** Pariski klub poverilaca dao šansu reformama
*** Dug otpisan, teret ostaje
** U bilansima za 2002.ne treba obezbediti 9,5 milijardi dolara nego
samo 30 miliona na ime plaćanja dela kamata. "Tek kada u zemlju budu
ušle 50 velikih svetskih firmi, mi smo na konju", objašnjava Miroljub
Labus.
AIM, Beograd, 21.11.2001.
Torta i šampanjac koji su dočekali jugoslovenski pregovarački tim po
povratku iz Pariza gde su završeni teški pregovori sa Pariskim klubom
poverilaca, kao i neskrivena radost i osmesi na umornim licima onih koji
su u tome učestvovali, makar za trenutak uneli su optimizam u sumornu
političku stvarnost Srbije. Tu sliku upotpunile su, ovog puta uglavnom
sinhrone, izjave najvažnijih političara o tome da je reč o do sada
najvećem uspehu novih vlasti. Zahvaljujući tome čitav dogadjaj je
protekao bez postavljanja pitanja ko je za to najviše zaslužan -
predsednik Koštunica, premijer Djindjić ili pregovarački tim predvodjen
potpredsednikom Vlade SRJ dr Miroljubom Labusom. Sam Labus je na jedno
takvo pitanje odgovorio kratko "svi, jer je svako radio svoj deo posla
na najbolji mogući način".
Jugoslavija je zahvaljujući takvom pristupu uspela i da ostvari do sada
najpovoljnije uslove reprograma i otpisa duga u kategoriji srednje
razvijenih zemalja kojima pripada. Otpis 66 procenata duga, ili
prevedeno u dolare tri od 4,5 milijarde dolara, šestogodišnji grejs
period uz plaćanje samo 40 odsto kamata i otplata glavnice duga na 22
godine uz tržišnu kamata od prosečno 6 odsto na godišnjem nivou, i to
samo nakon jedne godine sprovodjenja reformi. To je rezultat kojim
jugoslovenska delegacija s pravom može biti ponosna. To zadovoljstvo ne
mogu pomutiti čak ni oni koji su zemlju doveli u stanje apsolutne
prezaduženosti, u kojoj je svaki njen stanovnik dugovao 1200 dolara
stranim poveriocima, a koji danas nastavljaju sa pričom da "nema nama
šta svet da otpisuje dugove jer je on kriv što nas je držao u blokadi pa
nismo mogli ni da proizvodimo ni da plaćamo dugove".
Možda je kao vic dobra priča o tome kako su naši nekadašnji pregovarači
na pitanje poverilaca šta će da rade ako im dugovi ne budu otpisani
rekli "ništa, pitanje je šta ćete vi da radite jer vam ionako ništa ne
plaćamo". Ali za zemlju koja ima ozbiljne namere da se razvija i
priključi svetu, činjenica da je 9,5 od nešto preko 12,3 milijardi
dolara ukupnog duga dospelo na naplatu, značila je omču oko vrata koja
je svakog trena mogla da bude do kraja zategnuta. Labus je to slikovito
opisao rečima "to je značilo da čitave naredne godine radimo a da ništa
ne jedemo , ništa ne trošimo, sve da damo za otplatu dugova".
Smanjenje tog duga posle pregovora u Parizu na 900 dolara po stanovniku,
uz nadu da će posle uspešno završenih pregovora sa Londonskim klubom on
pasti na 700 dolara, za običnog gradjanina možda ne znači bog zna šta,
ali za one koji vode ekonomsku politiku to znači da u bilansima za
2002.ne treba obezbediti 9,5 milijardi dolara nego samo 30 miliona na
ime plaćanja dela kamata,ili petinu prosečnog mesečnog priliva od robnog
izvoza izdvojiti za servisiranje duga a ne ceo godišnji dohodak zemlje.
I ovaj iznos od 30 miliona dolara za propalu privredu ali i za gradjane
predstavlja ogroman teret,s obzirom na to da te pare treba da budu
namaknute iz poreza. Ali,ako se pristaje na igru po pravilima
medjunarodne zajednice onda je jasno da se krediti moraju
vraćati.Poverioci okupljeni u Pariskom klubu, dakle vlade 19 zemalja
Zapada, saglasili su se da Jugoslaviji treba pružiti šansu da ostvari
započete reforme i da time stvori uslov za vraćanje duga.U tome će joj
nesebično pomoći,dajući joj pod najpovoljnijim uslovima sredstva preko
Svetske banke i finansijskih institucija EU koje će pokrenuti
proizvodnju. Biće i iduće godine donacija,sve zajedno negde oko jedne
milijarde dolara, neračunajući tu sredstva za rekonstrukciju puteva i
energetike.
