U Srbiji milion ljudi ispod egzistencijalnog minimuma
Život na ivici gladi
Uz minimalan pad standarda ili nova poskupljenja, čak dva miliona stanovnika Srbije našlo bi se ispod crte životnog minimuma. Dnevno 70.000 osoba uzme besplatan obrok na šalterima narodnih kuhinja. Prosečan penzioner, kad plati režijske troškove, dnevno može da potroši 1,6 nemačkih maraka!
piše: Nenad M. Stevanović
Skoro dva miliona građana
Srbije živi ispod egzistencijalnog minimuma, a još milion je vrlo blizu te
granice, koja praktično vodi u glad. To je jedan od alarmantnih zaključaka
obimne studije koju je uradio CES Mekon (Centar za ekonomske studije) u saradnji
sa Svetskim programom za hranu (World Food Programme).
"Minimalnim
pogoršanjem uslova života u našoj zemlji, ili poskupljenjem nekih od osnovnih
životnih namirnica, i tih milion ljudi će zakoračiti u totalno siromaštvo",
objašnjava ekonomista Marko Hinić, saradnik CES Mekona. "Prilikom izrade ove
studije koristili smo vrlo precizne podatke Jugoslovenskog zavoda za statistiku
i druge relevantne izvore, a sve činjenice do kojih smo došli ukrštanjem ovih
podataka potvrđene su i u praksi, ispitivanjem izabranog uzorka.
Ovom
analizom obuhvaćeno je osam miliona stanovnika Srbije, ali nisu uključene
izbeglice, kao ni veći deo žitelja Kosmeta. Situacija bi, sa njima,
pretpostavlja se, bila još dramatičnija.
Brojke su neumoljive
U ovom trenutku 12 odsto ljudi u
Srbiji nema dovoljno sredstava ni za "goli život", neumoljivo govore brojke. Za
krajnje redukovanu potrošačku korpu, koja sadrži samo minimalne količine 26
osnovnih proizvoda, potrebno je 190 dolara mesečno, uključujući i određene
izdatke za stanarinu, struju i ostale komunalije. Skoro milion ljudi u ovom
trenutku nema na raspolaganju tolike prihode!
Slika propadanja građana Srbije
ima i svoju drugu, tamniju stranu, ako se posmatra u odnosu na svetske i
regionalne pokazatelje.
"Siromaštvo u Srbiji samo po sebi je vrlo izraženo,
ali u odnosu na međunarodne kriterijume ono dobija daleko šire razmere",
naglašava Hinić. "Ako kao liniju razgraničenja postavimo ove, više standarde,
ispod nje će se naći čak tri miliona stanovnika naše republike, što znači da se
40 procenata populacije može okarakterisati kao siromašno."
Ilustracije radi,
četvoročlana porodica u Srbiji treba da ima na raspolaganju 192 dolara mesečno,
što, očigledno, ne ispunjava znatan deo stanovništva.
"Struktura siromašnih u
Jugoslaviji posebno je zabrinjavajuća, jer polovinu najugroženijih čine
zaposlena lica", naglašava Marko Hinić. "Paradoks je da čovek koji radi i
ostvaruje prihod, ne može ni da prehrani porodicu. Ispod egzistencijalnog
minimuma žive uglavnom rudari i industrijski radnici, koji imaju brojne
porodice, ili samohrane majke. U drugoj značajnoj, ali ipak nešto manjoj grupi
siromašnih nalaze se penzioneri (28 odsto), kao i nezaposleni."
Kriza je,
očigledno, najviše pogodila porodice sa maloletnom decom, i to u urbanim
sredinama. U gradu živi 80 odsto siromašnih, a samo 20 procenata u
selu.
Tokom poslednje decenije broj materijalno ugroženih lica u Srbiji je
udesetostručen prema domaćim, nešto nižim kriterijumima, odnosno 40 puta uvećan
ako gledamo standarde međunarodne zajednice! Siromaštvo je drastično poraslo,
ali je, barem prema podacima CES Mekonovih istraživanja, ravnomerno
raspoređeno.
"Suprotno našim pretpostavkama, ispostavilo se da kriza nije
produbila društveno raslojavanje", naglašava Hinić. "Standard je opadao
srazmerno u gotovo svim kategorijama stanovništva, a procenat ekstremno bogatih
je zanemarljivo mali, tako da ne utiče na globalnu sliku društva."
Narodne kuhinje
Kada je 1993. Jugoslovenski crveni krst
uz podršku Međunarodnog komiteta Crvenog krsta uveo program narodnih kuhinja, to
je bio svojevrsni presedan za ovu humanitarnu organizaciju.
