[NSP] Izrael - Palestina
*** Protect the Palestinian people from Israeli state terrorism! Call for International Solidarity Delegations to Palestine! *** While the US and NATO are waging a heinous war against what they call Islamic terrorists in Afghanistan, Israel is continuing its war against Palestinian terrorists. Israel, immediately taking advantage of the September 11 events in the US and the subsequent hysteria against Islamic people, prepared and carried out the sharpest attacks on the Palestinian people since the beginning of the new Intifada. Within a few days, dozens of people were killed and even more injured while the worlds eyes were turned to the US. The killing of the Israeli minister of tourism, the well-known far right wing racist Rehavam Zeevi, on October 17, by the PFLP in response to the killing of their Secretary-General Abu Ali Mustafa in August, is being used as a further pretext by the Israeli army to continue the siege of several Palestinian cities as well as violence and harassment against the civil population. Israel is saying that time has come to definitely wipe out terrorism. What they actually mean is to definitely destroy the Palestinian peoples resistance against the colonial and oppressive Israeli occupation. They are saying that their right of security is now more legitimate than ever. What they actually mean is to protect their wealth while the Palestinian population keeps on starving. They are saying that the civilized world has to defend itself against the attacks of barbaric Islamism. What they actually mean is to justify their terrorist military occupation through a primitive racist anti-Arab and anti-Islamic campaign. What they actually want is simply to destroy once and for all any possibility for the Palestinian people to achieve international recognition for the legitimacy of their liberation struggle. In this difficult situation the Palestinian people ask for our support. We must not leave them alone! It is our duty to oppose by any means the vicious and coward attacks that are being carried out by the Israeli state on both the military and the political level. It is of utmost importance and urgency to raise our voices in defence of our Palestinian sisters and brothers! Therefore, upon invitation by the Palestinian resistance movement the Anti-imperialist Camp calls for International Solidarity Delegations to be sent to Palestine in order to serve as human shields on the one hand and to break the blockade erected by the Western corporate media on the other. The scheduled dates are from December 29, 2001 to January 6, 2002. The draft programme includes visits to refugee camps and major cities in both the Westbank and Gaza, as well as meetings with political, human rights and social organisations representing the Palestinian popular resistance movement. We call upon all interested organisations, associations and individuals to contact us as soon as possible. Antiimperialist Camp PF 23, A-1040 Vienna, Austria TelFax +43 1 504 00 10 [EMAIL PROTECTED] www.antiimperialista.com/en To unsubscribe from: Antiimperialist Camp News, just follow this link: http://www.antiimperialista.com/cgi- bin/mojo/mojo.cgi?f=ul=Antiimperi alist_Camp_News[EMAIL PROTECTED]p=17041 Click the link, or copy and paste the address into your browser. NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^
[NSP] C rovic
Ambasadori sa liste DOS-a Cerovic se debelo preporucio Eventualni buduci jugoslovenski ambasador u SAD ce zastupati sve ono to je protiv interesa Srba Za pocetak, umesto komentara, pogledajmo cinjenice onako kako su prezentovane stranoj javnosti. (Ceroviceve citate iz domacih izvora necemo koristiti, jer su naim citaocima ionako dobro poznati.) Stojan Cerovic zasniva svoj rejting u politickim, medijskim i akademskim krugovima zapadnog sveta na cinjenici da se tokom protekle decenije istakao kao jedan od najotrijih kriticara Srba-kao-takvih. On pred stranim auditorijumima nije osudivao samo postupke reima Slobodana Miloevica, niti eventualno srpske strane u ratovima za jugoslovensko naslede, nego je teio da podvrgne nemilosrdnoj dekonstrukciji i srpsku