"Politika", 06. septembar 2001.
Posle nalaza budzetske kontrole Ministarstva finansija
KRIVICNE PRIJAVE PROTIV VECINE BIVSIH MINISTARA
Zloupotrebe budzetskih sredstava tokom prvih devet meseci prosle godine
"teske" vise milijardi dinara
Pise: B. Bakovic
Ispitujuci kako su se trosila sredstva iz republickog budzeta tokom
prvih devet meseci 2000. godine, budzetska kontrola Ministarstva
finansija ustanovila je stetu od vise milijardi dinara. Zbog toga je
nadleznom tuzilastvu podneto oko 50 krivicnih prijava protiv ovlascenih
lica (ministara, njihovih zamenika i pomocnika, kao i predstavnika nekih
republickih javnih ustanova i institucija). Na ovom spisku nalaze se
imena vecine ministara koji su na tim polozajima bili do oktobarskih
promena prosle godine, kaze prof. dr Dejan Popovic, zamenik republickog
ministra finansija.
Govoreci o potrebi kontrole trosenja budzetskih sredstava, prof. dr
Dejan Popovic istakao je da je nova vlast zatekla samo cetiri budzetska
inspektora za celu teritoriju Srbije. Oni su, uglavnom, "trenirali
strogocu" u opozicionim opstinama. Zato je Ministarstvo finansija odmah
oformilo privremeni tim od pedesetak inspektora (iz ZOP-a i finansijske
policije), koji je otkrio, kako naglasava dr Popovic, strahovite
zloupotrebe u periodu januar-septembar 2000. godine. Posebno kada je rec
o raznim taksama i naknadama koje nisu zavrsavale u budzetu.
- Izvestaj o tome verovatno ce biti razmatran na oktobarskoj sednici
Narodne skupstine - dodaje on, isticuci da su predmet kontrole bila samo
ministarstva, Republicka direkcija za imovinu, Zavod za zdravstveno
osiguranje, Fond PIO i jos neke ustanove. Rezultati bi mozda bili i
porazniji da su ovog puta ispitivani vlada (kao kabinet) i krajnji
korisnici budzeta (skole, bolnice, muzeji, pozorista...), a da se i ne
govori o tome sta bi se pronaslo da su kontrole obavljane i za prethodne
godine, primecuje zamenik republickog ministra finansija. On dodaje da
je unapredjenje interne budzetske kontrole neophodno, i u tome im sada
pomaze Svedska agencija za medjunarodni razvoj. Medjutim, da bismo
radili po ugledu na savremeni svet, trebalo bi da imamo i spoljnu,
nezavisnu kontrolu, kao vrhovnu revizorsku instituciju odgovornu samo
parlamentu.
- Na jesen bi trebalo da se usvoji opsti Zakon o budzetu, koji ce
definisati celokupan budzetski postupak i ulogu onih koji ga pripremaju,
usvajaju, sprovode i kontrolisu. On se radi po modernim evropskim
uzorima i njegovim usvajanjem otvorice se prostor za dve nove
institucije - trezor i eksternu budzetsku kontrolu - kaze prof. dr Dejan
Popovic. Trezor ce biti jedinica u sklopu Ministarstva finansija ciji ce
zadatak biti optimalizacija nacina koriscenja budzetskih sredstava,
odnosno upravljanje gotovinom Republike i kontrolisanje kako se
budzetski korisnici sluzbe sredstvima iz budzeta. On bi trebalo da pocne
da funkcionise za sest meseci. Spoljna budzetska kontrola (koja se u
nekim zemljama zove revizorski sud ili drzavni ured za reviziju) bice
formirana, kako se predvidja, do kraja sledece godine. Clanovi ove
institucije imace velika ovlascenja, bice nezavisni u svom radu, i samo
ce parlamentu podnositi izvestaje o tome kako vlada i krajnji budzetski
potrosaci trose dodeljena sredstva (sa stanovista zakonitosti i
ekonomicnosti), naglasava dr Popovic.
- Pripreme za uvodjenje ove institucije su pocele uz pomoc Ujedinjenih
nacija, a glavni posao treba da obavi parlament. To je veliki cilj, jer
je vecini zemalja koje su prolazile kroz probleme poput nasih trebalo i
pet-sest godina da uoblice jednu takvu instituciju - ocenjuje zamenik
ministra finansija prof. dr Dejan Popovic.
"Danas", 06. septembar 2001.
