| Autostrada ili džada | |
| 04.12.2003. Preksinoć je u emisiji Gordane Suše, na BK televiziji, među gostima bio i gospodin Tomislav Nikolić, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke. I ovog puta, drugi čovek srpskih radikala ponovio je svoju pustahijsku tezu o Srbiji do Virovitice, koju on namerava da osvoji, kako se ogradio, diplomatskim sredstvima, ako njegova stranka dobije na izborima i uzme vlast. Dugo me je bolela glava od nastupa gospodina Nikolića i onih koji su mu podilazili rečima da su on (g. Nikolić) i g. Vojislav Šešelj najbolji par na političkoj sceni Srbije. Za četiri godine naši susedi Rumunija i Bugarska postaće punopravni članovi Evropske unije. Dok se našim komšijama otvaraju vrata ulaskom u Evropu, pred nama će i naši susedi morati da prave zid, uvode vize, primenjuju zabrane... Pre deset godina, kada je Srbija uveliko bila u ratu s celim svetom, naš susedi Rumuni i Bugari, tek oslobođeni svojih diktatura, Čaušeskua i Todora Živkova, odlučili su da krenu pravim putem. Suočili su se s činjenicom da jedino integracijom u evropski ekonomski i politički sistem mogu da se izvuku iz ekonomskog blata, bede i sirotinje. Sve političke partije u Rumuniji i Bugarskoj, uključujući i nacionalističke i one s krajnje desnice, postigle su nacionalni dogovor da moraju ići putem ulaska u Evropsku uniju. Rumunija i Bugarska osnovale su i ministarstva za evropske integracije. Najumniji ljudi Rumunije i Bugarske, bez obzira na stranačku pripadnost, počeli su da vode pregovore sa evropskom Komisijom za saradnju. Ti pregovori pokazali su spremnost vlada ovih zemalja da počnu da vrše reformu radnog, krivičnog i ekonomskog zakonodavstva, da svoje ekonomije, kao i pravni i politički sistem, upodobljavaju sa standardima Evropske unije. U procesu intenzivnih pregovora, Rumuni i Bugari uspeli su da dođu na belu listu. Vizni režim sa Evropskom unijom omogućuje im da putuju bez problema, a i u ekonomskoj saradnji otvorena su vrata za njihove proizvode. Države, koje žele da postanu punopravni članovi, moraju da do kraja ispune sve uslove koje predviđa ustav Evropske unije. Na ispunjavanju tih uslova mora se raditi godinama. Pravni propisi Evropske unije sadržani su u 160.000 stranica. Sve članice su usaglasile svoj pravni sistem, sudstvo, carinske propise... Primera radi, eksperti rumunskog ministarstva za evropske integracije do sada su preveli oko 80.000 stranica propisa Evropske unije. Ti propisi su ugrađeni u krivično-procesno pravo, u prekršajne, carinske i upravne postupke, u zakone o ministarstvima unutrašnjih poslova... Rumuni su na putu pune integracije. Samo pre deset godina mi smo im bili uzor, Rumunima i Bugarima se činilo da smo mi za njih nedosanjani san. Ni Rumuni, a ni Bugari danas ne žive bolje od naših građana. Skoro da smo podjednako siromašni. Ali, za razliku od naših (ne)prilika, naši susedi su shvatili kojim putem moraju da pođu. Ni rumunski , a ni bugarski ultradesničari, njihovi nikolići i šešelji, ni u primislima ne zagovaraju konfrontaciju sa evropskim centrima moći. Srbijanski oligrasi, biznismeni i profiteri, u želji da sačuvaju bogatstvo, tipuju na šešeljevce i nikoliće, na njihove virovitice i osvajačke karte, svesni da će u tako izolovanoj Srbiji osigurati svoje poslovne imperije, da će se nuditi svetu kao spasioci i mirotvorci. Srbija je danas u punom rasulu. Opljačkana, ojađena, osramoćena, takoreći bez ekonomskih i političkih saveznika. Najavljeni parlamentarni izbori i kampanja koju vladajuće, parlamentarne i vanparlamentarne stranke pokazuju maloumnost "srpske političke elite". U nameri da se dodvore glasačima i biznismenima koji su se obogatili za Miloševićevo vreme, lideri većine stranka zagovaraju "nacionalni ponos i dostojanstvo". Srbija ne isplaćuje trudnice, dečje dodatke, zemljoradničke penzije, oficiri primaju najmizernije plate... Da li takva Srbije može ratovati? I protiv koga? Srbijanska politička elita se grupisala, u najvećem delu, na patriote i Evropejce. Prvi predstavljaju agresivno-primitivnu grupaciju životnih i profesionalnih marginalaca, a drugi se bolesno dodvoravaju evropskim centrima moći, da bi zadržale pozicije s kojih mogu da završe započetu pljačku. U kampanji koja teče mali broj političara zagovara da je jedni put Srbije puna i neodložna integracija sa Evropom, puna saradnja s međunarodnim institucijama. Svu epiku, naše junačenje, pozivanje na istoriju i pravdu, moramo zaboraviti. U borbi za glasove birača prirodno je da političke stranke nude različite modele ekonomskog i socijalnog sistema. Oko nacionalnog interesa - ulaska u Evropsku uniju - nema sporenja. To nije retoričko pitanje, niti pitanje nacionalne časti. To je pitanje našeg opstanka. Srbija je pred bankrotom. Što pre to shvatimo, okrenućemo leđa ranim neodgovornim političarima i krenućemo putem koji će osigurati budućnost Srbiji čije stanovništvo je najstarije u Evropi. Naš izbor je, dakle, autostrada ili džada (kaldrma). Milovan Brkić |
Title: Message