istoriju, kulturu, kolektivno stanje duha, politicko bice i mentalitet uopte a to to pritom dolazi iz Srbije davalo mu je posebnu teinu i prezumptivni kredibilitet. Kao glavni politicki komentator Vremena, nezavisnog beogradskog nedeljnika, koji se vec godinama finansira iz stranih, preteno Soroevih izvora, Cerovic je tokom protekle decenije, prema sopstvenoj biografiji, bio stalni izvor informacija za zapadne diplomate i dopisnike sa raznih strana sveta. Na pocetku ove specificne karijere, jo 1991. bio je jedan od osnivaca i prvi predsednik Centra za antiratne akcije, takode jedne od Soroevih filijala, i u tom svojstvu blisko je saradivao sa Sonjom Liht, Sonjom Biserko i Nataom Kandic, enama u crnom i njima slicnim aktivistima i njihovim (i svojim) stranim mentorima i sponzorima. Karijeristi po vokaciji Cerovicev izbor karijere urodio je ocekivanim plodovima. Uprkos izrazito ogranicenom znanju engleskog jezika, i premda nikada nije objavio nijedan akademski clanak ili naucni rad, bio je dobitnik Nimanove stipendije na Harvardu za 1993. godinu, a potom gostujuci profesor na Centralnom evropskom univerzitetu u Budimpeti 1996. godine, da bi prole, 2000. godine, doao u Vaington kao stipendista americkog Instituta za mir u okviru programa Instituta Deningsa Randolfa. U svim tim raznim svojstvima ucestvovao je na bezbrojnim tribinama, okruglim stolovima, simpozijima, da o medijskim intervjuima ne govorimo. U svim tim nastupima na obe strane Atlantika provlacila se osnovna potka koju je Cerovic artikulisao u Vremenu 29. maja 1995: Srbi koracaju nacistickim stopama; bili su kolektivno spremni da pocine zlo kada im je obecano da ce im se to isplatiti ali da bi videli kuda ih to sve vodi, trebalo je samo da pogledaju stare nemacke ili italijanske dokumentarne filmove. U medijima engleskog govornog podrucja znatan publicitet dobilo je Cerovicevo Otvoreno pismo sarajevskom intelektualcu iz januara 1996. godine, u kome on veli da rata u Beogradu nije bilo, ali da je rat je u Beogradu smiljen i odatle voden, dok je Sarajevo nestajalo pod granatama na zgraavanje citavog sveta. Prema Cerovicu Beograd je glavni krivac, a zagrieni srpski nacionalisti intelektualci koji su pre rata Miloevicu dali mandat lidera svih Srba problem odgovornosti za srpska zlodela redukuju na problem nacionalnog poraza i navodnu Miloevicevu izdaju. Nekoliko godina pre nego to je srpska javnost saznala da joj zabrinuti demokratski svet sprema denacifikaciju, u intervjuu za Si-En-En Cerovic je 23. februara 1997. Srbiju opisao kao zemlju kojoj je potrebna kolektivna terapija: Ova zemlja je tokom niza godina bila u paranoidnom raspoloenju. Podlegla je propagandi lai, mrnje i gluposti, ali je, po njemu, neizvesno kada ce je i ko od te bolesti izleciti. Sa Cerovicevog stanovita, ova kolektivna mentalna poremecenost nije skoranjeg datuma, vec je imanentna citavoj srpskoj istoriji, za koju je on aprila 1998. napisao da prua nacionalizmu beskrajni arsenal vatrene moci. Ironicno pominjuci iskopavanje gomila srpskih kostiju iz Drugog svetskog rata (pri cemu su Srbi, naravno, predstavljani kao nevine rtve), on je upozoravao da je takva mitologija maskirana u istoriju potom koricena za agresiju protiv Hrvata i Muslimana. Takve paranoidne konstrukcije, po Cerovicu, nale su odraza i u besmislenim optubama na racun Vatikana, Nemacke i Austrije. Cetiri meseca kasnije, dok se u zapadnim medijima uveliko pripremao teren za rat protiv Srbije, Cerovic je pruio svoj doprinos kampanji i americkoj javnosti potvrdio srpska zlodela na Kosovu. Primera radi, 2. oktobra 1998. godine u intervjuu za najsluaniju americku radio-mreu NPR (National Public Radio, Morning Edition) Cerovic je pozdravio povlacenje srpskih snaga bezbednosti iz jednog dela Kosova i potvrdio da su otkriveni novi masakri koje su pocinile srpske snage bezbednosti u pokrajini. Takve optube o masakrima, dodatno verifikovane iz samog centra zla, Beograda, utrle su put Rambujeu i bombama nekoliko meseci kasnije. Kada je kraj bombardovanja vec bio na pomolu Cerovic se odvaio na jednu kriticki intoniranu notu u svom
[NSP] =?iso-8859-2?Q?_GLAS_JAVNOSTI:__Nicija_nije_gorela_do_zore!___PI=A9E:_KOS?
