na teren najavio rekavsi
da nema dekriminalizacije ako se u parlamentu kradu
poslanicki mandati. On kaze da je u
prosloj nelegitimnoj skupstini ukradenih mandata
bilo znatno manje nego u ovoj.
Demokratska stranka Srbije je preko svog punomocnika
Dorda Mamule 19. avgusta podnela
novu ustavnu zalbu Saveznom ustavnom sudu zbog toga
sto je Administrativni odbor
Skupstine Srbije sa svoje tri istovremene odluke od
29. jula izigrao prethodnu odluku
Saveznog ustavnog suda pre nego sto je ona bila
stekla pravno dejstvo.
Operacija je izvedena tako sto je Administrativni
odbor stavio van snage sopstvene akte od
11. juna i tako "vratio" mandat dvadeset i jednom
poslaniku Demokratske stranke Srbije, da
bi odmah doneo i akt kojim oduzima mandat kako grupi
od dvadeset i jednog poslanika kojoj
je prethodno "vratio" tako i novoj dvadesetcetvorici
poslanika.
Zalioci ukazuju i na pokusaj opstrukcije prava na
zalbu cetrdeset i pet narodnih poslanika
posto oni treba da sacekaju cak kraj septembra 2002.
da bude sacinjen izvestaj, potom da na
redovnoj sednici Narodne skupstine, koja po zakonu
pocinje 1. oktobra, brzo bude obavesten
parlament, pa bi oni izgubili mogucnost da podnesu
ustavnu zalbu. Upozoravaju da je
Dragan Marsicanin insistirao da Odbor napise taj
odgovor, medutim, odgovor nije dobio.
Cetrdeset pet poslanika DSS-a zalilo se i
Kancelariji za demokratske institucije i ljudska prava
OEBS-a u Varsavi, koji treba da se izjasni.
Kostunici se u tom kontekstu otvara polje za laku
izbornu borbu - verujete li da ne krade
novac onaj ko krade glasove...
Tema moze biti predmet eventualne rasprave o prijemu
SRJ u Savet Evrope, mada u
takozvanom Frejevom izvestaju, ocito pisanom pre
godisnjih odmora, o tome nema reci.
Sudeci po nekim izjavama (Dimitrijevic, Bakarec),
jugoslovenski zvanicnici diskretno su
upozoreni da to pitanje rese sto pre kako se u
Savetu Evrope ne bi otvarala rasprava o
povredi prava u Jugoslaviji, a neke grupe poslanika
bi ga mogle pokrenuti.
POVELJA: Nije jos izvesno da li ce Jugoslavija
uopste biti tacka tog dnevnog reda. U nedelji
u kojoj ce citalac imati ovaj broj "Vremena" u
rukama otkucace poslednjih 150 casova do
roka u kome je trebalo da bude zavrseno
usaglasavanje predloga savezne Ustavne platforme,
za sta je bezuspesno potroseno oko 135 dana posle
potpisivanja Beogradskog sporazuma 14.
marta.
Nije vise jasno kako bi se sad sve to moglo
zavrsiti, ali ako se nekako i zavrsi i usaglasi,
ostaje da se taj galimatijas progura, usvoji i
svecano proglasi u crnogorskom (prakticno
raspustenom) parlamentu, u (zbog uzurpacije
nereprezentativnoj) srpskoj skupstini i (u od
pola Crne Gore nepriznatoj) Skupstini Jugoslavije,
ciji se organi ne priznaju u Crnoj Gori, a u
poslednjim nedeljama otvoreno se omalovazavaju u
Srbiji.
Savezna ustavna komisija je, zapavsi u corsokak,
zamolila potpisnike Beogradskog
sporazuma da pomognu u deblokiranju tog procesa.
Predsednik SRJ je uputio pismo
potpisnicima Beogradskog sporazuma i kopredsednicima
Komisije za izradu Ustavne povelje,
zalazuci se za zajednicki sastanak radi donosenja
odluke o tome sta da se cini pre nego sto se
eventualno uprilici finalni sastanak sa Solanom.
U meduvremenu, vlade Srbije i Crne Gore usaglasile
su nacrt ustavne povelje i uputile ga
Ustavnoj Komisiji, predsedniku Kostunici i Evropskoj
uniji. Koalicija za Jugoslaviju napisala
je, pak, svoju verziju ustavne povelje, sto znaci da
su najkrupnija pitanja (nacin izbora
poslanika, budzet savezne drzave, itd.) ostala
sporna.