Ali, ono što svet očekuje sada od Jugoslavije jeste da ne posustane sa
reformama. Svojevrsni dokaz za to su i uslovi pod kojima je potpisan
sporazum sa Pariskim klubom. Naime,51 odsto duga će biti formalno
otpisano tek na proleće naredne godine posle postizanja srednjoročnog
sporazuma sa MMF, a preostalih 15 procenata za tri godine kada budu
jasni rezultati reformi koje jugoslovenska strana obećava da će
sprovesti.
Rečju, medjunarodne finansijske instituicije pokazale su spremnost da
pomognu SRJ,a na državi je sada da na delu potvrdi ono što je na rečima
obećala: da sprovede reforme.Na to iz sveg glasa upozoravaju članovi
pregovaračkog tima iz Pariza, dr Labus i Božidar Djelić,srpski ministar
finaisija,koji kažu da niko ne treba da se zanosi sada da će to što je
stvoren dodatni prostor u srpskom budžetu iz koga se dugovi plaćaju
smanjenjem obaveza prema stranim poveriocima,značiti da će te pare otići
u plate."Ovo nam je šansa da rasterećeni nekih obaveza iz ranijih
perioda stvaramo pare,a ne da se trvemo oko toga kako ćemo podeliti ono
čega nema",upozorava Labus. On naglašava da regulisanje dugova sa
Pariskim i Londonskim klubom znači najjasniji signal stranim
investitorima da mogu da krenu u direktna ulaganja u privredu Srbije. U
prvo vreme kroz privatizaciju, koja je otpočela,i iz koje se naredne
godine očekuju pet puta veća sredstava nego ove godine. Potom i kroz
druge oblike ulaganja."Tek kada u zemlju budu ušle 50 velikih svetskih
firmi, mi smo na konju" , slikovito objašnjava Labus.
Ne čekajući da se to desi, domaći reformatori će morati da krenu u
odlučnu akciju sprovodjenja politike koja ne znači kozmetičko
popravljanje zatečenog stanja , nego radikalne rezove,veoma bolne i
politički osetljive. Otpisom ovolikog dela duga i reprogramom njegovog
ostataka stvoren je prostor za konačno raščišćavanje bilansa banaka iza
koje sledi odluka o njihovoj sanaciji ili likvidaciji. Takodje,nešto
slično se mora dogoditi i u privredi, naročito u nekih 30-tak javnih
preduzeća koja su bili najveći dužnici prema inostranstvu. Iako će
njihova zaduženost i dalje biti veoma visoka , sigurno je da će bar
jedan deo moći lakše da diše i da tako relaksiran pronadje strateške
partnere i potencijalne kreditore za nove poslove.
Predstoji svakako i jedan veoma težak i mukotrpan pregovarački proces u
vezi dugova lociranih na Kosovu, odnosno njegovu privredu i banke.Naime,
u ukupnom jugoslovenskom dugu koji preostaje negde oko pola milijarde je
dug subjekata sa Kosova. Sa UNMIKM-om će veoma brzo morati da otpočnu
pregovori oko njegovog servisiranja a kako kaže dr Labus,tu postoje samo
dve opcije:ili će sa UNMKOM biti dogovoreno da se deo poreza koji se
prikuplja na Kosovu sliva na poseban račun u Srbiji namenjen za otplatu
ovog duga, ili će UNMIK preuzeti na sebe obavezu da obezbedi njegovo
srevisiranje.
Najrazvijenije zemlje zapada obezbedile su "povoljan vetar u jedra
jugoslovenskim reformama", ali koliko će uspešno taj brod ploviti,
zavisi isključivo od onih koji ga vode . Za proteklih godinu dana , po
oceni svetskih eksperata , pokazalo se da su "srpski krmanoši" uzeli
dobar kurs i sada imaju istorijsku šansu da pokažu da znaju kako da taj
brod izvedu u mirne vode. Ta šansa će trajati narednih tri-četiri
godine. To je rok u kome treba do kraja sprovesti reforme. Svako dalje
trvenje oko tog reformskog kursa uz kočenje usvajanja potrebnih
propisa,pre svega onih u oblasti stranih ulaganja i finansijskih
tržišta, a sve radi skupljanja sitnih političkih stranačkih poena moglo
bi da dovede do toga da se ta šansa prokocka, bez šanse za popravak.
# Tatjana Stanković (AIM)
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