GLAS JAVNOSTI Sreda, 14. novembar 2001. http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T0302.shtml LINI STAV Niija nije gorela do zore! PIE: KOSTA AVOKI Nedavno je republiki ministar pravde Vladan Bati najavio opsenu istku u pravosuu i objavio spisak od 187 sudija (118 sudija redovnih sudova i 69 sudija za prekraje) koji su, po njemu, zasluili da budu lieni sudijskog zvanja. Posebnu panju zasluuje huda sudbina 69 prekrajnih sudija kojima se iskljuivo stavlja na teret suenje po tada vaeem Zakonu o javnom informisanju, a da se pri tom zapravo pretpostavlja da su te sudije bile dune da odbiju primenu tog vaeeg zakona. Moda je ovo sporno pitanje najbolje zaotrio stareina gradskih sudija za prekraje Dobrivoje Glavoni kada je rekao: Zakletva nas obavezuje da sprovodimo zakon, a odbijanje suenja po zakonu krivino se kanjava. Tako smo se iznova suoili s odsudnim pitanjem s kojim su svojevremeno suoile sudije pod Hitlerovom strahovladom: kada sudija mora da primeni vaei zakon koji ima ozbiljne mane, a kad opet sudija ima ne samo moralnu nego i profesionalnu obavezu da odbije primenu zakona koji je nepravedan i izopaen? Za poetak valja navesti sluaj jedna ene koja je potkazala svoga mua da je ruio Hitlera, za ta je bio osuen na smrt. Posle rata, i ta ena i sudija koji je izrekao smrtnu kaznu izvedeni su pred savezniki sud. Oboje su se branili da su samo primenjivali vaei zakon i da bi, tavie, sami bili osueni da to nisu uinili. Savezniki sud je oboje osudio na kaznu zatvora, a Gustav Radbruh je dao uverljivo opravdanje ovakvih i slinih presuda. Prema formuli koju je utvrdio, u redovnim prilikama, koje podrazumevaju uobiajenu nesavrenost zakona i manje nepravde u njima, pravnoj sigurnosti se daje prednost u odnosu na pravdu, pa su sudije obavezne da primenjuju i takve zone. Ali u izuzetnim okolnostima, kad su pozitivni zakoni nepodnoljivo nepravedni i takorei zloinaki, pravda mora da bude iznad pravne sigurnosti, pa su sudije dune da takvim zakonima uskrate poslunost. Odmah se postavlja pitanje kako treba kvalifikovati pomenuti Zakon o javnom informisanju koji je primenjivalo 69 proskribovanih sudija za prekraje. Njega je meu prvima napao pisac ovih redova i on je zaista bio lo, nedemokratski, a po zapreenim kaznama i surov. Ali, nije bio nepodnoljivo nepravedan. Niko od osuenih novinara, urednika i vlasnika listova nije lien slobode ili ivota, a enormne novane kazne su posle dve godine nadoknaene. Iako, dakle, ovaj Zakon o javnom informisanju, uz sve svoje velike mane i oigledne protivustavnosti, nije ispunjavao uslove iz Radbruhove formule, nove vlasti trae uklanjanje svih sudija koje su ga primenjivale. Ako u tome istraju, moraju znati d time stvaraju presedan za neku neku novu vlast posle njih, koja e isto tako smenjivati, pa i kanjavati, inovnike i sudije koje danas primenjuju vaee, ali umnogome nesavrene, pa i loe zakone. Oigledan primer takvog zakona jeste Zakon o oporezivanju ekstraprofita. Iako smo poslednji koji emo uzeti u zatitu novopeene parajlije iz redova uglednih biznismena, ipak moramo rei da pomenuti Zakon, kao propis za jednokratnu upotrebu, ne odgovara samom pojmu zakona koji je, po Vilijamu Blekstonu, trajno, jednoobrazno i univerzalno pravilo. No, da li zbog toga neka budua vlast moe uklanjati s poloaja poreznike i sudije koji ga u ovom asu primenjuju? to je jo gore, sadanje vlasti ne samo to donose loe zakone i zahtevaju d se oni primenjuju, nego i postupaju protivno Ustavu i vaeim zakonima. One su bukvalno kidnapovale dr Milomira Stakia i brau Predraga i Nenada Banovia i bez pruanja odgovarajue sudske zatite, koju
