ENCODING (UTF-8) ПОСЛЕ БРАЗИЛА И АРГЕНТИНА ОТПЛАТИЛА ДУГ ПРЕ ВРЕМЕНА
Крај диктата ММФ Земља гаучоса одлучили да жртвује трећину девизних резерви да би се напокон ослободила сталних условљавања светских финансијских полицајаца Аргентина је у једном дану у уторак 3. јануара отплатила свој дуг од девет и по милијарди долара Међународном монетарном фонду у Вашингтону, смањујући тако своје домаће резерве са 28 на 18 и по милијарди долара. „Ово је почетак нове ере, рекла је министарка економије Фелиса Мицели, када је компликована трансакција која је захтевала ангажовање међународног система банковних рачуна најзад извршена. Аргентински председник Нестор Киршнер објавио је још 15. децембра да ће његова влада жртвовати трећину девизних резерви како би унапред испла�! �ила цео дуг. То се десило два дана пошто се суседни латиноамерички гигант Бразил такође одлучио на сличан потез да својих 15 и по милијарди долара дуга ММФ-у отплати у, како би се рекло, „једном цугу”. У министарству економије Аргентине не одбацује се могућност да се и преостали дуг од 16 милијарди долара Светској банци и Интерамеричкој банци за развој исплати на сличан начин. Аргентински односи са Међународним монетарним фондом достигли су дно 2001. када су у економској кризи милиони људи преко ноћи постали сиромашни. На међународним пијацама дуга Аргентина је, као трећа економија Латинске Америке, још од осамдесетих година играла једну од најважнијих партија. Пре само три и по године објавила је највеће неиспуњавање обавеза у модерној историји, јер није успела да отплати рату својим зајмодавцима. И док Киршнер тврди да ће овим најновијим потезом Аргентина уштедети 800 милиона долара на каматама, неки страни! аналитичари кажу да ће камате бити двоструко веће због задуживања на другим међународним тржиштима капитала. После педесет година бурних финансијских догађаја, рецепата осуђених на пропаст, притисака надобудних лобиста, Аргентина се опростила од Међународног монетарног фонда и његових диктата, како се коментарише у Буенос Ајресу, где се изражава велика подршка влади Нестора Киршнера због овог потеза чија вредност има огромну симболичну и политичку тежину. ММФ је већ деценијама означен као међународна омча око врата. Аргентинске власти тврде да је Аргентина најзад повратила економску независност и да ће одлуке од сада доносити независно о! д диктата из Вашингтона, за који се каже да је само преписивао неуспешне рецепте неолибералне економије. Али зашто је Аргентина исплатила јефтини кредит да би се задужила по скупљим принципима, питају се неки критичари овог потеза који га називају популистичким политичким триком. Неки економисти који су се овим питањем бавили озбиљно, међутим, тврде да кредити Фонда нису уопште јефтини. Треба имати у виду, како пишу економски стручњаци у Буенос Ајресу, да уз ниже камате ММФ намеће читав низ условљавања да би одобрио позајмицу. Ако би се процениле све „разорне последице” на економију и цело друштво ових условљавања од деведесетих година, ! па до данас, видело би се да су те „камате” вишеструко веће него код других зајмодаваца. Тврди се такође да би Аргентина, као и остале задужене земље, морала да понесе терет бразилског раздуживања да се није и сама одлучила на то. Јер, како се наводи, ММФ живи и издржава свој апарат од камата дужника. Сви дужници, произилази из овога, од данас ће скупље отплаћивати свој дуг. У уводнику „Њујорк тајмса” се, ипак, оцењује да је Киршнер направио „леви заокрет”, да је добио још више власти, и да ће у „загрљају са Угом Чавесом (венецуелански антиамерички председник), као традиционални перониста, повећати улогу државе у економији земље”. Ето прилике да се аргентински председник најзад нађе на насловној страни америчког моћног дневника, коментарише левичарски лист из Буенос Ајреса „Пахина 12”, док десничарски „Насион” сматра да је то персоналистички удар ка ауторитаризму и хегемонији у већ традиционалном Ки�! �шнеровом стилу „перманентног раскидања и конфронтације”. Стручњаци Међународног монетарног фонда неће, у сваком случају, више у Аргентини имати своју реч, нити ће се њихови рецепти уважавати, пошто се земља гаучоса одлучила да са њима раскрсти. По чијим ће се рецептима правити лекови за компликовану економију, или ће се примењивати „бапски мелеми”, остаје да се види после овог одлучног и ефектног потеза. Зорана Шуваковић http://www.politika.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
