[sorabia] Srbija pred bankrotom?
PRIVREDA, DRŽAVA I GRAĐANI U SVE TEŽOJ FINANSIJSKOJ SITUACIJI Srbija pred bankrotom? Prema podacima Narodne banke Srbije više od 50.000 firmi nalazi se u blokadi. Zaposleni neredovno primaju plate, tako da sada hiljade građana ne servisira uredno svoja dugovanja prema bankama Srpska privreda, država i građani nalaze se pred gotovo izvesnim bankrotom! Prema podacima Udruženja banaka Srbije građani bankama duguju 377,94 milijarde dinara, dok je procenat kašnjenja u otplati kredita porastao u odnosu na prošlu godinu za 100 odsto. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) više od 50.000 firmi nalazi se u blokadi. Zaposleni u ovim kompanijama neredovno primaju plate, tako da sada hiljade građana ne servisira uredno svoja dugovanja prema bankama. - Spoljni dug države i privrede prema inostranstvu je 2000. godine bio 10,8 milijardi dolara, dok je sada zajednički spoljni dug viši od 32 milijarde dolara - kaže u izjavi za Glas javnosti profesor ekonomije i direktor Instituta za tržišna istraživanja Miloje Kanjevac. On izražava zabrinutost, jer se država i privreda ne zadužuju u skladu sa svojim mogućnostima, što je dovelo do situacije da svako svakome duguje pare i da se kasni sa isplatom ličnih dohodaka zaposlenima. - Najveći dužnik privatnom sektoru je država. Kada država ne plaća svoje obaveze, onda firme kojima ona duguje ne plaćaju svojim poveriocima i bankama. Svi oni osim države neuredno plaćaju zaposlene. Zaposlenima pada kupovna moć i suočavaju se sa problemom otplate dugovanja prema bankama. Cela privreda nalazi se u situaciji hroničnog manjka kapitala, gde svako svakome duguje. Blokirane firme nisu u stanju da plate porez, država ga puni pozajmljenim novcem, na isti način se održava i veštački kurs dinara - objašnjava Kanjevac. Podaci Udruženja banaka, Ministarstva finansija i NBS govore u prilog njegovim tvrdnjama. Na samo jednoj aukciji hartija od vrednosti prošle nedelje Ministarstvo finansija je pozajmilo za potrebe budžeta dve milijarde dinara s kamatom od 11,23 odsto. U međuvremenu Ministarstvo je prodavalo državne hartije od vrednosti (HOV) na još dve aukcije. Taj novac će, objašnjava Kanjevac, velikim delom biti potrošen na plate državne administracije, i poslužiće da se premosti vreme dok ne stignu pare iz ruskog kredita, i one od MMF, od kojih je jedan deo takođe namenjen budžetskim potrebama. On podseća da na sličan način NBS održava kurs dinara na nivou od 93 dinara za evro. - Prodajom HOV, NBS pozajmljuje novac, sa kamatama od od 11 do 17 odsto, pa se kurs koji bi realno bio 150 dinara veštački drži na nivou od 93 dinara. Za ove potrebe NBS je od početka godine prodala HOV u vrednosti od 2.250 milijardi dinara. Država prečesto poseže za skupim kratkoročnim pozajmicama, a novi dugoročni krediti se predstavljaju kao veliki uspeh. Privreda probleme rešava pozajmicama iz budžeta i od privrednih banka, dok je izvoz te iste privrede tri puta manji od uvoza. Ne treba da budete profesor ekonomije da biste shvatili da dugove ne možete večito da servisirate novim pozajmicama i da to pre, ili kasnije vodi u bankrot. DRŽAVA DUGUJE 36,52 MILIJARDE EVRA Srpska privreda i stanovništvo duguju domaćem bankarskom sektoru 1311. 