[sorabia] Srbija treca na svetskom prvenstvu
Eto, juče je počeo novi svetski fudbalski šampionat u Južnoj Africi, ali, dozvolite mi da vas vratim tačno osamdeset godina unazad, na drugi kontinent doduše, ali na skoro istu paralelu: Montevideo, Urugvaj! Urugvaj, južnoamerička država koja se proteže nekih petstotinak kilometara, sa severa na jug, uklješten između Argentine i Brazila, prvi je imao čast da organizuje svetski šampionat u fudbalu. U konkurenciji bogatih i moćnih evropskih država nije bilo nimalo lako steći poverenje FIFA, pa je zato morao da na najvišem nivou garantuje svim učesnicima turnira ličnu bezbednost i komforan smeštaj. FIFA je imala i poseban uslov - da se domaćin obaveže da nadoknadi sve finansijske gubitke ukoliko prihodi nebi pokrili rashode. U to vreme Urugvaj je jedva imao dva miliona stanovnika! Na kongresu FIFA (18. maja 1929.) u Barseloni, zahvaljujući sjajnoj prezentaciji, budući domaćini Šampionata su pridobili nepoverljive Evropljane, tačno na dan kada je Urugvaj slavio stogodišnjicu nezavisnosti. Na prvom svetskom fudbalskom šampionatu u Urugvaju je učestvovao neočekivano mali broj reprezentacija, svega trinaest! Ustvari, zbog dugog putovanja preko Atlantika, mnoge evropske selekcije su odustale od takmičenja. Englezi, koji su sebe u to vreme smatrali fudbalskom velesilom, odustali su iz prepoznatljive uobraženosti, duboko uvereni da su oni najbolji na svetu i da zato nema ni potrebe da putuju na takmičenje u Urugvaj. Neumorni Žil Rime(Jules Rimet) činio je sve što može da spaseMundijal. Na palubi prekookeanskog broda „Konte Verde“ koji je iz luke Le Havre(izg. l Avr) isplovio prema Montevideu, našli su se fudbaleri Francuske, Belgije, Rumunije i Kraljevine Jugoslavije. Vođa puta naše reprezentacije bio je nekadašnji fudbaler, istaknuti svetski i jugoslovenski fudbalski poslenik, lekar i profesor Univerziteta dr Mihajlo Andrejević, a selektor tima arh. Boško Simonović. Prema rečima dr Andrejevića, reprezentacija je bila oslabljena, jer: „Klubovi zagrebačkog podsaveza, „HAŠK“, „Konkordija“ i „Građanski“(sećate se dinama?), kao i splitskog „Hajduka“ - odbili su da daju svoje fudbalere, ili je sasvim o nečemu drugom bila reč”. Reprezentacija je bila sastavljena, uglavnom, od igrača beogradskog podsaveza, pri čemu je „BSK“ (Beogradski sport klub-mada ga mnogi zovu i crvena zvezda:-)) dao čak sedam igrača. Iz Francuske su pozvani naši profesionalci Ivica Bek, Bane Sekulić i Ljubiša Stefanović. U svojim kazivanjima, legendarni Blagoje Marjanović Moša, fudbaler koji je odigrao 57 utakmica za reprezentaciju Jugoslavije i postigao 36 golova, ovako je opisao putovanje do Urugvaja: „Dva dana smo vozom putovali do Francuske. Negde oko 22. juna krenuli smo brodom preko Atlantika i tek posle 18 dana i noći ugledali smo urugvajsku metropolu Montevideo. Tu nas je lično dočekao i pozdravio Žil Rime. Na brodu smo imali odlične uslove za trening, vežbali smo i po dva puta dnevno.“ U opisu Aleksandra Tirnanića (50 puta reprezentativac, 12 postignutih golova) na brodu se nije samo treniralo već i lepo zabavljalo: „Tokom putovanja u društvu smo imali nekoliko lepih devojaka, pa se među igračima razvilo rivalstvo. Naše vođstvo se pribojavalo da neki od nas ne ostanu u Urugvaju zbog tih devojaka. Ipak, bili smo disciplinovani, sve smo podredili obavezama prema reprezentaciji.” Popularni Tirke upisaće se i u knjigu fudbalske istorije na šampionatu sveta u Urugvaju. Postigao je prvi gol za reprezentaciju Kraljevine Jugoslavije na utakmici protiv Brazila. Utakmice svetskog šampionata igrane su na pet stadiona i to isključivo u Montevideu. Finalna utakmica odigrana je na novosagrađenom stadionu „Sentenario“, koji je mogao da primi za ono vreme fantastičnih sto hiljada gledalaca. Na tribinama su se često oglašavali i navijači te „kvazi države“ Jugoslavije, o čemu je Aleksandar Tirnanić pričao: „U Južnoj Americi ima dosta naših iseljenika koji su nam priredili nezaboravan doček. U jednoj ulici Montevidea sačekao nas je i tamburaški orkestar. Utakmica protiv Brazila (14. jula 1930) bila je i vatreno krštenje reprezentativaca Kraljevine Jugoslavije na prvom šampionatu sveta u fudbalu. Žonglerima iz Brazila suprotstavio se sastav: Jakšić, Ivković, Mihajlović, Arsenijević, Stefanović, Ðokić, Tirnanić, Marjanović, Bek, Vujadinović i Sekulić. Pored toga što je bio fudbaler-reprezentativac, dr Milutin Ivković Milutinac, izuzetna sportska i ljudska ličnost (po majci Mili unuk vojvode Radomira Putnika) na ovoj utakmici obavljao je i dužnost lekara ekipe. Kraljevski Jugosloveni ustvari Srbi sa Ivicom Bekom su već u prvih trideset minuta, golovima Aleksandra Tirnanića i Beka, najavili ko će biti pobednik. Brazilci su počasni gol postigli tek u drugom poluvremenu. Pred kraj susreta izvršili su strahovit pritisak na srpsku odbranu, čiji je „poslednji čovek“ bio golman Milovan Jakšić. On je svojim bravuroznim odbranama postao junak dana i odmah dobio tipično latinoamerički nadimak „El grande
[sorabia] Nazire li se kraj Šešeljevom suđ enju?!
