Ko stoji iza afere nastale zbog izvoza srpskog oružja u Irak
Još jedan udarac Vašingtona
Da li iza napada na "SDPR" ali i bijeljinski "Orao" stoje pojedine političke strukture iz DOS-a, zvanični Vašington ili međunarodni lobi trgovaca oružjem
piše: Nenad M. Stevanović
Afera nastala zbog izvoza
naoružanja i vojne opreme jugoslovenskog "SDPR - Jugoimporta" u Irak preti da u
svojoj bestijalnosti premaši sve dosadašnje skandale na srpskoj političkoj
sceni. Još se pouzdano ne zna da li iza napada na "SDPR" ali i bijeljinski
"Orao" stoje pojedine političke strukture iz Beograda, zvanični Vašington ili
međunarodni lobi trgovaca oružjem.
Činjenica je, međutim, da su se u
beogradskom Blicu pojavili bezmalo autentični policijski izveštaji sa pikantnim
detaljima gde se taksativno navode količine oružja, gotovo tačno u metak.
Dosadašnja "kolateralna šteta" je direktor "SDPR - Jugoimporta" Jovan Čeković,
koji je smenjen u paketu sa generalom Ivanom Đokićem, načelnikom Sektora za
vojno-privrednu saradnju jugoslovenskog Ministarstva odbrane.
Čovićev pritisak
On tvrdi da iza svega stoji Nebojša Čović, željan više moći i novca, kao i lider Nove
demokratije Dušan Mihajlović, predsednik Upravnog
odbora "SDPR - Jugoimporta". "Sve poslove koje obavlja 'SDPR', odobrava Savezna
vlada." Dakle, ista vlada koja me je smenila. Njeni članovi su u našem upravnom
i nadzornom odboru. Tu su oba ministra policije i ministar odbrane. Mi nismo
prodavali ništa, jer je naša vojna industrija u ovom trenutku bez ikakvih
izgleda tamo gde se konkuriše visokom tehnologijom i modernim borbenim
sistemima. Ali, naša država u Iraku ima svoju prošlost...", kaže Jovan
Čeković.
On dalje, između ostalog, navodi: "Prošlost naše države jeste
bogata. Pre dvadesetak godina SFRJ je započela krupne poslove na Bliskom istoku,
pa i u Iraku. Bili su to 'investicioni radovi'. Nešto fortifikacijskih uporišta,
nekoliko fabrika oružja, pre svega projekt 'Orkan'. Irak je ponešto plaćao, ali
skromno i uglavnom škrto, posle velikih muka, teške diplomatije, moljakanja i
ubeđivanja. Ostao je veliki dug za stare radove. Tamo je do pre desetak dana bio
delegat 'SDPR', pukovnik Krsta Grujović, ali se on vratio u Beograd."
"On je
čuvao naša potraživanja od milijardu i dve stotine miliona dolara. Vratili smo
ga upravo zbog mogućih političkih implikacija međunarodnog ranga", kaže Čeković.
"A on je samo bio čuvar naših interesa... I sada je, možda, sve to
propalo!"
Čeković je u beogradskim medijima dugo nazivan najvećim balkanskim
trgovcem oružjem. Dugogodišnji direktor "SDPR - Jugoimport" Jovan Čeković na
čelu ove institucije nalazi se od 1994. godine.
Srpski "domaćin"
U ovu firmu, koja se bavi prometom i
izlazom naoružanja i vojne opreme, došao je još 1983. godine. General Čeković je
napredovao od referenta, do pomoćnika načelnika, načelnika sektora, pa sve do
direktora ove tajanstvene državne institucije, za koju se vezuje veliki obrt i
profit u trgovini oružjem. Rodom iz okoline Gornjeg Milanovca, odnosno
Koštunića, Jovan Čeković je prvi oficir iz Srbije koji je bio na čelu "SDPR -
Jugoimport". Voleo je za sebe da tvrdi "da je pravi srpski domaćin" koji je
odoleo i napadima, kako kaže, Mire Marković, Nikole Šainovića, Dragana Tomića i
Slobodana Unkovića. I pored prošlogodišnjeg penzionisanja, Jovan Čeković je i
dalje ostao direktor "SDPR" i tu funkciju obavljao kao general u penziji.
Poznavaoci tvrde da je imao odlične veze i redak pregovarački dar, zbog čega je
ova firma ostvarivala milionski obrt i profit. Nije se, međutim, libio ni da
ukaže na mnoge nedoslednosti i pritiske države i civilnih struktura na ovu
ustanovu. Tako je više puta negodovao što je Dušan Mihajlović predsednik
Upravnog odbora ove firme, uz ocenu da je za "SDPR" uvek bila pod prismotrom
Resora DB-a, kao i drugih političkih institucija koje su sumnjičile ovu firmu za
mnoge malverzacije, utaju poreza i nekontrolisano bogaćenje. On je optuživao
svoje dojučerašnje kolege iz Generalštba i Ministarstva odbrane da su se posle
penzionisanja aktivirali u privatnim firmama za promet naoružanja, gde rade kao
savetnici, a sve na štetu "SDPR" i jugoslovenske države u celini. Čeković je
svojevremeno objavio prvi podatak da je dosadašnji promet "SDPR" 23 milijarde
dolara, od čega je više od 17 milijardi bio čist izvoz. Govoreći o
malverzacijama pojedinih jugoslovenskih firmi za proizvodnju oružja, Čeković je
rekao, izbegavši da da precizna imena, da je svaki terorista mogao da kupi
jugoslovensko naoružanje.
