"NEDELJNI TELEGRAF" 5. septembar 2001.
BELESKE GLAVNOG UREDNIKA: MOMCILO DJORGOVIC
OPASNE IGRE PREDSEDNIKA
Kostunicu sam upoznao pre 11 godina u stanu Zorana Djindjica, na
Novom
Beogradu, gde bi uvece svracali i Micunovic i Cavoski. Vec su bili
napravili
Demokratsku stranku. Razgovori su bili zanimljivi i duhoviti, oni su
bili
mladi, dostojanstveni, puni znanja, lucidni analiticari i meni se tada
cinilo
da su buducnost zemlje, prava alternativa ruralnoj, zatucanoj,
orijentalnoj i
ksenofobicnoj Srbiji.
Kostunica je osvajao svojim odmerenim, pristojnim ponasanjem,
mada nije pokazivao energiju i temperament koje zahteva politicka borba.
Utoliko sam bio
zatecen njegovom zestokom reakcijom na provokativno novinarsko pitanje
kada smo kasnije, 1994, pravili sa njim veliki intervju za Nedeljni
Telegraf. On je
tvrdio da su za sve dotadasnje nedace srpskog naroda krivi komunisti, a
meni se cinilo da je to prelako objasnjenje za jednu krizu, pa sam
primetio da su ipak
u ondasnjoj Jugoslaviji najveci komunisti bili Srbi, i najvise ih je
bilo medju komunistima. Hteo sam da kazem da ipak Srbi Srbima nanose
najvece stete, a
politicka opcija je tu samo alibi. Planuo je i prebacio mi da sam i ja
komunista, da sam bio u partiji - mada nisam bio. Nikada nisam mogao
potpuno da objasnim sebi njegov tadasnji izliv netrpeljivosti.
Pre desetak dana na konferenciji za stampu Kostunica je
novinarki B 92
sa istim napadom besa i potcenjivanja "odgovorio" na njeno pitanje, i
pri tom
prozvao "neke listove" da su "stetocine i neprijatelji drzave". Odmah mi
se
javila asocijacija na onaj dobro poznati bahati i cinicni prezir
Slobodana
Milosevica i zacudio me da jedan demokrata i politicar, kojeg smo birali
upravo kao antipoda Milosevicu, upotrebljava diktatorsku pozu i zargon
tiranije.
Pomislio sam da ako on sebi dospusta takve reci u javnosti, kakve tek
ocene i
presude moze da iznese u cetiri oka ili medju svojim pristalicama.
Novinari i
mediji su taj skandal ocutali, nije se javilo nijedno novinarsko
udruzenje,
jedino je agencija Beta to uvrstila u svoju analizu o stanju medija u
Jugoslaviji. Pozvali smo Kostunicu i trazili intervju da bismo
razjasnili
njegove stavove. Nije nam odgovorio. Onda sam se obratio ministru
policije
Dusanu Mihajlovicu i pitao ga da li cu biti uhapsen, posto sam dobio
etiketu
"neprijatelja drzave". Mihajlovic je odgovorio da to ne treba ozbiljno
shvatati, da Voja ne misli stvarno tako...
I onda je prosle nedelje bila sednica Predsednistva DOS i nije
bilo
dileme da li je Kostunica bio ozbiljan ili ne. Pisanje Nedeljnog
Telegrafa o
onome sto su radili njegovi savetnici proglasio je napadom na njega i na
drzavu. Niti on, niti njegovi savetnici nisu demantovali pisanje NT. I
posto je hteo da izbegne izjasnjavanje o kadrovima za MUP Srbije,
Kostunica je
jednostavno oznacio NT za drzavnog neprijatelja. Tako je zalepio etiketu
novini koja se 8 godina borila protiv Milosevicevog rezima na celoj
teritoriji Jugoslavije, u Republici Srpskoj i u Evropi (sa svojim
evropskim izdanjem), i
to u vreme kada mnogi mediji koji se sada hvale da su "prvoborci" nisu
jos ni
postojali ili su bili sasvim lokalnog karaktera. Pri tom NT postoji samo
zahvaljujuci svojoj citanosti i trzistu, nikada nije dobio novac ni od
jednog
rezima, niti je prosio novac i bio zavisan od stranih fondova (i odbijao
kada
su ga sami nudili), a nije imao ni stranog investitora koji je u ime
svojih
interesa prilagodjavao uredjivacku politiku rezimu (slucaj Blica 1996.
prilikom velike pobune naroda protiv izborne kradje). Mnoge stranke u
DOS nisu postojale dok je Nedeljni Telegraf bio jedini medij za
opozicionu borbu, i mnoge smo
opozicione pocetnike promovisali u politicare i lidere (i sa samim
Kostunicom
smo pred proslogodisnje izbore napravili tada jedan od njegovih
najznacajnijih
programskih intervjua, a zatim i prvi koji je dao kao predsednicki
kandidat).