Nazire li se kraj Šešeljevom suđenju?! Komentara 5 http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/60351/Nazire-li-se-kraj-Seseljevom-sudenju-#comment-info veličina teksta:+ http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/60351/Nazire-li-se-kraj-Seseljevom-sudenju- - http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/60351/Nazire-li-se-kraj-Seseljevom-sudenju- Šef pravnog tima za odbranu lidera radikala Vojislava Šešelja, Zoran Krasić izjavio je da će u ponedeljak u Haškom tribunalu biti održana statusna konferencija na kojoj će, kako je najavljeno, biti reči o administrativnim pitanjima, odnosno o postojećem stepenu poštovanja prava lidera radikala i o tome šta je potrebno uraditi da bi se postupak okončao. Čeka datum presude: Vojislav Šešelj Krasić je rekao da očekuje da će na stutusnoj konferenciji biti saopšten podatak kog dana u septembru će se odlučivati o presudi Šešelju, za koju očekuje da će biti oslobađajuća. Na današnjoj konferenciji za novinare, Krasić je rekao da je kao šlag na torti došlo nedavno objavljivanje četvorotomne Šešeljeve knjige Policijski dosije, iz koje se vidi da ne postoji udruženi zločinački poduhvat i da lider radikala u njemu nije mogao učestvovati. Krasić očekuje da na statusnoj konferenciji u ponedeljak bude reči o pojedinim zahtevima tužilaštva upućenim pretresnom veću, kao što su zahtevi da se uvrste u sudski spis delovi dnevnika Ratka Mladića i da se iz tog akta izbace delovi svedočenja pojedinih svedoka tužilaštva. Tužilaštvo je naime i samo svesno da su pojedini njegovi svedoci lagali u sudnici i nastoji da ih spase od lažnog svedočenja, rekao je Krasić, izrazivši očekivanje da će Radio-televizija Srbije emitovati odloženi snimak te statusne konferencije. Šešelju se sudi za zločine protiv čovečnosti i povrede ratnog prava i običaja u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1993. godine. On je 21. januara 2009. dodatno optužen za nepoštovanje Tribunala zbog obelodanjivanja imena i drugih ličnih detalja tri svedoka, čiji je identitet po nalogu pretresnog veća bio zaštićen od javnosti. Šešelj je 24. jula osuđen na 15 meseci zatvora zbog nepoštovanja suda i ta kazna mu je potvrđena 19. maja 2010. godine. On je 4. februara 2010. drugi put optužen zbog objavljivanja u knjizi podataka o 11 zaštićenih svedoka. http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/60351/Nazire-li-se-kraj-Seseljevom-sudenju- [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Raščinjeni monasi pisali Amfiloh iju
Raščinjeni monasi pisali Amfilohiju Komentara 8 http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/60339/Rascinjeni-monasi-pisali-Amfilohiju#comment-info veličina teksta:+ http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/60339/Rascinjeni-monasi-pisali-Amfilohiju - http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/60339/Rascinjeni-monasi-pisali-Amfilohiju Grupa monaha koja je napustila nekoliko manastira Raško-prizrenske eparhije posle smenjivanja vladike Artemija uputila je otvoreno pismo administratoru eparhije, mitropolitu Amfilohiju u kojem traži kanonski otpust. Mitropolit Amfilohije http://www.vesti-online.com/data/images/2009-11-15/9258_mitropolit-amfilohije_f.jpg?ver=1276431326 U pismu se navodi da su administriranje eparhijom i postupci umirovljenog episkopa Atanasija situaciju doveli do usijanja i pucanja, prenose beogradski mediji. Nemoguće je očekivati normalan i miran nastavak našeg monaškog života u eparhiji iz koje je prognan naš duhovni otac, navode monasi u pismu. Druga, za nas neprihvatljiva činjenica jeste stanje trenutne uprave u eparhiji, budući da su episkop Teodosije i i njegov zamenik, protosinđel Sava Janjić, lično imali velikog učešća, ne samo u progonu našeg i njihovog duhovnika, već su oni direktni uzročnici i vinovnici podela i razdora, kleveta i nesloga u eparhiji, ističu monasi u pismu. Oni ističu da je nemoguće očekivati i minimum poverenja prema takvoj upravi, koja je još u samom početku pokazala neiskrenost u svom nastupu i svojim namerama. Ta neiskrenost je, nažalost, potresno sadržana i u protivrečnim zahtevima vas, Visokopreosvećeni, upućenih nama monasima, gde najpre od nas zahtevate da ostanemo verni manastirima i kivotima svetitelja u njima, čuvajući ih, da bi nas kasnije otvoreno optužili za sektašenje i negovanje i širenje sektaškog, grupaškog i urotničkog duha, kaže se u pismu. Zbunilo nas je vaše istrajavanje na našem ostanku u manastirima eparhije jer se samo po sebi postavlja