Dejvid Erl, regionalni koordinator registracije raseljenih sa Kosova u
Srbiji (Medjunarodna organizacija za migracije)
ULITI SRBIMA POVERENJE
Pise: Damir Jelisavcic
Medjunarodna organizacija za migracije (IOM), iako nije agencija
Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju ili Ujedinjenih nacija, u
ime OEBS saradjuje sa Vladom Srbije, odnosno Komesarijatom za izbeglice
i interno raseljena lica, na projektu registracije gradjana Kosova koji
trenutno zive u Srbiji. IOM ima iskljucivo administrativne duznosti koje
obuhvataju koordinaciju sa drzavnim organima i institucijama,
Komesarijatom za izbeglice Republike Srbije i nevladinim organizacijama.
Ova organizacija rasporedjuje medjunarodno osoblje i izvrsava
registracioni plan da bi se raseljenima omogucilo da ucestvuju u
registracionom procesu. U njihov rad u Srbiji ukljuceno je oko 60 ljudi
iz medjunarodnog osoblja i oko 50 domacih saradnika.
Za Danas govori Dejvid Erl, Australijanac na duznosti sefa IOM misije
- Kancelarije za registraciju kosovskih biraca van Kosova. On istice
izuzetno dobru saradnju sa svim domacim institucijama i zvanicnicima.
Koje su prednosti registrovanja? Zasto bi Srbi sa Kosova to trebalo da
ucine?
- Registracija daje mogucnost interno raseljenim licima da ucestvuju u
demokratskom procesu koji ce im u buducnosti omoguciti da imaju pravo
glasa u politickom zivotu. Ako sada ne iskoriste ovu mogucnost, posle
toga za njih mozda nece biti moguce da odlucuju u buducim izbornim
procesima
Da li izbegli i raseljeni veruju IOM-u, odnosno medjunarodnoj zajednici?
- Tokom procesa registracije, uoceno je da za to postoji veliki interes,
briga i paznja u lokalnoj zajednici. Obezbedjujuci "tehnicku podrsku" i
nadzor, IOM odrzava otvorenost i javnost aktivnosti. Odnosi ostvareni
tokom misije odredjuju istinsko prihvatanja IOM-a i nas integritet.
Kakva je vasa medijska strategija?
- Medijska kampanja kojom upravlja Komesarijat, ima veliki uspeh.
Koriscenjem nasih resursa, u Srbiji su znacaj kampanji dali lokalni
gradonacelnici, opstinska veca, svi koji podrzavaju ovaj proces. Ugledne
licnosti iz vlasti veoma su aktivne u davanju podrske, posebno
predsednik Kostunica, gospodin Covic, patrijarh Pavle... Ulivali su
poverenje Srbima da se registruju u ovom veoma vaznom demokratskom
procesu. Ovaj novi pravac obezbedio je potreban podsticaj za veliki broj
registranata, koji shvataju znacaj svog ucesca.
Logistika i geografska realizacija ovako velikog programa uvek su
krajnje izazovni, napominje Erl, kao sto je vazno i struktuiranje
procesa, da se svakoj osobi omoguci ucesce i upoznavanje sa ovom
mogucnoscu, bez obzira gde zivi. Upravo to je, kaze, glavni cilj
Medjunarodne organizacije za migracije.
Istorijat i buduci projekti IOM
IOM je jedna od vodecih organizacija za pruzanje pomoci i podrske sirom
sveta i, kako kaze Erl, posvecena je stavu da humane i uredjene
migracije idu u korist i migrantima i drustvu. Osnovana 1951. kao
medjuvladina organizacija za nastanjivanje raseljenih lica, izbeglica i
migranata u Evropi, IOM je izrasla i obuhvata brojne aktivnosti
migracionog menadzmenta sirom sveta. Njihove aktivnosti su: brze
humanitarne akcije ka odgovori na iznenadne masovne migracione udare,
programi za povratak i reintegraciju, pomoc u transportu i organizaciji
zivota migranata, sprovodjenje radnickih pomeranja, pracenje trgovine
ljudima, medicinski i zdravstveni programi, informisanje i edukacija
migranata...
"Ekonomist" magazin, 03. septembar 2001.
STRANA ULAGANJA
Pise: Vladimir Gligorov
Zasto nema znacajnijih stranih ulaganja? Pre svega zato sto su jos uvek
sva razmisljanja vezana za Srbiju i Crnu Goru, kako u ovim dvema
drzavama, tako i u inostranstvu - kratkorocna. Za ulaganja uopste, a
posebno za ona strana, mogucnost da se racuna na duze vreme je cesto od
odlucujuceg znacaja. U komentarima se ovo povezuje sa politickom
nestabilnoscu, sto nije sasvim tacno.