Tenderi i za Šiptare
"Tako je bilo gluposti tipa da se
raspiše tender za prodaju nekih sredstava i svaki Šiptar je mogao da dođe i kupi
to sredstvo. Bila je velika kriza, pa je neko davao na kredit, neko na
kompenzaciju. Ja sam tada odlučio da se ne pojavljujemo na takvim tenderima, jer
je tu bilo izuzetno puno mešetarenja." Govoreći o izvozu naoružanja u Libiju i
Irak, Čeković je takođe prvi obelodanio da Libija duguje Jugoslaviji 10.000.000
dolara, a Irak čak 1,2 milijarde. "Što se poslova sa naoružanjem tiče, mi ne
možemo niti hoćemo da radimo sa Irakom. Ali, mnogo bi značilo da taj dug
naplatimo u nafti ili da nam ta dugovanja plate Ujedinjene nacije ili Evropska
unija. To sam rekao i Amerikancima i ljudima u Jugoslovenskoj vladi. Problem je
što niko od nas ne razmišlja o tim dugovima, a evo prolazi deset godina", rekao
je Čeković.
U Jugoslaviji se, inače, prometom naoružanja i vojne opreme bavi
više od 40 firmi. Do pre nekoliko godina tom delatnošću su se bavili, osim
"SDPR-Jugoimporta", i druga preduzeća namenske industrije. Ali, odskoro se ovim
profitabilnim biznisom bavi više od 20 privatnih kompanija.
Privatnici mešetare
Privatne firme su po pravilu u
bliskim odnosima sa aktivnim ili penzionisanim generalima VJ. Trenutno "desetak
firmi" vrlo ozbiljno i profitabilno radi poslove uvoza i izvoza oružja. Ovim
firmama Ministarstvo odbrane izdaje dozvolu za svaki pojedinačni posao, a na
osnovu Zakona o prometu oružja i vojne opreme. Svako ko, na primer, ima kupca za
naše oružje u svetu, dolazi u Ministarstvo i obraća nam se za dozvolu. Mi sve
zahteve i dozvole imamo u dokumentaciji i nadležni organi uvek mogu da izvrše
analizu i proveru zahteva i izdatih dozvola. Ministarstvo je dužno da na svaki
zahtev takve vrste odgovori najkasnije za deset dana. Razmatra se posebno svaki
pojedinačni zahtev ali je, kako kaže, nemoguće legalno izvesti oružje iz zemlje
a da Ministarstvo odbrane sa tim nije upoznato i da nije izdalo neophodnu
dozvolu. Mogućnost ilegalnog izvoza je nešto sasvim drugo i to spada u domen
MUP-a Srbije, ali i vojno-bezbednosnih organa.
Sa druge strane, sagovornici
upućeni u tajne prometa oružjem na ovim prostorima tvrde da se poslednjih godina
vodi pravi "podzemni rat" privatnih kompanija za uvoz i izvoz naoružanja, u koji
su uključeni političari, generali, kriminalno podzemlje, predstavnici
diplomatskog kora.
Izraelski
lobi
Postoji nekoliko privatnih firmi u Srbiji koje su pod
"kišobranom" tzv. izraelskog lobija. Najčešće se pominje srpsko-izraelska firma
"Leneks", za koju se priča da ima izuzetan uticaj u Generalštabu VJ, pa čak i da
finansira putovanja jugoslovenskih vojnih i policijskih delegacija koje putuju u
Izrael po nabavku oružja. U istom paketu je i izraelska firma "Tadiran", iza
koje stoji američki kapital. U Jugoslaviji je trenutno najeksponiraniji "Mile
Dragić", privatna kompanija iz Zrenjanina, za koju kažu da je miljenik kako
bivših tako i sadašnjih vlasti, a naročito političkog lobija. Privatna kompanija
"Intora", čiji je vlasnik Mile Reljin, a u kojoj je i bivši načelnik GŠ VJ
Života Panić, čak nudi u inostranstvu i jugoslovenske tenkove i rezervne delove
za njih. Svim tim firmama meta je "SDPR-Jugoimport", koji, zahvaljujući
dugogodišnjem radu, ima najjače veze, a često i privilegovan položaj na stranom
tržištu. U takvom ratu, gde se profiti mere stotinama miliona dolara, afere
poput "Orla" iz Bijeljine i angažmana u Iraku čini se da su sasvim
očekivane.
Generali kao "savetnici"
U generalskom lobiju koji je
blizak pojedinim strukturama u Izraelu jeste bivši načelnik Veze general
Ljubodrag Anđeković, koji sa svojim sinom ima unosne poslove u trgovini oružjem
na relaciji Beograd-Telaviv.
Privatne kompanije "Kofis" i "Mikro" takođe
zapošljavaju penzionisane generale i admirale kao svoje specijalne savetnike da
bi, zahvaljujući njihovim vezama, došli do profitabilnih angažmana. Tako je
penzionisani admiral Novica Đorđević savetnik u "Kofisu", dok je general
Jugoslav Kodžopeljić savetnik u privatnoj
kompaniji "Mile Dragić".
http://www.patriotmagazin.com/media/009.htm
<<antr.gif>>