pitanje, zašto bi neko želeo da mu sektaši čuvaju svetinje? Pošto se ovih dana govori o sređivanju stanja u našoj Crkvi, žarko želimo i nadamo, kako se kaže u pismu, da će se naći neko odgovoran kome bi se požalili i obratili za zaštitu od ove strašne i nedopustive optužbe. Monasi ističu da jedino što traže kanonski otpust, uobičajen zahtev u SPC. Vaš odgovor na naše izričito traženje kanonskih otpusta bio je pretnja Crkvenim Sudom, iako već višedecenijska istorija naše Crkve ne pamti da je zbog odlaska bez kanonskog otpusta iko bio raščinjen. Nama je, kao što je to učinjeno i našem duhovniku, ova presuda već izrečena bez suda i suđenja, ističe se u pismu. I pored svih ovih pretnji, naša odluka ostaje ista, tako da svoje manastire, iako sa teškim bolom u srcu, napuštamo. Svaku odluku Crkvenog Suda prihvatićemo odgovorno, istiće se u pismu monaha i dodaje: Moguće je i da nas raščinite, ali ne možete da nas raščovečite. http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/60339/Rascinjeni-monasi-pisali-Amfilohiju [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Odložena gradnja kuća za povratnike u Ž ač
http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/60380/Odlozena-gradnja-kuca-za-povratnike-u-Zac 13. 06. 2010. 18:19h | Odložena gradnja kuća za povratnike u Žač Komentara 2 veličina teksta:+- Izgradnja kuća za povratnike u Začu na Kosovu i Metohiji neće početi 15. juna kao što je bilo najavljeno, a iz privremenog kosmetskog Ministarstva za povratak navode da su razlozi za to birokratski i da očekuju da radovi uskoro krenu. Šator srpskih povratnika u Žač Privremeni kosmetski ministar za povratak i zajednice Saša Rašić boravi danas u Žaču gde sa povratnicima razgovara o početku izgradnje kuća. Rašić je za KIM radio rekao da je projekat u proceduri i da se nada da će uskoro početi. Kuće za povratnike u Začu će biti izgrađene, to je ono što je apsolutno, relativno je samo kada ćemo početi, nadam se uskoro, istakao je on. Bezbednosna situacija u Začu je mirna nakon nekoliko incidenata, a ekipe Kfor i Kosovske policijske službe 24 sata obezbeđuju povratnike koji borave u šatorima. Jedino što povratnicima predstavlja problem u ovom trenutku, kaže Rašić, su visoke dnevne temperature. Trenutno sam sa ljudima u Začu, situacija je stabilna, osim visoke temperature, sa kojom se teško suočavaju povratnici. Na sreću drugih problema nema, dodao je Rašić.
[sorabia] Pokajnik Simović opasan po Koštunicu
FYI http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/60221/Pokajnik-Simovic-opasan-po-Kostunicu 13. 06. 2010. 12:02h | E. V. Pokajnik Simović opasan po Koštunicu Komentara 16 http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/60221/Pokajnik-Simovic-opasan-po-Kostunicu#comment-info veličina teksta:+ http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/60221/Pokajnik-Simovic-opasan-po-Kostunicu#- http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/60221/Pokajnik-Simovic-opasan-po-Kostunicu# *Istraga političke pozadine ubistva Zorana Đinđića, koja je neformalno započeta još u junu 2005. godine i od tada tapka u mestu, u ličnosti nedavno uhapšenog zemunca Miloša Simovića mogla bi da dobije novu zvezdu, poput nekadašnjih zaštićenih svedoka.* Izbegao hapšenje u Sablji: Vojislav Koštunica sa saradnicima Specijalno tužilaštvo odavno traži pokajnika koji bi omogućio da se oči u oči sa islednicima nađu izvesni crkveni velikodostojnik, zatim bivši premijer Vojislav Koštunica i njegovi saradnici među kojima su najistaknutiji nekadašnji direktor BIA Rade Bulatović i general Aco Tomić, zatim savetnik Gradimir Nalić, ali i nekadašnji okružni tužilac u Beogradu Rade Terzić. On je pre dve godine bio pod istragom zbog puštanja čelnika zemunskog klana Dušana Spasojevića Šiptara i njegovih ljudi iz pritvora u kojem su 2001. godine bili zbog lažnih pasoša i otmice biznismena Miroslava Miškovića, ali se ispostavilo da nema dokaza, pa je ubrzo pušten. Miloš Simović je u postupku za atentat na Đinđića osuđen na 35 godina, a u procesu za seriju ubistava u režiji klana na maksimalnih 40. Tako je 31-godišnji Zemunac suočen sa praktično doživotnom robijom, a ako bi stekao povlašćeni status kazna bi mu po novom zakonu bila smanjena i na 20 godina. Za specijalno tužilaštvo on je poželjan svedok, jer se zna da je ostalim zemuncima prenosio naređenja od Šiptara i Milorada Ulemeka Legije i poznavao njihove kontakte. Njegov iskaz, međutim, ne bi mogao da utiče na već donete presude. Kandidat klana za ministra Rade Bulatović