[NSP] Niko ne sme da ih bije
Niko ne sme da ih bije Sve dok se u Srbiji ne bude znalo ko ime vlada i ta je ija odgovornost, uvek e biti neto zaludnika - od polugladnih radnika preko hakih kandidata i raalovanih heroja do Slobodana Vuksanovia - da hodaju od inia do Kotunice, uvereni da je bolje kod onoga kod koga u tom trenutku nisu. Sa Crvenim beretkama problem je vie: ono gvoe koje nose sa sobom Autor: eljko Cvijanovi Kada je u ponedeljak rano ujutro opasno nesrazmeran odnos gvoa i koncepta, nakrcan u dvadesetak hamera Crvenih beretki, putujui na jug iz svog sedita u okolini Kule, promaio Novi Sad i autoputem se zaputio ka Beogradu, meu politiarima u prestonici zavladala je panika. Dravni udar? Ne, samo generalna proba. Dodue, tada jo nije bilo nikoga ko je mogao da zna gde e se Beretke zaustaviti: u zgradi Vlade Srbije, na RTS, u parlamentu, u seditu tajne policije na Institutu za bezbednost ili u Gepratovoj, gde su godinu dana ranije tadanji komandant JSO Milorad Ulemek Legija i Zoran ini u jednom automobilu svoj istorijski dijalog zavrili obavezujue: Re? Re! Svejedno, sva policija po Beogradu i unutranjosti podignuta je u ponedeljak u pola est ujutro (prethodno je na nogama ve tri dana stajala esta uprava RDB, zaduena za obezbeenje politiara i zgrada). Ali niko od njih nije pokazivao viak volje da se tue sa Beretkama: oni koji su bili spremni da orujem podre Vladu Srbije nisu imali dovoljno snage; oni koji su imali dovoljno snage nisu bili spremni da se tuku. To je, naravno, pokazalo zabrinjavajui debalans srpske vlasti: koncept i elik potpuno su se razili i, dok jedni nisu bili u stanju da misle, drugi nisu bili u stanju da se brane. To je, u rezultatu, moglo da znai samo jedno: da se vlast u Srbiji itavu godinu dana posle Miloevia valja ulicama i da bi stotinak opasnih tipova koji su se valjali drumom od Kule prema Beogradu mogli da je zgrabe, samo da su hteli. Ili smeli. Nije najvanije da je pria o Beretkama poela davno u Miloevievo vreme, kada se toliko zakomplikovala da bi bezmalo svaki graanin Srbije, kao u ponedeljak, pred njih rado izneo voe i sendvie, ali bi im malo koji dao erku za enu; nije najvanije ni to da je ta opasna pria nastavljena prolog oktobra u Gepratovoj; da bi bila betonirana polovinom decembra, kada ini u intervjuu za NIN kae ovo: ...Prilino (sam) siguran da je veina njih (policajaca iz Miloevievog doba, prim. aut.) na listi za Hag, tj. za neke od njih i znam, jer sam proveravao u meuvremenu. Meutim, sada je moj vrst stav da bih se radije povukao u privatan ivot i ne bih se bavio politikom, nego to bih njih isporuio u Hag. To je moj, apsolutno, vrst stav. Tako je srpski premijer, spremajui se da preuzme mandat, odgovorio na pitanje ta e se desiti ako Hag na listu potraivanja uvrsti njegove nove prijatelje iz policije. Naravno, bio je to betoniran dil izmeu njega i Legije, koji je potom teman bar nekoliko puta. Prvi put, u junu, kada je Legija smenjen sa mesta komandanta JSO i kada ini, pod pritiskom javnosti, nije uspeo da ga odbrani. Drugi put, kada se, posle Legijinog odlaska, politiki uvek dobro uukana JSO poela povlaiti po crnim hronikama. Trei put pakt je gricnut kada je Karla Del Ponte saoptila prolog meseca da vodi istragu protiv Jovice Staniia i Franka Simatovia, dve preostale ikone JSO, i kada se svaki pripadnik Crvenih beretki, onako za sebe, upitao kako li e on proi kad tako povlae Jovicu i Frenkija. Pa jo kada je iz Amerike javljeno da e