Labus i Dindic otvoreno ponizavaju Kostunicu i
odbijaju da se odazovu i ovaj otkazuje
sastanak uz konstataciju da je time stvar s Ustavnom
poveljom vracena na pocetak, da ce to
imati reperkusije po prijem Jugoslavije u Savet
Evrope i da je na biracima da to ocene.
Sledeci korak u Kostunicinom dezavuisanju, vladina
vecina preduzece ove nedelje kroz
pisanje zavrsnog izvestaja Anketnog odbora o aferi
Pavkovic, na koji je u srpskoj skupstini
utroseno mnogo vise poslanickih sati nego na
raspravu o povelji savezne drzave.
EKONOMSKA RASPRAVA: U toj predsednickoj trci
ozbiljno ce se pre svega testirati da li
se moze odrzati Dindiceva vlada, koja je svoj
najbolji esalon, ekonomske reformiste, kao
kandidate grupe gradana, isturila u prvi plan. U
kampanjama se najvise vidi ono sto se zeli
sakriti. Favorit ove grupe, kome Velja Ilic namece
laznu temu da objasnjava poreklo casnog
prezimena Labus, ima tezi zadatak - da dokaze da se
ne preziva Dindic.
Velika energija izbija u onim delovima nominacije u
kojima Kostunica govori o nestabilnom
zakonskom ambijentu, nazovikreativnom tumacenju
zakona, nesamostalnosti sudova, obesti
izvrsne vlasti u neogranicenoj primeni sopstvene
volje, sto definise kao glavne prepreke
ozbiljnijoj privrednoj inicijativi i investiranju.
Poenta Kostunicine kritike vlade kaze da je
uplitanje drzave i partijskih funkcionera u
privredne odluke uzelo maha, sto je dovelo do
paralize privrednog zivota, pa te barijere
moraju biti uklonjene.
On upozorava da diktatura, odnosno uslovi bezvlasca
i samovlasca bilo koje politicke partije
ili interesne grupe, zapravo stvaraju komandnu
privredu, u kojoj se samoproglaseni centar
moci, u nasem slucaju vlada, pita za svaku
ozbiljniju privrednu odluku, sto za posledicu ima
korupciju i kriminalizaciju privrede i drustva i
snazno produbljivanje ekonomskih i socijalnih
razlika.
Kostunica se iz nuzde odlucio da se upusti u bitku
na Labusovom terenu otvaranjem
rasprave i o konceptu ekonomske reforme. Najavljuje
da ce se osloniti na program DSS-ove
vlade u senci, koji tri meseca posle formiranja
treba da bude objavljen tek ove nedelje. On
govori o konceptu koji podrazumeva odsustvo
inflacije; liberalizaciju cena i uskladivanje
njihovih pariteta na uredenom trzistu;
liberalizaciju kretanja dobara, usluga, rada i kapitala, uz
pazljive profesionalne procene, a i podseca da treba
imati u vidu iskustvo istocnoazijskih i
latinoamerickih privreda.
Kostunica naglasava da se, pored nuzne destrukcije
(zatvaranje neproduktivnih preduzeca),
mora obezbediti i sirok zamah novih privrednih
poduhvata, da treba da se izade iz sadasnjeg
stanja u kome se svakoj privrednoj inicijativi
postavljaju brojne administrativne, pa i
zakonske prepreke. Insistira na socijalnom korektivu
kroz komplikovano ali nuzno
utvrdivanje verodostojne socijalne karte svake
porodice koja treba da bude korisnik
socijalnog programa.
Srpska vlada takode govori o nekoj vrsti srpskog nju
dila, a razlicite ideje o pokretanju
privredne aktivnosti variraju i drugi predsednicki
kandidati (Seselj govori o javnim radovima,
Velja Ilic o novim fabrikama i Ibarskoj magistrali,
Vuk Draskovic o obnovi sela, nacije i
drzave). Pitanje socijalne korekcije takode pominju
svi.
ZABORAVLJENI USTAV: Mada je, kao i u Labusovom
programskom nastupu, i u
Kostunicinom startu ekonomija vazna tema, kod
Kostunice ima vise drzave i prava.
Programski, Kostunica uspostavljanje i odrzavanje
pravnog poretka vidi i kao osnovni
pokretac ekonomskih reformi i glavni oslonac
slobodne trzisne privrede.
On smatra da se u borbi za savremeni, liberalni
trzisni model mora, pre svega, razobliciti
zabluda da liberalizacija i deregulacija privrednog
zivota podrazumevaju slabljenje institucija i
drzave.