bi sada mogao da se nađe u situaciji da mora da menja advokata. Naime, Gradimir Nalić, koji ga je ranije zastupao, takođe bivši savetnik Koštunice, možda će morati da se izjasni povodom izjave pokojnog zaštićenog svedoka Zorana Vukojevića Vuka. Ubijeni zaštićeni svedok, da podsetimo, rekao je sudijama da je Dušan Spasojević Šiptar u vreme pobune JSO-a hteo da na mesto ministra policije postavi Nalića, tada Koštuničinog savetnika. Ono što je još od pobune JSO-a posebno interesovalo, ali i zbunjivalo istražitelje, jeste što je u to vreme presretnut razgovor Dušana Spasojevića i Legijinog naslednika na mestu komandanta crvenih beretki Duška Maričića Gumara, sada osuđenog za učešće u likvidaciji Ivana Stambolića i masakr na Ibarskoj magistrali. Osim što je rekao Gumaru da pobunu može da zaustavi Koštunica, Spasojević je poručio: Znači javi mu (nepoznato kome, sumnja se Legiji) da zna ovaj Koštunica. Javi mu da je otišao ovaj (Đinđić) tamo (u bazu JSO u Kuli). Samo nemoj sa tog telefona. Još tokom Sablje gotovo nedelju dana nagađalo se da će Koštunica da bude uhapšen. Srđa Popović, advokat porodice Đinđić, veruje da se to nije dogodilo jer je tadašnji premijer Zoran Živković, koji je imao kontrolu nad policijom, po savetu ambasadora u Beogradu, želeo da izbegne sukob sa Koštunicom koga je podržavala vojska. Postupak je, međutim, bio pokrenut protiv njegovih bliskih saradnika, Radeta Bulatovića, bivšeg direktora BIA koji je za NIN izjavio da je pobuna JSO-a pobeda patriorskih snaga, ali i generala Ace Tomića, bivšeg načelnika obaveštajne službe. Još kada su uhapšeni dato je obrazloženje da su se našli iza rešetaka, jer su lagali da nisu imali kontakte sa zemunskim klanom, a ne zato što su nešto šurovali s njima. Tužilaštvo je, međutim, kasnije odustalo od krivičnog gonjenja Bulatovića i Tomića. Pravna gimnastika Osuđenik na maksimalnu kaznu ne može da postane zaštićeni svedok, pa bi Simović tako morao da je odleži čak i kada bi povlašćeni status stekao u nekom trećem postupku. Zato je potrebno puno pravne gimnastike da bi se on doveo u mogućnost da zatraži smanjenje kazne. Simović, naime, ima pravo da traži da se samo njemu sudi ponovo, pošto su mu presude izrečene u odsustvu. To bi omogućilo da mu se izrekne kazna manja od 40 godina, čime bi stekao pravo da se ponudi za pokajnika.
[sorabia] Manastiri bez monaha
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Manastiri-bez-monaha.lt.html Manastiri bez monaha Bez kanonskog otpusta Arhangele, Devine Vode i Bogorodicu Brainsku u Eparhiji raško-prizrenskoj danas napušta još 18 monaha i pet iskušenika Manastir Sveti arhangeli Manastiri Sveti arhangeli kod Prizrena, Devine Vode kod Zvečana i Bogorodica Brainska kod Medveđe danas će opusteti. Kompletna bratstva ovih svetinja, zajedno s pojedinim monasima iz Sopoćana, Banjske, Sočanice i Dubokog Potoka, bez saglasnosti crkvenih vlasti napustiće Eparhiju raško-prizrensku. Kako „Politika“ saznaje, u ovom drugom talasu iz ERP će otići još 18 monaha i pet iskušenika. Svima je stigao pisani odgovor administratora, mitropolita Amfilohija, da im se ne odobrava kanonski otpust sa obrazloženjem da nema razloga za napuštanje Eparhije raško-prizrenske. „Pismeno smo tražili da odemo iz Eparhije, jer smo izgubili poverenje. Posle smene našeg duhovnog oca vladike Artemija ne vidimo smisla da više ostanemo ovde“, priča jeromonah Roman, nastojatelj manastira Devine Vode, jednog od sabornih mesta monaha koji planiraju da odu s Kosova. U ovu svetinju kod Zvečana već su pristigli monasi iz Sopoćana i Banjske. Kako kaže otac Roman, sačekaće da im se pridruže još monasi Svetih arhangela, Bogorodice Brainske i Dubokog Potoka. „Odmah posle Svete liturgije krenućemo, ali u raznim pravcima. Polovina će se privremeno pridružiti ’crnorečanima’ koji se nalaze u selu Loznica kod Čačka. Neće biti problema za smeštaj ostalih, jer nas zovu ljudi i nude nam svoje kuće“, kaže nastojatelj Devinih Voda, svestan da će ih zbog ovog postupka Crkveni sud raščiniti i vratiti u red laika. Inače, sestre koje su samovoljno napustile manastir Končul i deo bratstva iz Crne Reke dobili su krajem prošle nedelje i pismeni poziv da se u roku od sedam dana vrate u manastire, u protivnom biće predati eparhijskom crkvenom sudu. U zaštitu monaha kojima se ne dopušta da krenu za svojim „duhovnim roditeljem“, vladikom Artemijem stalo je dvadesetak profesora univerziteta, sveštenika i pisaca. Oni će danas uputiti otvoreno pismo episkopima SPC pod nazivom „Prozba za udomljavanje