Srbija dobiti pare pod uslovom da u roku od est meseci izmiri sva haka potraivanja (za koja niko ne zna kolika su), ini nije samo sebi na vrat natovario Crvene beretke, ve i dobar deo policije (sve nezadovoljnije Mihajloviem), dok poverenje u Vojsci nikada nije ni imao. inieve akcije u policiji, koju je, bar je izgledalo, vrsto kontrolisao, tog trenutka drastino padaju, ne zato to ih je izdao (Re? Re!), ne zato to izbora nije ni imao, ve prosto to njegova elja za kontrolom vlasti, u emu, ruku na srce, za razliku od Kotunice, nije beao ni od odgovornosti, prosto nije mogla da izdri da zadovolji i Bou elia i radnike, i profitere i antiprofitere, i Del Ponteovu i Beretke, i eljka Mitrovia i Verana Matia. Beretke, naglo razneene sudbinom brae Banovi, koje su, ne znajui (itaju li ti ljudi novine?), odvojili od njihove pijane tezge u Obrenovcu i spakovali za Hag, preuzimaju Kotuniinu argumentaciju. Dakle, ne samo da nisu bili obaveteni nego tvrde da je za sve krivo odsustvo legalizma i odgovarajueg zakona o Hagu. Oduevljenje u Kotuniinim redovima (Zoran ami) nalae da se sve to o legalizmu i hakom zakonu valja ponoviti, a da se ne kae ta su to oni uinili za tu stvar. Umesto toga, mesecima su ponavljali kao pokvarene ploe da je drava vanija od Haga a da nisu problematizovali da je prvo nemogue bez drugog, dok Hag za dravu ba boli uvo. Moglo im se: ini se toliko uiveo u vlast da mu vie nije ni bilo vano na kome je krivica ako stvari ba i ne idu kako valja. Ali, bez obzira na Kotuniino mrtenje pred Del Ponteovom, sutinska razlika izmeu njega i inia
[NSP] Staniic ne stoji iza ovoga
Stanii ne stoji iza ovoga Pavlovi: Vlada Srbije suoava se s organizovanim ugroavanjem ustavnog poretka koje lako moe prerasti u otvoreni pokuaj pua Autor: Zoran B. Nikoli Prema Crvenim beretkama koje su otkazale poslunost ministru i naelniku RDB bie, ukoliko se ne postigne kontrola nad tom jedinicom mirnim putem, potrebno primeniti znatnu koliinu sile, kae za Blic News Branko Pavlovi, poslanik DOS u Skuptini Srbije i lan vladinog tela za kontrolu rada Resora dravne bezbednosti. To, dodaje on, moe da uradi samo neka vojna formacija u trenutku kada se pripadnici JSO nalaze u svom centru u Kuli, zato to bi takvu operaciju bilo vrlo teko izvesti bez oklopnih jedinica, a mogue i avijacije. Pitanje je samo koji e stareina MUP da naredi napad na pripadnike Ministarstva. - Mora se razumeti da bi se tada radilo o pokuaju pua, u kom sluaju su sva sredstva dozvoljena. Kada je re u MUP Srbije, komandovanje bi bilo u nadlenosti naelnika Javne bezbednosti Sretena Lukia. Da li je mogue da Jovica Stanii stoji iza ovoga? - Mislim ne. U ovom trenutku se pria kako je on vrlo ozbiljno bolestan. Da li je pripadnike JSO na ovo naveo strah od Haga? - Hag je odloen na est meseci. Nema jo mnogo ljudi koje treba poslati u Hag odavde. Pripadnici JSO mogu biti samo predmet interesovanja naih pravosudnih organa. ta je onda moglo da JSO navede na ovakav potez? Oni posle ovoga ne mogu da postoje kao do sada, i to bi morali da znaju. - Ne znaju oni to. Oni se vrlo smireno ponaaju, ne kao neko ko zna da je sutra propao. Ubeeni su da imaju jaku taku oslonca. Oni se boje da e ih skinuti jednog po jednog, i to jeste deo objanjenja njihove line motivacije. Faktor koji destabilizuje tu jedinicu je i odlazak Legije. On je drao sve to pod kontrolom. Da li je ta ugroenost dovoljna za akciju? - Ne. Oni su hapsili Miloevia. Ako Miloevi moe da ode u Hag, mogli su da zakljue da svako od njih moe da zavri pred sudom. Ali tada je postojao