Beskompromisno smo se borili protiv korupcije i kriminala, policijskog i
debeovskog nasilja, razotkrivali pljacke drustvene i drzavne imovine i
od
strane rezima, ali i od strane opozicionih stranaka, kritikovali
samoubilacku
politiku prema Kosovu, godinu dana ranije upozoravali da cemo biti
bombardovani.
Bez preterivanja se moze reci da smo medijski vodili u
razlupavanju
rezima i utiranja puta opoziciji. Jednom recju, nosili smo glavu u
torbi, koju
nam sada aktuelni predsednik SRJ ponovo vraca u torbu, jer nas je sa
najviseg
mesta u drzavi legalizovao za odstrel ili linc. I to covek koji je za
ovih 10
godina bio u svojevoljnoj opozicionoj zavetrini, izbegavajuci rizicne
demonstracije, nastojeci da sto manje provocira Milosevica.
Kostunica ima dvostruka merila. Kada se u Blicu pojavi tekst o
kriminalu i korupciji u Vladi Srbije (za koji nema dokaza) to je za
njega, kako je sam priznao na Predsednistvu DOS, nesrecni slucaj. Kada
Nedeljni Telegraf
pise o nelegalnim radnjama njegovih savetnika (za koje postoje dokazi),
on nas
anatemise kao neprijatelje. Zatim ga nije sramota da konstruise pricu o
tome da Nedeljni Telegraf uredjuje "frakcija u DB", a ne nalazi za
shodno da objasni
zasto je on bio povezan sa Radetom Markovicem, bivsim nacelnikom DB,
koji je
optuzen za razne zlocine. Za njega je kompromitantno poznavati postene i
lojalne ljude koji su uhapsili Radeta Markovica i Slobodana Milosevica i
razorili jednu monstruoznu organizaciju, ali je za tog legalistu
najcasnija
stvar na svetu da se vidi sa tim istim Radetom 22 puta u vreme dok je
skrivao
dosijea i cistio razne tragove. Sta je Kostunica radio sa Radetom
Markovicem
toliko vremena, sta su njih dvojica "uredjivali", zasto nisu resili
nijedan
slucaj? Nikada NT nije dobio nijedan podatak iz dosovskog DB protiv
Kostunice.
I "ptice na grani znaju" (kako to ume da kaze Kostunica) da sve sto je
do NT
stizalo o raznim nedelima funkcionera proslog rezima, stizalo je i do
ostalih
dnevnih i nedeljnih novina. Cak i vise (mozda je NT samo smeo i znao da
to
bolje plasira). Kostunica jednostavno konstruise, ali je veliko pitanje
s
kakvim namerama i koliko su one opasne. Njemu smeta otvorenost i
nepristrasnost Nedeljnog Telegrafa.
Za razliku od Kostunice, mi u NT nemamo dva arsina, niti smo
protiv
njega zato sto smo za Djindjica. Sve materijale o zloupotrebama,
kriminalu i
korupciji Djindjiceve vlade koje Kostunica ili njegova DSS ima mi cemo u
NT
objaviti. Objavicemo i sve sto ima o prljavim akcijama "frakcije DB".
Ali
stvarnim, ne izmisljenim. Vrlo rado bismo objavili njegove razgovore sa
Radetom Markovicem koga drzava tako tesko optuzuje. Ne mozemo, medjutim,
biti
nepristrasni kada su, recimo, u pitanju Pavkoviceve kuce i ako to
obnarodujemo
onda to nema veze sa frakcijom DB nego sa zakonom i moralom i drustvenom
funkcijom medija.
Posle svega sto je uradio, a mnogo toga nije uradio sto mu je
duznost i na planu savezne drzave i odnosa prema svetu, pa prema Kosovu
(ali o tome
sledeci put), moje licno misljenje, a valjda imam prava na slobodu
misljenja,
jeste da Kostunica krajnje amaterski vodi drzavnu politiku. Stavise, on
je
drzavnu politiku i samu svoju funkciju podredio interesima svoje
stranke. A to
nije nacionalni i drzavni interes, moze nas dovesti do teske krize,
blokirati i unazaditi na duze vreme i prema tome zauzimam svoj stav, a
ne zbog toga sto sam za ovoga ili onoga. Nije me ni Milosevic naterao da
ga volim, pa nece ni
Kostunica. Uostalom, politicare ne biramo da bismo ih voleli, nego da bi
uradili nesto korisno za celu drzavu. Dakle, i dalje ostajem
nepristrasan,
drazi mi je nacionalni interes, nego bilo koji dosovski politicar.
________________
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
