Title: Message
PREDSEDNIK SLOBODAN MILOSEVIC:
Sabiranjem tri lazi ne dobija se istina nego se samo uvecava laz.
Sve ove tri optuznice, zaista imaju jednu crvenu nit, da
upotrebim izraz koji sam ovde cuo, a ta crvena nit je dugotrajni zlocin protiv
Jugoslavije i protiv mog naroda. Ovo je ovde, ocigledno, jedna velika
zloupotreba moci da bi se proizvela istorijska prevara u kojoj ce, oni koji su
se zalagali za ocuvanje Jugoslavije, biti optuzeni za njeno razbijanje, oni koji
su branili zemlju biti optuzeni za zlocine, da bi oni koji su se zalagali i
izvrsili secesiju, koji su se zalagali za separatizam do terorizma, bili
amnestirani, jer su iza njih stajale sile kojima je bio cilj da uspostave
kontrolu nad Balkanom, kako bi sa te geostrateske tacke dalje uspostavljali
kontrolu u drugim pravcima.
Vi
ovde govorite o tri povezane stvari, o tome smo ovde culi, a setili su se autori
tog tzv. plana o kome govore sa takvom samouverenoscu da posle 10 godina podnose
tuzbe za Bosnu i Hrvatsku, koje su apsurdne, koje su besmislene, pre svega, zato
sto se citava srpska politika, Srbija i ja licno, i u Hrvatskoj i u Bosni bavila
mirom, a ne ratom i sav svoj uticaj upotrebila da sto pre dodje do mira.
Na samom pocetku sukoba u Hrvatskoj mi smo se zalagali za
politicko resenje, i na bazi tog zalaganja odmah su uspostavljene zasticene zone
Ujedinjenih nacija i odmah smirena cela ta situacija. 24. marta 1992. godine,
pokojni hrvatski sef Tudjman uputio je poruku naciji sa Trga Bana Jelacica u
kojoj je rekao doslovce: "Rata ne bi bilo da ga Hrvatska nije zelela, ali mi smo
procenili da samo tako mozemo ostvariti samostalnost". Svakako da ne bi bilo
rata da ga Hrvatska nije zelela, a u tom ratu Srbija nije ucestvovala kao
zaracena strana, vec je to bio unutrasnji sukob.
A zasto je Hrvatska zelela rat? Ne zato da bi hrvatski
narod koristio svoje pravo na samoopredeljenje i otcepljenje, svakako ne zato
(na primer, Makedonija je koristila to pravo i izdvojila se iz Jugoslavije),
nego zato da bi postigla cilj da istera blizu pola miliona Srba iz Hrvatske,
pola miliona Srba iz Srpske Krajine, u kojoj su vekovima ziveli svoj na svome, a
ne nikako kao uzurpatori.
Do dolaska te hrvatske vlasti koja je zelela taj rat i
koja je i objavila da ga je zelela, Hrvatska je imala Ustav u kome je pisalo da
je Hrvatska drzava hrvatskog naroda, drzava srpskog naroda i drzava ostalih
naroda koji zive u Hrvatskoj. Taj je Ustav promenjen. Srbi su izgubili pravo i
status konstitutivnog naroda u Hrvatskoj i pobunili se. U to vreme u Srbiji nije
ni postojala svest o tome da u nekom delu Hrvatske zive Srbi.
Vi govorite o planu u kome je, uz podrsku Nemacke, vec
krajem 1991. godine doslo do prevremenog priznanja Hrvatske, ne cekajuci
politicka resenja, i izazivanja sukoba u kojima je, ponavljam, Srbija imala samo
doprinos da se sto pre postigne mir. Pa nas nikada ni hrvatsko rukovodstvo nije
prozivalo za te sukobe, a danas cujem ovde da je za to postojao nekakav plan. U
stvari, postojao je jasan plan protiv drzave koja je bila, rekao bih, u ono
vreme, model buduceg evropskog federalizma. To je bila Jugoslavija u kojoj je
vise nacionalnosti bilo u jednom federalnom sistemu, ostvarilo mogucnosti da
zivi ravnopravno, da zivi uspesno, da se razvija i da bude, rekao bih, citavom
svetu primer kako se moze zajedno ziveti.
Sve vreme smo se borili za Jugoslaviju, za ocuvanje
Jugoslavije. Na kraju krajeva, svaka cinjenica, u stvari, samo dokazuje da
je istina ovo sto ja govorim. Jedino je Savezna Republika Jugoslavija, koja sada
postoji, zadrzala svoju nacionalnu strukturu. Tu nije bilo nikakavih progona. Od
pocetka do kraja jugoslovenske krize. Sve druge republike su je promenile. Iz
Hrvatske je isterano pola miliona Srba, poznato je sta se dogodilo u
Bosni, da ne govorim i o drugim krajevima Jugoslavije.
Prema tome, to je jedna, rekao bih, zlonamerna, krajnje,
neprijateljska aktivnost usmerena upravo da opravda zlocin nad mojom zemljom i
da ovaj sud upotrebi kao sredstvo rata protiv moje zemlje i mog naroda.
Pogledajte Bosnu i Hercegovinu, tamo smo od samog pocetka
nastojali da se obezbedi mir. sta se dogodilo sa Kutiljerovim planom koji su svi
podrzali? Na inicijativu ambasadora Amerike, odbijen je od strane Muslimana, a
onda su zapoceti sukobi. Kako je to Srbija mogla da bude optuzena za bilo sta u
Bosni kada se zna da smo sve mirovne sporazume, nastojeci da sav uticaj
iskoristimo upravo za mir, ne samo podrzali nego nastojali da oni budu
sprovedeni. 1993. godine odrzan je u Atini susret na kome je potpisan
Vens-Ovenov plan. Potpisali su ga svi. Ja sam isao na Pale zajedno sa
Micotakisom i nekadasnjim predsednikom Jugoslavije Dobricom ]osicem, gde smo se
zalagali da se taj plan prihvati. Nazalost, odbijen je 3. maja ili 5. maja, vise
se ne secam, 1993. godine. Mi smo tada cak uveli blokadu Republike Srpske da
bismo naterali tadasnje rukovodstvo da prihvati taj mirovni