komandant kome su verovali. Sada njega nema, i tu je nastao vakuum. Drugo, oni DOS vide kao raspoluen. Oni od takvog politikog vrha nee da primaju nareenja. Misle da e posle ovoga dobiti trajnu zatitu, to nije realno. Da li je neko podstakao ovakvo ponaanje? Nemogue je da su pripadnici JSO, kaete obezglavljeni, ovo sami smislili. - Potpuno sam uveren da je ovo njihovo ponaanje podstaknuto sa strane. Na koga vi tipujete? - Na strukture unutar oruanih snaga kojima oni veruju. Da li ini moe da povue nekakav kontrapotez? - Ja sam se isto to pitao do ponedeljka ujutro. Od tog trenutka, kada su pripadnici JSO sebe doveli u situaciju u kojoj bi im bilo lako postaviti zamku, blokirajui autoput, uveren sam da su oni postigli nekakav dogovor i sa brigadom policije Beograda i sa Specijalnom antiteroristikom jedinicom, i sa Vojskom, sa svim jedinicama koje bi mogle da ih ugroze. Oni se uopte ne boje da e im se neko suprotstaviti. Naravno, moji zakljuci su bazirani samo na logikom zakljuivanju. Valja razumeti da se Vlada Srbije suoava s organizovanim ugroavanjem ustavnog poretka koje lako moe prerasti u otvoreni pokuaj pua. Zar nije trebalo da se oko ovoga sastane Predsednitvo DOS? Vlada se, dodue, sastala u nedelju uvee. - Vlada se sastala i rekla da MUP ima odreene ruke da rei situaciju. Sve je to u redu, ali ime? Predsednitvo DOS bi imalo smisla samo ukoliko bi bio prisutan Kotunica. Izuzetno vano je da se Kotunica nedvosmisleno izjasni oko ove situacije. To isto bi morao da uini i Pavkovi. Da li sve ovo treba da pokae da ini ne moe da dri stvari pod kontrolom? - Da, to je sigurno bio prvenstveni motiv pobune, ali je veliko pitanje u kom pravcu stvari mogu eskalirati. To znai da MUP jo dugo nee biti stabilizovan? - Sreten Luki je trebalo da poslui da se stabilizuje Ministarstvo. On je jedini ovek koji nije ubijao civile, a u oima policajaca je ratnik. A oni su Lukia ostavili bez stvarnih ovlaenja. On ne moe stvarno da odlui o postavljanju nijednog naelnika. Vlast je zbog svojih ambicija izgubila polugu preko koje je mogla da dovede u red makar Javnu bezbednost. Sve im se to vraa. Da li bi ovi dogaaji mogli dovesti do rekonstrukcije republike vlade? - Mislim da ukupni dogaaji moraju dovesti do rekonstrukcije vlade ili do novih izbora. Na drugi nain ni ovaj ni druge probleme nije mogue reavati. iji e rejting trpeti ako Kotunica sauva JSO? - Nee ih on sauvati. On e samo biti odluujui faktor koji moe da ih vrati u kasarnu. Kakve e posledice ova kriza imati po zemlju? - Mislim da e rekonstrukcija vlade, ukoliko do nje doe, dovesti do pomaka, do poboljanja rada vlade. Pria da postoji velika razlika izmeu toga kako zemlju vodi ini i kako bi je vodio Kotunica netana je. To su izbori na Kosovu pokazali. I Kotunica je shvatio da manevarskog prostora za neke bitno razliite odluke u stvari nema. Trebalo mu je mnogo vremena da shvati da je neophodno da zakon o saradnji sa Hagom sadri klauzulu o izruenju, ali je na kraju i sam postao zagovornik te
[NSP] Loe i bez embarga
