|
| Otpor prema Otporu
|
03.12.2003.
Istorija nas je naučila da prezreni
koje mori glad, nikada ne dižu revoluciju. Protiv tiranije prvi dižu
glas oni koji imaju hleba, ali im je sloboda važnija od života.
Analitičari stranih službi izračunali su da će porobljene
građane Srbije moći da oslobode od terora Miloševićeve čizme ako
odreše kesu, nahrane mlade studente i srednjoškolce.
Otpor prema
režimu počeo je onda kada su, nakon napada NATO alijanse, u Beograd
stiga veliki novac. Stotine mladića, širom Srbije, sa simbolom -
stegnutom pesnicom - počelo je odsudnu bitku za oslobađanje od
diktature.
Miloševićevi policajci su hapsili, privodili,
legitimisali, tukli, pretili. Požar pobune širio se poput vetra.
Gomilale su se krivične prijave protiv Otporaša i svakodnevno su
izdavana saopštenja o broju uhapšenih, zadržanih, zatvorenih. Iza
njih i ispred policijskih stanica čekali su advokati, koji su
unapred lepo plaćeni da savladaju strah, da od načelnika policijskih
stanica traže da uhapšeni odmah budu pušteni na slobodu.
Što su
zatvori puniji, sloboda je bliža, lekcija je majke istorije. A
zatvori su bili puni Otporaša. Majke više nisu žalile što im deci
prebijaju rebra, udaraju šamare, vezuju ih za radijatore.
Bio
sam ponosan na tu vrstu zaraze. Građani Srbije su se uspravljali,
činilo mi se.
Onda je došao 5. oktobar i Miloševićev režim se
ugasio.
Mlađarija iz Otpora prestala je da pruža Otpor. Vođe su
prešle u poslaničke klupe (g. Ivan Andrić), otišli su u diplomatiju
(g. Branko Pavlov, Ambasada u Kanadi), postali su savetnici u Vladi
(Srđa Popovć) i počeli da zauzimaju važna mesta. Bez staža, bez
iskustva. Dolazili su na posao: "Rekao je premijer Đinđić". Oni su
prešli na Drugu stranu.
Neki od istaknutih lidera se nisu
snašli. Nekima se sve to smučilo i povukli su se u sebe, razočarani,
rezignirani.
Kada je Vlada premijera Đinđića počela da pustoši
Srbiju, pljačka banke, fondove, rasprodaje kompanije i preduzeća, iz
sveta je preostalom delu Otpora stigla direktiva da "se oglase".
Blago, sa upozorenjem: "Samo vas gledamo", poručivali su. Onda su
počeli da Uteruju istinu. Hiljade građana je iz fascikli vadilo
presude, dokumenta, svoje sudbine su slali rukovodstvu Otpora,
uvereni da će i njihova pravda biti isterana.
Sve je to, ipak,
bio samo san. Većini koji su se žalili Otpor je Uterao - do balčaka.
On su gubili i poslednju nadu da će u ovoj zemlji moći da ostvare
svoju pravdu. Jer, pravda proističe iz kulture jednog naroda.
Revolucije ne donose nikom sreću. Kurta ode, Murta dođe.
Gospodin Džordž Soros je opet odrešio kesu. Otporaši su odlučili
da postanu politička stranka. Požarevački deo je ostao i dalje
Otpor, s Močom Veljkovićem, nepopravljivim idealistom, na čelu.
Ovih dana Otpor učestvuje u predizbornoj kampanji. Njegovi
fondovi su puni para, i praznih i velikih reči.
Onaj ko daje
novce, taj zna zašto to radi. Otporaši najavljuju Otpor, ako uđu u
parlament.Obećavaju, to je i za razumeti, da će se boriti za više
socijalne pravde, protiv korupcije.
Stara priča starog Džordža
Sorosa. Daj pare, pa seiri. Potpaljuj, neka se ljulja. Zna se da JUL
i razni komunistički pokreti više nemaju šanse, onda treba
instalirati Otpor, da oni popune tu prazninu, da izazovu smutnju.
Stabilnost jednog društva garantuju institucije. Njihovo
uspostavljanje Otpor ne najavljuje. On samo najavljuje Otpor.
Umoran sam od napaljenih govora tipova poput G. Srđana
Milivojevića. Nisam psihijatar, i ne mogu mu pomoći. Žao mi je što
ta večna ideja da se stvori bolje i pravednije društvo u isti pokret
privlači i poštene ljude, poput Branimira Nikolića iz Subotice i još
mnogo mladih i neukaljanih građana.
Kada budu ostvarili cilj
svog Donatora, da postanu parlamentarna stranka, Donator će tražiti
usluge, postavljaće svoje uslove. Tipovi, poput agenturne družine
koja sada rukovodi Otporom, iskaće malo više novaca, da kupe
stanove, kuće, automobile. I psećom poslušnošću izvršavaće gazdine
prohteve.
Baš me zanima tolika ljubav gospodina Džordža Sorosa
da Srbiji donese slobodu.
Gladan narod nije slobodan, njega ne
zanima da li postoji sloboda javne reči, on je opsednut hlebom,
mlekom i kako da ih nabavi, da preživi sutrašnji dan.
Oni centri
moći, koji žele da pomognu Srbiji, ulažu u stvaranje i jačanje
institucija, premanentno vrše pritisak na vladajuću vrhušku da
uspostavlja demokratske institucije i promoviše vrednosti
demokratskog društva.
Plašim se gospode iz Otpora koja parla na
svojim mitinzima s praznim parolama o pravdi, jednakosti. Čim odu
iza mikrofona, ta narko-družina zove gazdu da pita kakvi su im
nastupi, šta da popravi u obećanjima.
Rukovodstvo Otpora je
malobrojno, ali je pravilno raspoređeno. Svi imaju zadatak u kojem
trenutku i koju ulogu treba da odigraju. Uostalom, zato su i
plaćeni.
Uzori sadašnjih rukovodilaca Otpora, verujem, poslužiće
građanima da Otporu okrenu leđa. Možemo i bez gospodina Sorosa
osvajati slobodu, uspostavljati vladavinu prava. Nije nam potrebno
da nam Otpor Uteruje istinu. Mnogo su nam Uterali.
Zaista, tužno
bi bilo da nam slobodu donose plaćenici Džordža Sorosa.
Milovan
Brkić
| |
|