monaštva Raško-prizrenske eparhije“. „Desetine monaha i monahinja odlaze iz carskih i kraljevskih lavri koje su u najtežim godinama sačuvali, iz najplodnijih duhovnih rasadnika Srpske crkve, idući za svojim pastirom dobrim, jer njegov glas čuju i njegove reči razumeju (Up. Jn. 10, 14 – 16). Sva njihova krivica sastoji se u tome što ne žele da budu duhovni siročići, koji će svoje duše ostaviti bez istinske očinske brige, onog koji ih je prizvao u manastirske pustinje i kroz koga su spoznali Spasitelja”, poručuje se u ovom apelu arhijerejima. Potpisnici pisma mole episkope da ove monahe koji sada napuštaju manastire prime pod svoj vladičanski omofor: „Pružite milost onima koji su prognani zbog odbrane predanja naše svete Crkve, jer ćete tako potvrditi reči svetog vladike Nikolaja, da „tamo gde ima prave vere, ima i prave milosti“. Jedan od potpisnika otvorenog pisma, profesor teorije književnosti dr Slobodan Kostić iz Kosovske Kamenice kaže da Sveti arhijerejski sabor mora da nađe rešenje i smesti negde ove monahe. „Ako je crkvena izvršna vlast bez suda i odbrane osudila vladiku Artemija i oterala sa Kosova znala je da će za njim krenuti i njegova duhovna deca. Ovde se ne radi o pobuni već o odanosti duhovnom ocu i veri u Hrista. Većinu njih i lično znam, jer sam im bio na monašenju. Oni su bez kalkulisanja krenuli za svojim duhovnim roditeljem i zato im treba pomoći”, objašnjava profesor Kostić koji u SPC ima i čin ipođakona. *M. Pešić* [objavljeno: 14/06/2010]
[sorabia] Vidovdanski marš od Beograda do Gazimestana
Vidovdanski marš od Beograda do Gazimestana 13.06.2010. 17:41 Četvrti Vidovdanski marš od Beograda do Gazimestana polazi sutra u 9 sati od spomenika Karađorđu kod Hrama Sv. Save. Učesnici Marša hodaće 14 dana kako bi na Vidovdan 28. juna stigli na Gazimestan i prisustvovali obeležavanju 621. godišnjice Kosovske bitke, navodi se u saopštenju Pokreta 1389. Tokom Marša učesnici prolaze kroz Ralju, Mladenovac, Topolu, Kragujevac, Knić, Kraljevo, Rašku, Leposavić, Zvečan, Kosovsku Mitrovicu i Gračanicu, a posetiće i mnoge manastire po Srbiji. Učesnicima ovog marša pridružiće se, kako navode, i udruženja iz Slovačke, Poljske i Rusije kao i Srbi iz rasejanja. Tokom Marša prikupljaće se humanitarna pomoć za narodne kuhinje na Kosovu i Metohiji. http://www.radiokim.net/index.php?cid=3,7,6702 [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Balkan Tension and the Future of NATO by Ted Galen Carpenter
http://www.panmacedonian.info/balkan_tensions_and_the_future_2010.htm http://www.panmacedonian.info/balkan_tensions_and_the_future_2010.htm Balkan Tensions and the Future of NATO By Ted Galen Carpenter A key assumption long held by proponents of NATO enlargement is that the process would both strengthen the alliance and stabilize potentially volatile portions of Europe. That assumption is dubious in general and wildly inaccurate when it comes to the Balkans. Indeed, the addition of new members such as Croatia and Albania has produced the opposite outcome with respect to both goals. Washington’s ongoing effort to add such countries as Bosnia- Herzegovina and the Former Yugoslav Republic of Macedonia (FYROM) would likely make matters even worse. Yet that is the course that U.S. and European leaders seem determined to pursue. New Balkan Members Weaken, Not Strengthen, NATO It is mystery why NATO supporters cling to the notion that adding small, militarily insignificant allies makes the alliance stronger and more capable. It is an even greater mystery why opinion leaders in the U.S. foreign policy community believe that such allies benefit the security and well being of America. The opposite is true. Such NATO members are strategic liabilities, not assets, and many of them bring with them political, diplomatic, and military baggage that could prove very troublesome for the United States. The addition of Croatia and Albania confirms that NATO enlargement has now entered the realm of farce. The military capabilities of those two countries are minuscule. According to the most recent edition of The Military Balance, published by the International Institute for Strategic Studies, Croatia’s annual military budget is a mere $875 million, and its military force consists of 18,600 active-duty personnel. Albania’s budget is an even more meager $254 million, and its active duty force is a paltry 14,295 soldiers. http://www.panmacedonian.info/balkan_tensions_and_the_future_2010.htm#_edn1 [1] By not yet offering membership to