Loe i bez embarga Analitiari procenjuju da e za poboljanje arsenala Vojske Jugoslavije, uprkos ukidanju embarga na uvoz i izvoz oruja, izuzev besparice, od kljunog znaaja biti i budua strateka pozicija Beograda Autor: Branimir Gaji Nedavna prodaja manjeg kontingenta jugoslovenskog naoruanja Makedoniji protumaena je kao potez koji je oznaio i zvanini povratak SR Jugoslavije na svetsko trite oruja. Nakon skoranjeg podizanja embarga UN na uvoz i izvoz oruja u SRJ, postalo je jasno da e reenje za problem o kome se ve dugo govori - zastarelo i istroeno naoruanje u domaoj upotrebi - morati ubrzo da se nae. - Jugoslavija e morati da se u svojim stratekim opredeljenjima orijentie na Evropsku uniju i tamonje proizvoae - kae za Blic News Pol Biver, vojni analitiar i urednik Dejns difens viklija, najuglednijeg svetskog magazina za vojna pitanja, naglaavajui da je za sada teko govoriti o novim nabavkama bilo kojih sistema naoruanja, jer Jugoslavija nema finansijska sredstva za to, dok e sav novac koji se sada dobija kao strana pomo ii u obnovu infrastrukture u zemlji i sline projekte i nee biti doputeno da se iz tih izvora finansira kupovina oruja. O nedostatku novca nedavno je govorio i nekadanji naelnik Generaltaba VJ, aktuelni potpredsednik Vlade Srbije Momilo Perii. - Inicijativa amerike administracije, a na predlog francuske vlade, za ukidanje embarga na uvoz naoruanja i vojne opreme gest je dobre volje, odnosno pozitivna politika poruka i priznanje meunarodne zajednice uspostavljanju demokratskog drutva u naoj zemlji, ali od nje Jugoslavija i VJ nee imati mnogo koristi, jer VJ dobavljaima ve duguje pet milijardi dinara. Imajui tu injenicu u vidu, jasno je koliko e u toj situaciji VJ moi da odvoji na nabavku novog naoruanja. Nekadanji poznati liferant oruja i opreme, SFRJ je poetak raspada doekala kao drava s poprilino razvijenom namenskom industrijom koja je proizvodila i izvozila irok spektar sredstava: kolske i lake borbene avione, elektronske sisteme, raketne fregate i patrolne amce, tenkove, viecevne raketne bacae, itd. Velika veina ovih proizvoda bila je putem razvijene mree prodavana po Aziji i Africi preko dravnog preduzea Jugoimport SDPR. Ta kompanija se sada vodi kao proizvoa zdrave hrane i na osnovu prehrambenih proizvoda pravi aranmane u inostranstvu. Nekad misteriozni SDPR Pol Biver danas smatra kompanijom unitenom godinama embarga koja zbog novih uslova nije vie sposobna da povrati ranije pozicije. O nekadanjim poslovima SDPR preko kojih je pojaavana pozicija SFRJ u zemljama tzv. Treeg sveta, vojni analitiar Bojan Dimitrijevi kae: Isporuka naoruanja tim zemljama, kasnije poznatih kao nesvrstani, bilo je ve od sredine 50-ih godina. Neke drave bile su godinama oslonjene na Jugoslaviju u izvozu ili poklonima u naoruanju kao to su Burma, Indonezija, Sudan, Libija... Izvoeno je sve, od najsitnije opreme do brodova, tenkova i aviona. Kako jugoslovensko tako i ono to je bilo u naoruanju JNA, a strane proizvodnje. esto je pomo u oruju (ili trgovina) ila problematinim dravama, raznim nacionalnim pokretima ili je obavljana uz neke problematine aranmane... Tako je dolazilo do problema u odnosima sa SAD, Francuskom, panijom i drugim zemljama koje su imale direktno suprotstavljene pozicije SFRJ. U toku osamdesetih jugoslovenska vojna industrija je mogla da se pohvali nekim ozbiljnijim poslovima, u koji sigurno spada i najpoznatija prodaja tenkova M-84 Kuvajtu. Danas je malo ta ostalo od stare slave i pitanje budue zvanine balkanske rute oruja vie sigurno nee imati tako autonoman predznak kao to je nekada insistirao vrh komunistikog reima. Poueni teko izvojevanim bitkama koje su dobili poklonjenim engleskim i amerikim orujem, Josip Broz Tito i ostali jugoslovenski rukovodioci su podsticali samostalnu proizvodnju naoruanja koje esto nije bilo na nivou onoga to je moglo da se nabavi na svetskom tritu, ali je zadovoljavalo potrebe velike i glomazne armije. Od namenske industrije koja je finalni udarac doivela u NATO bombardovanju kada su sa velikim intenzitetom gaani ba ti pogoni, danas