|
DOMETI POBUNE SPECIJALNIH
JEDINICA DB
Destabilizacija poretka Organizatori treba da budu otkriveni i
privedeni pravdi bez odlaganja
Aleksandar Lojpur *
Pobuna specijalne jedinice Resora dr�avne
bezbednosti od petka i subote jeste najte�i incident u sistemima
bezbednosti na�e zemlje od petooktobarskih promena. Posledica je
destabilizacija poretka. Specijalci su se latili oru�ja i postavili
politi�ke zahteve, blokirali put i pretili. Lokalne vlasti tra�e od
dr�avnog vrha da se specijalci vrate u ustavni okvir i prete da �e sami
preduzeti mere u tom pravcu ako dr�ava to ne uspe.
Na sli�an na�in je po�elo i rasulo poretka u Albaniji 1996. Me�utim,
�ak i da je re� o organizovanom poku�aju odre�enih grupa kojim ne
odgovaraju duboke reforme zapo�ete u na�oj zemlji, da se ponovi neki
scenario sli�an albanskom, �to ne treba isklju�iti, nema ni najmanje
mogu�nosti da takvi mra�ni ciljevi budu ostvareni u na�oj zemlji. Ministar
policije Du�an Mihajlovi� je ve� ranije upozoravao da najve�u pretnju
reformama predstavlja organizovani kriminal. Policiju i vojsku �ine ljudi
iz naroda kome je dosta oru�anih sukoba i prolivanja krvi. Zato �e ova
grupa specijalaca, koja se pobunila, ostati izolovana, kako od strane
svojih kolega policajaca tako i od Vojske i od naroda u celini.
Ova pobuna specijalaca ima za posledicu ne�to �to pogoduje
organizovanom kriminalu. Umesto da se policija bavi suzbijanjem
organizovanog kriminala, sada pobunjenici tra�e da se policija bavi sama
sobom. Tako�e, umesto da dr�avni i politi�ki vrh nadzire policiju i to
kako se ona bavi borbom protiv organizovanog kriminala, kao i da sprovodi
druge reforme, specijalci tra�e da se dr�avni i politi�ki vrh bavi
me�usobnim odnosima. Tako�e, umesto da u fokusu javnosti bude osuda
gnusnih dela za koja su optu�ena bra�a Banovi� pred Ha�kim tribunalom, kao
�to su ubistva i premla�ivanje i maltretiranje logora�a u Bosni, govorimo
o pobuni specijalaca i ustavnosti i zakonitosti izru�enja optu�enih.
Najzad, kada je re� o ustavnosti Uredbe Vlade Republike Srbije na
osnovu koje su izru�eni Slobodan Milo�evi�, kao i bra�a Banovi�, treba
podsetiti na odredbu Ustava SRJ iz �l. 16 stav 2, koja ka�e da su
op�teprihva�ena pravila me�unarodnog prava sastavni deo unutra�njeg
pravnog poretka u SRJ. Ne mo�e biti spora oko toga da su Statut i Pravila
Tribunala op�teprihva�ena pravila me�unarodnog prava. Zato, dok nema
zakona o saradnji sa Tribunalom, niti savezne uredbe koju je pogre�no
ukinuo Savezni ustavni sud, Statut i Pravila Tribunala imaju se
primenjivati direktno kao i svaki drugi savezni zakon. Dok se oko
izru�enja jugoslovenskih dr�avljana Tribunalu mo�e voditi rasprava da li
je to dozvoljeno ili ne zbog odredbe iz �l. 17 Ustava SRJ koja zabranjuje
izru�enje stranim dr�avama (ne zabranjuje se izru�enje me�unarodnim
sudovima), jugoslovenskih dr�avljana, kada se radi o licima koja nisu
jugoslovenski dr�avljani ne mo�e biti spora o tome da se ona moraju
izru�ivati na osnovu direktne primene Statuta i Pravila Tribunala, kao �to
je utvrdila Uredba Vlade Republike Srbije od 28. juna 2001.
Ipak, da bi se izbegli budu�i nesporazumi oko ispunjenja obaveza
Jugoslavije prema me�unarodnim organizacijama, najbolje bi bilo da Savezna
vlada �to pre predlo�i Saveznoj skup�tini ponovo zakon o saradnji sa
Ha�kim tribunalom i da taj zakon bude usvojen u �to skorije vreme. Ako
SNP, crnogorski koalicioni partner iz saveznih vlasti, i dalje bude
ko�nica isporu�enja jugoslovenskih dr�avljana prema tom zakonu, treba
doneti savezni zakon kojim bi bila regulisana osnovna pitanja saradnje, a
da republi�ke skup�tine donesu zakone kojim bi regulisale konkretne oblike
saradnje, uklju�uju�i i izru�enje. Ovo pitanje se mora hitno regulisati na
jedan ili na drugi na�in. �to se pobune specijalaca ti�e, organizatori
treba da budu otkriveni i privedeni pravdi bez odlaganja.
Advokat i publicista iz Beograda |