"Prvi put se u
svojoj istoriji MKCK uključio u jedan ovakav projekat na području koje nije bilo
direktno zahvaćeno ratom", objašnjava Snežana Stošković, stručni saradnik za
informisanje u Jugoslovenskom crvenom krstu. "Od 30. juna, međutim, MKCK je
izašao iz ovog projekta, čime je situacija znatno iskomplikovana. Ukoliko se ne
steknu uslovi da Crveni krst Nemačke podrži ovaj program, naći ćemo se već tokom
ovog meseca u vrlo neizvesnoj situaciji", zaključuje Stošković.
U ovom
trenutku u Srbiji se na 135 distributivnih mesta narodne kuhinje podeli 70.000
besplatnih obroka najugroženijim sugrađanima, ali je broj potencijalnih
korisnika daleko veći. U Beogradu se svakog dana na ovaj način nahrani 11.000
siromašnih. Pitanje je šta će biti sa njima ako se smanje kapaciteti narodnih
kuhinja, ili ako se one čak zatvore. Više od 60 odsto korisnika ove pomoći u
Vojvodini tvrdi da im je taj obrok jedini u toku dana.
"Mnogim našim
sugrađanima je neophodna hrana, koju mogu dobiti u narodnim kuhinjama, ali ne
žele da potraže ovu vrstu pomoći, jer je doživljavaju kao ponižavajući i
sramotan čin", objašnjava Snežana Stošković iz Jugoslovenskog crvenog krsta.
"Među našim korisnicima ima puno penzionisanih profesora, ali i svih drugih
obrazovnih i socijalnih struktura, koji su celog života vredno radili, a sada su
prinuđeni da se hrane u narodnoj kuhinji."
Donacije se smanjuju, pa su
kriterijumi za besplatan obrok sve stroži.
"Često samo jedan član domaćinstva
može da preuzme obrok na našim šalterima", kaže Snežana Stošković. "On, recimo,
odnese jelo kući, nalije malo vode i tako uvećanu količinu hrane podeli sa
porodicom."
Prema propisima, jedan obrok mora da sadrži pola litra kuvanog
jela i 300 grama hleba. Najčešće se sprema od jeftinijeg, konzerviranog povrća,
sa dodatkom od 60 grama mesa.
Fond za penzijsko-invalidsko osiguranje ima
podatke o svojim korisnicima. Više od 110.000 penzionera, kažu oni, može sebi da
priušti samo jednu veknu hleba i litar mleka na dan, nakon što od skromne
penzije podmiri komunalne račune. Kada se prihodi podele na mesec dana, ispadne
da je dnevni budžet 50 dinara, ili 1,6 nemačkih maraka! Ukoliko, što nije redak
slučaj, penzioner izdržava još nekog člana porodice, jasno je da nema drugog
izbora nego da potraži tanjir besplatnog jela na nekom od šaltera narodnih
kuhinja.
U sagledavanju "bogatstva" nacije nezaobilazna priča su i
beskućnici. U jugoslovenskoj prestonici ih je sve više, a samo jedna
specijalizovana ustanova može da im pruži privremeno sklonište.
"Centralno
prihvatilište za smeštaj odraslih osoba trenutno se adaptira, ali budući da nema
dovoljno sredstava, brzina radova zavisiće od darežljivosti donatora", ističe
Miodrag Tasić, direktor Gerontološkog centra Beograda, ustanove pod čijim je
nadzorom i Prihvatilište. Štićenici Prihvatilišta, čiji je kapacitet 100 ljudi i
inače nedovoljan za dvomilionski grad, trenutno su raspoređeni po drugim,
neadekvatnim ustanovama.
Svetlija budućnost?
Prema procenama, u prošloj godini je
nedostajalo 500 miliona dolara da bi se ugroženim porodicama dopunio budžet do
egzistencijalnog minimuma. CES Mekon procenjuje i da se do 2003. može očekivati
dalji, manji pad standarda, a tek posle toga povećanje društvenog proizvoda. U
2005. godini, prema najrealnijoj od tri verzije, ovaj problem će biti umanjen za
40 procenata.
"Privredni rast od jedan odsto obezbeđuje pad siromaštva od dva
procenta", zaključuje Marko Hinić. "Zbog toga je oživljavanje proizvodnje
osnovni faktor u borbi protiv siromaštva."
Pokazatelji potrošnje u siromašnim
domaćinstvima postali su slični pokazateljima u nerazvijenim zemljama. Znači,
najveći deo novca troši se na hranu (preko 70 odsto kućnog budžeta), a kad plate
i struju, vodu i komunalije, ne ostaje im gotovo ništa.
Prosečna porodica u
Srbiji, prema istraživanju agencije "Partner", u poslednjih deset godina nije
kupila ništa od kućne tehnike, pa je prosečna starost frižidera ili šporeta u
domaćinstvu - 16 godina. Prema istom istraživanju, više od polovine ljudi ne
izdvaja niti jedan jedini dinar na izlaske i druženja.