Uzmimo na primer uticaj politicke nestabilnosti na privatizaciju pivara,
cementara, pa i telefonskih kompanija. Gotovo svuda je moguce prodati
preduzeca iz ovih grana. Naprosto zato sto su potrebe za tim proizvodima
dugorocnije nego skoro bilo koja politicka nestabilnost (naravno,
pretnja da bi moglo da dode do nacionalizacije i u ovim slucajevima igra
znacajnu ulogu). Cak je i Milosevic bio u stanju da prodaje, pa i u
uslovima sankcija. Drukcije stoji stvar sa ulaganjima u gotovo sve
ostalo. Uzmimo da neko zeli da krene sa sasvim novim poslom. Tada
vremenski horizont sa kojim moze da racuna postaje veoma vazan. Ovo zato
sto su fiksni troskovi i inace veliki, a ako ne moze da se racuna na
duzi rok, ovi troskovi bi morali da se pokriju u kratkom periodu, a to
znaci visoku cenu koja ce citav posao uciniti nekonkurentnim. I ulaganja
nema.
Dakle, politika koja je usmerena na veca i posebno strana ulaganja mora
da gleda kako da smanji pocetne troskove i kako da utice na to da
preduzetnici mogu da racunaju na duzi rok. Ovde se onda cesto pominje
politicka stabilnost. Jer se misli da se sa politickim trzavicama
odbijaju ulagaci. Zasto bi to bilo tako? Uzmimo opet primer. Kaze se da
od politicke stabilnosti, pod cime se podrazumeva dugovecnost republicke
vlade, zavisi da li ce se dobiti takozvani Napuljski uslovi kod
reprogramiranja stranih dugova. Poverioci bi, po ovoj tvrdnji, trebalo
da ulaganje, jer se na to svodi citava operacija, koje racuna sa
sledecih dvadesetak godina vezu za to hoce li trenutna vlada de prezivi
zimu ili mozda cak i sledece prolece. To ne deluje uverljivo. Bitno
pitanje je sa cim mogu oni da racunaju na duzi rok, a ne sa kim trenutno
pregovaraju. Jer, opet na primer, Londonski klub je svojevremeno
reprogramirao dugove sa Milosevicevom vladom. Uslovi su bili rdjavi zato
sto je bilo jasno da su sanse da ce se ispunjavati bilo kakvi uslovi
nikakve cak i ako se moglo ocekivati da ce Milosevic ostati na vlasti
jos veoma dugo vremena, dakle cak i ako se racunalo sa nekakvom
politickom stabilnoscu. Zapravo, ako se kaze da ulaganja zavise od toga
ko je na celu kog ministarstva i koliko dugo, po prirodi stvari se ne
moze ocekivati neka stabilnost u stranim ulaganjima. Jer ta cinjenica,
da mnogo zavisi od konkretnih licnosti na drzavnim funkcijama, utice na
tip i kvalitet ulaganja. Ovo zato sto se onda, bar delimicno, ulaze u
licnost, a ne u posao. Ovo sve ne znaci da stabilnost nije znacajna.
Naprotiv, znacajna je upravo ona koja je dugorocna. A dugorocnu
stabilnost ne garantuju konkretne vlade, vec postojanje i stabilnost
ustanova. Jer se time smanjuju fiksni troskovi, a i obezbeduje se
mogucnost racunanja na duzi rok. Sta to prakticno znaci? Pre svega
negativan odnos prema diskrecionoj vlasti i pozitivan odnos prema
vladavini prava. Jedan primer rdavih posledica diskrecionizma je onaj sa
prodajom cementare u Beocinu, sto je cak pomalo neobicno buduci da se
najcesce smatra da se cementare mogu prodati gotovo u svim uslovima.
Drugi primer je sa uvodenjem veronauke. Jedna diskreciona odluka vuce
drugu sve dok se ne dode na ivicu haosa, pa se onda kaze, dobro sada
cemo po pravu i po pravilima (zapravo, nadam se da ce konacno to da se
kaze). Konacno, diskrecionizam ima sklonost da se siri, po onoj ako mogu
oni sto ne mogu i ja? Nestabilnost ustanova je problem, a ne stabilnost
vlade. Jer se ovim drugim ne moze nadoknaditi ovo prvo. Bar ne kade je
rec o tome da se od nekoga ocekuje da na duzi rok nesto ulozi.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