552 milijardi dinara, ili 14,8 milijardi evra, prema podacima Udruženja banka Srbije. Kompanije koje u našoj zemlji posluju kasne sa otplatom kredita u 9,7 odsto slučajeva, preduzetnici kasne u 5,2 odsto slučajeva, dok svega tri odsto građana ne izmiruje svoje obaveze na vreme. Nažalost, procenat građana i preduzetnika koji kasne sa plaćanjem rata raste iz meseca u mesec. U odnosu na prošlu godinu broj građana i preduzetnika porastao je 100 odsto, dok je broj kompanija koje kasne sa otplatom porastao za nešto više od 50 odsto. Spoljni dug države i privrede inostranstvu prema podacima NBS je 21,72 milijarde evra. Sve to znači da država, stanovništvo i privreda ukupno duguju 36,52 milijardi evra. Na pitanje šta treba preduzeti da se poveća izvoz, Kanjevac kaže da jak dinar ne odgovara izvozu, već isključivo uvozničkom lobiju. - Pri kursu od 150 dinara za evro, koliko bi dinar vredeo kada NBS ne bi na ovaj način branila dinar, uvoz bi bio daleko manji, dok bi domaći proizvođači lakše plasirali robu na stranim tržištima. Pri ovom kursu naša roba nije konkurentna - kaže Kanjevac. On upozorava da sada, nažalost, nismo u situaciji da odjednom izvršimo korekciju kursa na 150 dinara za evro, jer bi to dovelo do još većeg kašnjenja u otplati kredita građanstva. -U svakom slučaju jedini način da se izađe iz situacije u kojoj se nalazimo su: postepena korekcija kursa, smanjenje državne administracije, stimulacija izvoza i proizvodnje. Država se, međutim, još nije dovoljno posvetila nijednom od pomenutih rešenja - zaključuje Kanjevac. http://ads.abc.rs/www/delivery/ck.php?n=a9ccd76ccb=70650 http://ads.abc.rs/www/delivery/avw.php?zoneid=35n=a9ccd76c Autor: V. Stanić http://www.glas-javnosti.rs/autor/209
[sorabia] Srbija pred bankrotom!?
NI ODOBRENIH POLA MILIJARDE EVRA MMF TEŠKO DA ĆE NAŠU ZEMLJU IZVUĆI IZ FINANSIJSKE KRIZE Srbija pred bankrotom!? Država nema novca, pa štampa pare - siguran je Prokopijević, koji smatra da bi NBS mogla da potroši još najviše 1,5 milijardi evra na odbranu dinara, posle čega bi bila ugrožena finansijska stabilnost BEOGRAD - Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda odobrio je stendbaj aranžman Srbiji u iznosu od 402,5 miliona evra, kao podršku programu srpske vlade da održi makroekonomsku i finansijsku stabilnost države. Tim povodom, sa lica mesta, iz sedišta MMF-a, srpska ministarka finansija Diana Dragutinović, brže-bolje, puna optimizma, rekla je: - Vlada je preduzela snažne fiskalne mere kako bi ostvarila svoj cilj vezan za restriktivniji budžet za 2009. godinu koji predviđa manji deficit. Promišljena fiskalna politika u prošlosti sada se isplaćuje. Takva politika pokazala se uspešnom u izgradnji velike likvidnosti i zaštitnog kapitala bankarskog sistema - naglasio je Portugal. Međutim, da li je baš sve tako... Zaludan posao Tokom prošle godine, devizne rezerve Narodne banke Srbije smanjene su za milijardu i 492,7 miliona evra, pri čemu je veliki deo tog novca upotrebljen za odbranu dinara, koji je, i pored toga, u 2008. godini izgubio 10,6 odsto svoje nominalne vrednosti u odnosu na evro. APEL ZA RESTRIKCIJE - Cilj programa srpskih vlasti je očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti u svetlu globalne finansijske krize. Suština je u merama koje imaju za cilj očuvanje tržišnog poverenja, dopunjujući značajne zaštitne mere u finansijskom sistemu - ističe se u saopštenju MMF-a. U saopštenju se navodi da te mere uključuju restriktivnu fiskalnu politiku, budžetski deficit manji od 1,75 odsto BDP u 2009, obuzdavanje inflacije, kao i jačanje spremnosti za suočavanje sa krizom. ZABRINUTI ZA NAŠU SUDBINU MMF je saopštio da srpska vlada može odmah da povuče 268,4 miliona evra (353,3 miliona dolara), koliko joj je stavljeno