FYROM, though, NATO will have to do without Skopje’s $167 million and 8,000 troops. The alliance is also missing the opportunity to add Bosnia’s $281 million in military spending and 11,099 soldiers. And, of course, there is always the prospect of gaining Montenegro’s $61 million and 3,127 troops. Serbia remains enough of a pariah to the statesmen of NATO’s leading powers that its $1.06 billion in spending and 29,125 soldiers probably will be unavailable to the alliance for many years to come. http://www.panmacedonian.info/balkan_tensions_and_the_future_2010.htm#_edn2 [2] The combined annual defense outlays of all of those countries are less than the United States spends in Afghanistan in one week. Why American political leaders believe that such military pygmies augment the vast power of the United States is inexplicable. Potential Trouble for NATO–and the United States–in the Balkans NATO’s new and prospective Balkan members are not just militarily insignificant, they create the prospect of entangling the alliance–and its leader, the United States–in a variety of messy problems. Albania is likely to prove to be an embarrassment, or worse, for its NATO partners. The country is notorious for being under the influence of organized crime. Indeed, the Albanian mafia is legendary throughout southeastern Europe, controlling the bulk of gambling, prostitution, and drug trafficking. Moreover, Albania’s political stability remains highly uncertain, as the country is barely a decade removed from the political chaos and near civil war that led to an armed multilateral peacekeeping intervention, Operation Alba, led by Greece and Italy. Longstanding animosity between the two principal ethno-linguistic factions, the Gegs, who dominate the northern part of the country, and the Tosks, who dominate the southern portion, shows no clear signs of abating. It is important to remember that those ethnic tensions contributed to the disorder in the late 1990s, and they could easily do so again. Problems associated with some of the countries proposed for alliance membership are even more worrisome. Bosnia in the nearly 15 years since the Dayton Accords has hardly been an unalloyed success story for ambitious Western nation builders. Although the Dayton agreement did end the tripartite civil war, Bosnia is still a country that lacks a meaningful sense of nationhood or even the basic political cohesion to be an effective state. The reality is that if secession were allowed, the overwhelming majority of Bosnian Serbs would vote to detach their self-governing region (the Republika Srpska) from Bosnia and either form an independent country or merge with Serbia. And that sentiment has intensified since the United States and its
[sorabia] Организациони комитет му ндијала бори се са риком вувузела
Организациони комитет мундијала бори се са риком вувузела Тагови: Вести http://serbian.ruvr.ru/news/ 13.06.2010, 18:24 Председник Организационог комитета Светског првенства у фудбалу 2010. године у Јужноафричкој Републици Дени Џордан изразио је саучешће навијачима које љуте звукови традиционалних јужноафричких свирала, вувузела. Он је запретио да ће преузети мере уколико буде долазило до повреда у вези са њиховим коришћењем – јавља ме4дијска мрежа ББЦ. – Молили смо да се не свира за време интонирања националних химни или преноса саопштења на стадионима. То није баш једноставно, али покушавамо да учинимо све што је у нашој моћи – рекао је Џордан. Све утакмице мундијала прати стална рика вувузела која достиже 130 децибела. Према подацима медија, шеф стручног штаба државног тима Данске Мортен Олсен приморан је да искључује свој слушни апарат. А на Интернету већ је отворен сајт против љубитеља таквог свирања. [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Re: [sn-vesti 74300] Pokajnik Simović opasan po Koštunicu