Kostunicina kandidatura pracena je najavom da ce on
teziti tome da se promeni srpski ustav i
da se raspisu republicki i savezni izbori.
Kostunica je kritikovao i postojeci model
privatizacije, tj., model prodaje, tvrdeci da on
ubrzano i spontano klizi ka modelu (skoro) besplatne
podele akcija. Ironicno kaze da
"elementi slucajnosti" ili "upravljive slucajnosti"
u izboru preduzeca koja ce biti poklonjena,
kao i u izboru lica kojima ce ta preduzeca biti
poklonjena. Konstatuje pak da je prelaz na
besplatnu privatizaciju nuzan. Od maja 2001. pitanje
koncepta privatizacije smatra se
manje-vise apsolviranim.
Gde je zapravo crvena nit razlika izmedu dva
kandidata?
U naglascima - kod jednog je to ekonomija uz
ekspertsku natpartijsku mistifikaciju
"pobedicemo politicare", kod drugoga su to zakon i
ustav, sto se sudara s postoktobarskom
kvazirevolucionarnom retorikom, partizanskom
zaostavstinom i, reklo bi se, srpskom
politickom tradicijom.
Todor Kuljic je svojevremeno zapazio da je u srpskoj
politickoj istoriji mnogo manji broj
partija na svojim zastavama imao rec zakon, a
prakticno sve - borbu protiv birokratije.
"Promena republickog ustava je u predizbornim
obecanjima DOS-a bila visoko kotirano
pitanje, ali to je ona vrsta problema od koga se ne
moze dnevnopoliticki profitirati, pa je
stoga vladajuca koalicija za njega ostala
nezainteresovana", kaze Dorde Vukadinovic (Pres
klub, 26. avgusta).
Dusan Pavlovic (Institut G17 PLUS) podseca da
procedura donosenja novog ustava
predvida da se on izglasa dvotrecinskom vecinom u
parlamentu, a potom prode na
referendumu pozitivnim izjasnjavanjem apsolutne
vecine birackog tela, a mi odavno nemamo
ni jedno ni drugo. On podseca da je reforme jedno
vreme moguce izvoditi u pravnom
vakuumu (to je u Cileu cinio Pinoce), ali se na dugi
rok pokaze pogubnim nepostojanje
pravnih i demokratskih institucija.
Po oceni Radmile Vasic (Pravni fakultet), za
donosenje novog republickog ustava, na kome
bi se zasnivao novi poredak, pravno-tehnicke
mogucnosti nikada nisu predstavljale smetnju,
vec je prepreka bilo nepostojanje politickog
konsenzusa. Ustav iz 1990. godine nikada nije
bio dobar, niti usaglasen sa saveznim, sto je samo
deo nasih kontroverzi - imamo kralja bez
monarhije, predsednika savezne drzave koja ne
postoji, predsednika federalne jedinice pod
optuzbom Haskog tribunala, Demokratsku opoziciju na
vlasti i gradanina koji izmedu
neusaglasenih republickih i saveznih represivnih
mehanizama zapravo postaje podanik.
Vecina prognozera vidi Kostunicu i Labusa u finalu
predsednicke trke, ciji bi rezultat na ovaj
ili onaj nacin mogao da odredi tok zbivanja u
Srbiji. Po nekim osnovnim performansama to
su kandidati koji personifikuju dva razlicita, ali u
sustini paralelna puta. Ako se sustina
izborne rasprave ne izgubi u magli koju proizvode
razni marketinski magovi, dousnici, tribuni
koji su izgubili temu, vladini i nevladini
autsajderi, bukaci i veciti interpelanti, mozda se ipak
moze sve zavrsiti nekom smislenom korekcijom trase
zapocete politike.
Njihovi profili do sada su naslikani uproscenim
epitetima "onih cija pismenost ne prelazi
duzinu prvog pasusa", kako se jednom izrazio
Kronkajt. Uostalom, Labus, ekonomski
reformista, po fakultetskom obrazovanju je pravnik
koji, kao sto se videlo pri potpisivanju
Beogradskog sporazuma, preferira efikasnu drzavu.
Kostunica, opisivan kao dosadni pravni
konzervativac i umereni nacionalista, po svom
profesionalnom opusu je politicki liberal, koji
je o Monteskijeu i Loku jos sedamdesetih pisao eseje
koji su i danas u vreme liberalne
reforme aktuelni.
Milan Milosevic