na raspolaganje. - Ekonomska politika koju trenutno sprovodi Vlada Srbije - ocenio je zamenik izvršnog direktora i vršilac dužnosti predsedavajućeg borda MMF, Murilo Portugal - uliva poverenje Fondu da će srpska ekonomija, uz podršku međunarodne zajednice uspeti da prevaziđe trenutne teškoće. Narodna banka je krajem prošle godine skoro svakog drugog dana prodavala po nekoliko desetina miliona evra kako dinar ne bi potonuo, ali to nije mnogo pomoglo domaćoj valuti, koja u prvim danima 2009. beleži rekordno niske vrednosti kursa. Zbog toga se postavlja pitanje ekonomske isplativosti takve monetarne strategije, koja s jedne strane pomaže da dinar sporije klizi i da cene ne skoče odjednom, što bi se desilo ako bi dinar naglo pao, dok s druge strane centralna banka ne uspeva da zaustavi jačanje evra, pa u konačnom zbiru samo odlaže neizbežno. Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta smatra da bi bilo dobro kada bi NBS zaista intervenisala samo radi sprečavanja velikih dnevnih promena kursa, ali kada ne bi pokušavala da promeni silazni trend dinara. On naglašava da pad dinara diktira zastoj u prilivu stranog kapitala u Srbiju i velike inostrane obaveze države, tako da je „pokušaj NBS da spreči snažnu depresijaciju nemoguć i neefikasan“. - Ovakvim tempom NBS će vrlo brzo iscrpsti devizne rezerve i već ćemo sredinom godine biti u velikim problemima. Druge zemlje sa slobodnim deviznim kursom su od oktobra imale veći pad svojih valuta od nas, ali nisu trošile devizne rezerve. Politika NBS će biti uspešna samo ako pritisak na kurs bude kratkotrajan, a ako se nastavi, dalja prodaja deviza iz rezervi će biti besmislena - upozorava Nikolić. NBS štampa pare Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević tvrdi da je prodaja deviza loš potez, jer će kurs, i pored odbrane, „pasti gde treba“, samo sporije. On smatra da NBS interveniše samo kako bi pojedinim privrednicima koji raspolažu dinarima dala vremena da se prilagode i da kupe evre, a da je „sve ostalo besmislica“. Prokopijević čak tvrdi da je NBS štampala pare krajem 2008, o čemu nikoga nije obavestila. - Ne znam koliko su novca odštampali, ali je posle toga dinar počeo naglo da pada. Oni to ne mogu da sakriju, jer su se čitavi štosovi novih novčanica pojavili. Država nema novca, pa štampa pare - siguran je Prokopijević, koji smatra da bi NBS mogla da potroši još najviše 1,5 milijardi evra na odbranu dinara, posle čega bi bila ugrožena finansijska stabilnost. S druge strane, ekonomista Danijel Cvjetićanin smatra da je „moguće da NBS sada preko tobožnje odbrane kursa stvara dimnu zavesu, jer je možda našim deviznim rezervama pala vrednost“ ako se drže u nesigurnim bankama. Prema njegovom mišljenju, to što je dinar branjen nije bilo pametno, jer nije bitno da li će dinar pasti za nedelju ili za mesec dana, iako se slaže da je kurs bio jedino sredstvo protiv inflacije. „Realan kurs je sigurno iznad 100 dinara za evro“, zaključuje Cvjetićanin. Centralna banka je saopštila da su
[sorabia] SRBIJA PRED BANKROTOM