СПАСИ СРБИЈУ ИЗ ЛУДНИЦЕ, КОШТУНИЦ ! From: angelina markovic angelina.marko...@gmail.com To: sorabia sorabia@yahoogroups.com; SN-vesti sn-ve...@ml.asahi-net.or.jp Sent: Sun, June 13, 2010 3:09:45 PM Subject: [sn-vesti 74300] Pokajnik Simović opasan po Koštunicu FYI http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/60221/Pokajnik-Simovic-opasan-po-Kostunicu 13. 06. 2010. 12:02h | E. V. Pokajnik Simović opasan po Koštunicu Komentara 16 http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/60221/Pokajnik-Simovic-opasan-po-Kostunicu#comment-info veličina teksta:+ http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/60221/Pokajnik-Simovic-opasan-po-Kostunicu#- http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/60221/Pokajnik-Simovic-opasan-po-Kostunicu# *Istraga političke pozadine ubistva Zorana Đinđića, koja je neformalno započeta još u junu 2005. godine i od tada tapka u mestu, u ličnosti nedavno uhapšenog zemunca Miloša Simovića mogla bi da dobije novu zvezdu, poput nekadašnjih zaštićenih svedoka.* Izbegao hapšenje u Sablji: Vojislav Koštunica sa saradnicima Specijalno tužilaštvo odavno traži pokajnika koji bi omogućio da se oči u oči sa islednicima nađu izvesni crkveni velikodostojnik, zatim bivši premijer Vojislav Koštunica i njegovi saradnici među kojima su najistaknutiji nekadašnji direktor BIA Rade Bulatović i general Aco Tomić, zatim savetnik Gradimir Nalić, ali i nekadašnji okružni tužilac u Beogradu Rade Terzić. On je pre dve godine bio pod istragom zbog puštanja čelnika zemunskog klana Dušana Spasojevića Šiptara i njegovih ljudi iz pritvora u kojem su 2001. godine bili zbog lažnih pasoša i otmice biznismena Miroslava Miškovića, ali se ispostavilo da nema dokaza, pa je ubrzo pušten. Miloš Simović je u postupku za atentat na Đinđića osuđen na 35 godina, a u procesu za seriju ubistava u režiji klana na maksimalnih 40. Tako je 31-godišnji Zemunac suočen sa praktično doživotnom robijom, a ako bi stekao povlašćeni status kazna bi mu po novom zakonu bila smanjena i na 20 godina. Za specijalno tužilaštvo on je poželjan svedok, jer se zna da je ostalim zemuncima prenosio naređenja od Šiptara i Milorada Ulemeka Legije i poznavao njihove kontakte. Njegov iskaz, međutim, ne bi mogao da utiče na već donete presude. Kandidat klana za ministra Rade Bulatović bi sada mogao da se nađe u situaciji da mora da menja advokata. Naime, Gradimir Nalić, koji ga je ranije zastupao, takođe bivši savetnik Koštunice, možda će morati da se izjasni povodom izjave pokojnog zaštićenog svedoka Zorana Vukojevića Vuka. Ubijeni zaštićeni svedok, da podsetimo, rekao je sudijama da je Dušan Spasojević Šiptar u vreme pobune JSO-a hteo da na mesto ministra policije postavi Nalića, tada Koštuničinog savetnika. Ono što je još od pobune JSO-a posebno interesovalo, ali i zbunjivalo istražitelje, jeste što je u to vreme presretnut razgovor Dušana Spasojevića i Legijinog naslednika na mestu komandanta crvenih beretki Duška Maričića Gumara, sada osuđenog za učešće u likvidaciji Ivana Stambolića i masakr na Ibarskoj magistrali. Osim što je rekao Gumaru da pobunu može da zaustavi Koštunica, Spasojević je poručio: Znači javi mu (nepoznato kome, sumnja se Legiji) da zna ovaj Koštunica. Javi mu da je otišao ovaj (Đinđić) tamo (u bazu JSO u Kuli). Samo nemoj sa tog telefona. Još tokom Sablje gotovo nedelju dana nagađalo se da će Koštunica da bude uhapšen. Srđa Popović, advokat porodice Đinđić, veruje da se to nije dogodilo jer je tadašnji premijer Zoran Živković, koji je imao kontrolu nad policijom, po savetu ambasadora u Beogradu, želeo da izbegne sukob sa Koštunicom koga je podržavala vojska. Postupak je, međutim, bio pokrenut protiv njegovih bliskih saradnika, Radeta Bulatovića, bivšeg direktora BIA koji je za NIN izjavio da je pobuna JSO-a pobeda patriorskih snaga, ali i generala Ace Tomića, bivšeg načelnika obaveštajne službe. Još kada su uhapšeni dato je obrazloženje da su se našli iza rešetaka, jer su lagali da nisu imali kontakte sa zemunskim klanom, a ne zato što su nešto šurovali s njima. Tužilaštvo je, međutim, kasnije odustalo od krivičnog gonjenja Bulatovića i Tomića. Pravna gimnastika Osuđenik na maksimalnu kaznu ne može da postane zaštićeni svedok, pa bi Simović tako morao da je odleži čak i kada bi povlašćeni status stekao u nekom trećem postupku. Zato je potrebno puno pravne gimnastike da bi se on doveo u mogućnost da zatraži smanjenje kazne. Simović, naime, ima pravo da traži da se samo njemu sudi ponovo, pošto su mu presude izrečene u odsustvu. To bi omogućilo da mu se izrekne kazna manja od 40 godina, čime bi stekao pravo da se ponudi za pokajnika. [Non-text portions of this message have been removed]
[sorabia] Kanada: Udružiti snage za dobro otadžbine