ozbiljno rade najpre dve fabrike delova, sklopova i drugog sekundarnog materijala u Crnoj Gori, fabrika municije Prvi partizan u Uicu, dok je najvei vojni proizvoa trenutno fabrika Mile Dragi u Zrenjaninu, koja radi punom parom za potrebe VJ i MUP. Takva slika se videla prilikom liferacije Makedoniji gde je, pored polovnih aviona i opreme, jedina novoproizvedena stavka bila artiljerijska i peadijska municija. - Kada se bude obnavljala proizvodnja u Jugoslaviji, ona mora da bude prilagoena NATO standardima. Obnavljanje nekoliko fabrika, prvenstveno municije i nekih elektronskih sistema, mora da se sprovede u dogovoru sa EU - smatra Pol Biver. Nedavna pojava automatske puke na bazi M-70 u kalibru 5,56 NATO koju je proizvela Crvena zastava ukazuje da se i u odreenim domaim krugovima rauna na mogunosti koje bi otvorio ovakav zaokret. Na pitanje koliko su mogue nabavke velikih sistema poput protivavionskih raketa,
[NSP] Oto von Vojvodjanski
www.svet.co.yu OTO FON HABZBURKI, NASLEDNIK AUSTROUGARSKE CARSKE KRUNE POSETIO VOJVODINU! http://www.svet.co.yu/svet/246_14.JPG KO NE SLUA PESMU...: Oto fon Habzburg peva maarsku himnu na otvaranju spomenika Senanskoj bici Oto fon Habzburki, sin Karla Habzburkog, poslednjeg cara crno-ute monarhije, prvi put nakon 1914. godine stupio je na tlo Srbije. Osamdesetdevetogodinji Oto prisustvovao je sveanom otkrivanju spomenika posveenom Prvoj senanskoj bici na ako-humci kod sela Trenjevca u optini Kanjia. Pomenuta bitka odigrala se 1686. godine i poznata je po tome to su na njoj pripadnici ujedinjenih vojski evropskih hrianskih zemalja do nogu potukli armiju Otomanskog carstva. Nakon ove bitke sklopljen je tzv. Karlovaki mir a juna Ugarska sa Bakom i Sremom izala je iz sastava Turske i prikljuila se Habzburkoj monarhiji. Naslednik bekog dvora uao je u Jugoslaviju na graninom prelazu Horgo u metalik mercedesu a dobrodolicu su mu poeleli Joef Kasa, potpredsednik Vlade Srbije, Lajo Bala, gradonaelnik Kanjie te generalni konzul Maarske u Subotici dr Jano Husar. Sve je izgledalo kao u nekom vremeplovu: zastave Maarske i Austrougarske, husari na konjima, crkveni hor, mladi maarski skauti... Oto fon Habzburki, inae perfektno govori sve jezike nekadanje carevine svoga oca, ali ne i srpski i hrvatski. Javnosti je poznat i kao dugogodinji poslanik Evropskog parlamenta a neko vreme pisao je i kolumnu za zagrebaki Globus. ANAK NIJE BIO OBAVETEN! Mnogi su se zapitali gde je Nenad anak, lider vojvoanskih autonomaa a odgovor su odmah dali organizatori: Nismo ga obavestili! anak je inae, na dan posete Ota fon Habzburga (subota 20. okotbar) bio u Dubrovniku. im se u ponedeljak vratio iz Raguze anak je, saznavi da ini ne namerava da odustane od njegove smene, odrao konferenciju za tampu umotan u al kakav nosi Jaser Arafat, to su mnogi protumaili kao proglaavanje intifade (ustanka) protiv vlasti u Beogradu. OBELEENO 200 GODINA OD ROENJA BANA JELAIA! Jo jedna manifestacija koja se odigrala u Vojvodini podsetila je na duh starih K und K vremena. U Petrovaradinu, rodnom mestu Josipa Jelaia, obeleena je 200. godinjica roenja ovog hrvatskog bana koji se proslavio u borbama protiv Ugarske, za raun Bea. Za razliku od dogaaja u Kanjii, ovde su se pored lidera vojvoanskih Hrvata i predstavnika Vlade Hrvatske okupili i brojni predstavnici lokalnih i pokrajinskih vlasti, gradonaelnik Novog Sada Bora Novakovi i predsednik Skuptine Vojvodine Nenad anak. NSP Lista isprobava demokratiju u praksi ==^ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^ 246_14.JPG