SRBIJA PRED BANKROTOM Inflacija koja nam je do juče kucala na vrata sada nam je ušla u kuću i ove godine bi mogla da dostigne zastrašujućih 20 odsto, što bi bio najveći pad vrednosti nacionalne valute od 2000. godine. Ministar finansija Mirko Cvetković se već javno žali da budžetu nedostaje tri milijarde evra, odnosno da je u državnoj kasi za ostatak godine ostalo samo 100 miliona evra i da će Srbija moći da se spase samo ako se realizuje neka krupna privatizacija. U protivnom, vladi neće preostati ništa nego da se u zemlji ili inostranstvu zadužuje. Kao treća mogućnost ostaje i zaduživanje države kod Narodne banke Srbije, odnosno da se zagrabi u devizne rezerve. Guverner NBS-a Radovan Jelašić upozorava da je visoka inflacija i manjak u budžetu posledica katastrofalne politike koju su gotovo sve vlade vodile poslednjih 40 godina. - Teško državi koja živi od rasprodaje imovine. Taj novac stalno ide u potrošnju, umesto u strateška ulaganja kako zakon nalaže. Naši političari se uporno trude da objasne i kako je inflacija nekakva elementarna nepogoda i da mi tu ništa ne možemo da učinimo. To, naravno, nema blage veze s istinom i činjenica je da smo mi sami odgovorni za ono što nam se događa. Da ironija bude veća, samo slušam političare kako govore o socijalno odgovornoj vladi koja će podizati plate i penzije kao da novac raste na grani - kaže Jelašić. Guverner ističe da NBS neće državi dati odobrenje za unutrašnje zaduživanje, uprkos velikom budžetskom minusu. Umesto krckanja deviznih rezervi (što je scenario kojeg smo se nauživali devedesetih), vlada bi, prema predlogu centralne banke, mogla da reaguje nepopularnim, ali provereno efikasnim merama. Strah od hiperinflacije U ekonomiji se jednocifrena inflacija naziva stabilnom, dvocifrena galopirajućom, a kada pređe 50 odsto na godišnjem nivou, onda je to hiperinflacija. Srbija je ušla u anale svetske ekonomije s najvećom hiperinflacijom u istoriji. - Tadašnji guverner je javno rekao da on može da novac štampa brže od rasta inflacije i poslednja novčanica koju je potpisao bila je u apoenu od 500 milijardi dinara i za nju se nije moglo kupiti ništa. I današnji ministri moraju da znaju da nikakva nerealna plata ne može da raste brže od inflacije. Ja na to stalno upozoravam - kaže guverner NBS. - Morali bi da se smanje troškovi državnih službenika za 20 do 30 odsto, odnosno da država povede odgovornu fiskalnu politiku. Nažalost, gotovo sam uveren da niko nema hrabrosti da to uradi. Oni koji su u izbornim kampanjama i mimo njih nerealno podizali plate budžetskih korisnika, sada se suočavaju sa pogubnošću na koju je NBS uporno upozoravala. U vladi ne rade ništa na prevazilaženju problema, već svi čekaju neku novu vladu - dodaje Jelašić. Za samo poslednjih godinu dana kreditni rejting Srbije je sa BB minus pozitvno prešao u dva B minus stabilno, a sada je BB minus negativno. To znači da većina svetskih banaka uopšte neće želeti da odobri kredit Srbiji, a ako ga i odobri, biće to pod veoma nepovoljnim uslovima. - Naši političari moraju da znaju da kreditni rejting i stopa inflacije daleko više govore o našoj zemlji nego sve reklame na Si-En-Enu. Narodna banka nema podršku vlade u sprovođenju monetarne politike, ali ćemo učiniti sve što je u našoj moći da daljim stezanjem kaiša sprečimo kolaps zbog neodgovorne fiskalne politike vlade - zaključio je Jelašić. Čudo interventnog uvoza Hrana u celom svetu je poskupela, ali je Srbija rekorder sa dvostruko većim povećanjem cena od evropskog proseka. Prema Jelašićevim rečima, to je dokaz da je problem unutar zemlje, kao i da je mera interventnog uvoza mesa, mleka ili ulja, koju naši ministri najavljuju, odavno prevaziđena i zaboravljena u svetu, kao i da se stručnjaci Svetske banke čudom čude da još neka država uopšte razmišlja o takvom potezu, kada na raspolaganju ima antimonopolske zakone. http://www.srpskadijaspora.info/index.asp [Non-text portions of this message have been removed]