Udružiti snage za dobro otadžbine Komentara 0 http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Kanada/Vesti/59975/Udruziti-snage-za-dobro-otadzbine#comment-info veličina teksta:+ http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Kanada/Vesti/59975/Udruziti-snage-za-dobro-otadzbine - http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Kanada/Vesti/59975/Udruziti-snage-za-dobro-otadzbine Na Skupštinu dijaspore početkom jula u Beogradu iz Kanade delegirana su dva delegata - Zoran Ćurčin, menadžer iz Toronta (Misisage) i advokat Branislav Popović iz Kalgarija. Branislav Popović http://www.vesti-online.com/data/images/2010-06-11/69553_branislav-popovic_if.jpg?ver=1276272449 Popović neće moći da prisustvuje Skupštini jer već odavno ima zakazana ročišta koja se ne mogu odlagati. Ni Ćurčin za sada ne može sa sigurnošću reći da li će otići ili ne. Posao je taj koji diktira planove, a Srbija je daleko, bar geografski. Naravno, srcu jeste bliska i zato su se i prihvatili odgovornog zadatka da matici prenesu iskustva iz dijaspore. - Voleo bih da vidim da mi radimo uzajamno, mi iz dijaspore i nadležni iz Srbije. Srbiji treba pomoć dijaspore, da promovišemo narod i državu tamo gde mi živimo - kaže za Vesti Zoran Ćurčin. - Hoćemo već jednom da promenimo sliku o Srbima kao neradnicima, zločincima, ljudima koji nisu za dogovor. Nije, međutim, lako to raditi bez podrške države matice, a mi već dugo u Kanadi nemamo ambasadora. Nije to način da se sarađuje na međunarodnom planu, ali, opet, tu mi ništa ne možemo da uradimo. Aktivan učesnik političkog života Zoran Ćurčin je uspešan menadžer u Torontu. U Kanadu je stigao pre 38 godina. - Budući da sam u ovoj zemlji tako dugo, mislim da sam uspešno shvatio šta znači biti Kanađanin srpskog porekla i te dve kulture uspešno prožeti na taj način da mi pomognu za postizanje životnih i poslovnih ciljeva - kaže Ćurčin. Osnivač je multimilionske kompanije Zoran Properti Inc. koja održava i upravlja sa 60 zgrada sa preko 300 stambenih jedinica. Bio je dugogodišnji predsednik Crkveno-školske opštine Sveti Sava u Torontu, predsednik crkvene uprave hrama Sabora svih svetitelja u Misisagi. Nosilac je Ordena svetog Save trećeg reda kojim ga je odlikovao patrijarh Pavle za izuzetan doprinos u aktivnostima vezanim za srpsku zajednicu i crkvu. Aktivan je učesnik političkog života u Kanadi kao član Progresivno-konzervativne partije. Kao njen predstavnik učestvovao je na provincijskim izborima u Ontariju 2007. godine za Misisaga - Koksvile okrug. Ono što možemo jeste da povedemo računa jedni o drugima i da sarađujemo. Još nisam upoznat sa detaljima, odnosno šta Ministarstvo za dijasporu zapravo želi od nas, nema tu previše kontakata, ali videćemo. Zapravo, mi još nemamo predstavu koliko će se naše ideje uvažavati, koliko i kako će stizati tamo gde mi budemo želeli da stignu. Zoran Ćurčin http://www.vesti-online.com/data/images/2010-06-11/69552_zoran1_if.jpg?ver=1276272505 Branislav Popović ulogu delegata ispred dijaspore u Kanadi shvata kao veliku čast, ali i kao obavezu. Na zapadu Kanade, gde živi, najbrojniji su Srbi koji su došli tokom raspada Jugoslavije devedesetih. Takozvane stare dijaspore gotovo da i nema. On smatra da je naša dijaspora u Kalgariju, i inače na zapadu Kanade, dosta dobro organizovana s obzirom na broj naših ljudi i ističe da su i pojedinci, kao i organizacije, i željni i voljni da sarađuju sa Srbijom. - Kad mislim na saradnju, prevashodno mislim na ekonomsku povezanost i stvaranje prilika da se pozicije i iskustva stečena u Kanadi iskoriste u Srbiji, odnosno da odavde uticajni ljudi našeg porekla usmeravaju kontakte, sredstva i informacije ka našoj matici - ističe za Vesti Branislav Popović. - Moja želja je da se svi mi koji smo izabrani povežemo, razmenimo iskustva i dogovorimo se šta ko može i hoće da radi. U maju sam saznao da sam izabran, ne znam na koje vreme, ali naša aktivnost kao delegata zavisiće u velikoj meri od Ministarstva za dijasporu koje treba da nam kaže šta očekuje od nas. U svakom slučaju, mislim da je ovo dobra inicijativa Ministarstva za dijasporu da se integriše sa svojima u svetu. U misiji UN u Bosni Branislav Popović je rođen u Kladovu, u Srbiji, ali je kao šestomesečna beba stigao u Nemačku, posle u Paragvaj, a od 1986. nastanjen je u Kanadi. Počasni je konzul Paragvaja u Kanadi jer je u toj zemlji dugo živeo i smatra je jednom od svojih domovina. Još pre dolaska u Kanadu radio je za Ujedinjenje nacije, a period od 1996. do 1999. proveo je u Bosni i Hercegovini, u Banjaluci i povremeno u Sarajevu na poslovima revitalizacije sudskog sistema. U Kalgariju se bavi krivičnim pravom. Popović takođe dodaje da u ovom trenutku ne mogu da se očekuju nekakve instrukcije, šema ili format kako bi odnosi između dijaspore i matice trebalo da izgledaju jer je to materija koja se menja i stalno nadograđuje, a zavisi isključivo od partnerskog odnosa dve
