...kojeg je Amerika davno rehabilitovala dodijelivsi mu orden za iskazanu hrabrost u borbi protiv fasizma Istoricari Drugog svetskog rata protiv rehabilitacije Draže Mihailovica Obnova procesa bila bi presedan u svetu Danas, 28.12.2006 Mi, istoricari II svetskog rata na tlu Srbije, smatramo da se pitanje rehabilitacije Draže Mihailovica u ovom vremenu ne može postaviti iz suštinskih i formalnih razloga. Ravnogorski pokret je samonikao, nastao od grupe nepredatih vojnika u Aprilskom ratu koje je pukovnik Dragoljub Mihailovic odveo na Ravnu goru aprila 1941. Pokret je oformljen do septembra aktivnošcu Draže koji je slao brojne poruke bivšim oficirima i uticajnim licnostima, kao i kvislinškim liderima otvorenim kolaboracionistima. Draža je tajno, što mu je bio metod, pregovarao sa Titom, ali nije prihvatio kurs oružane borbe; pregovarao je i sa Nemcima i to uspešno. Sa iskustvom predratnog obaveštajca obmanjivao je saveznike da ce napasti okupatora i zato je stalno tražio pomoc u oružju, opremi i novcu. Obmanjivao je sopstveni narod patriotskim parolama, te je uspeo da privuce deo javnosti. U stvarnosti uloga Draže je bila krajnje retrogradna. Formirao je "crne trojke" koje su cinile zlocine nad civilima. Patentirao je slovo "Z" objavljivano preko Radio Londona, a cetnicka kama klala je Srbe. Žrtve ravnogoraca u Srbiji brojnije su nego žrtve svih ostalih kvislinga zajedno. Pored toga, u Sandžaku je ubijeno 30-35.000 muslimana, mirnih stanovnika. Akciju je vodio komandant crnogorskih cetnika Pavle Ðurišic, koji potom dobija gvozdeni krst od Hitlera. Politicki ciljevi Ravne gore izraženi su kroz mnoštvo dokumenata. Koncept "Homogena Srbija" nastao je juna 1941, u njemu se zagovara "Velika Jugoslavija" i u njoj "Velika Srbija" do linije Karlobag-Virovitica. Ta država bi kontrolisala sve oblasti javnog života. Bitan cinilac je srpski narod koji se "nesme deliti po klasama". Predvida se jedna država, monarhisticka i centralisticka, jedno društvo bez politickog pluralizma pod jednim vodom "Cicom", sve u "Novoj Evropi". Draža je u naredbama zastupao iste stavove: "Cišcenje državne teritorije od svih narodnih manjina i nenacionalnih elemenata". Draža je inicirao konferenciju cetnicke omladine Crne Gore i Sandžaka krajem 1942, na kojoj je zakljuceno da ce uvecana Jugoslavija biti centralizovana kraljevina. Hrvati i Slovenci ce u njoj imati svoje oblasti, a "nacionalnih manjina nece biti". "Neko vreme" (?) ce jedini nosilac vlasti biti cetnicka organizacija. Svi državni cinovnici i sudije bice iz cetnickih redova. Vojska i žandarmerija pod direktnom kontrolom cetnicke organizacije... Izveštaji britanskih vojnih misija jednodušno su ukazivali da se Draža ne bori protiv okupatora. Zapadni saveznici 1943. prestali su da pružaju pomoc cetnicima, a na skupu velike trojice u Teheranu zakljuceno je da treba pomoci samo Titovoj armiji. U leto 1944. Draža je rašcinjen, a kralj Petar poziva sve cetnike da pristupe Narodnooslobodilackoj vojsci pod komandom Tita, kako bi izbegli "sramni žig izdaje". Sva dokumentacija u zemlji i svetu svedoci o cetnickoj saradnji sa okupatorom. Sudenje Draži Mihailovicu 1946. u prisustvu stranih predstavnika i novinara bilo je javno i legalno. Kao i Nirnberški proces, sudenja po nacionalnim tribunalima za ratne zlocine su važeca i nigde u svetu se nije postavilo pitanje njihovog prekvalifikovanja. Formalno-pravno, za dokazivanje da je Draža bespravno i nepravedno osuden neophodan je odgovarajuci postupak, što bi bio presedan u svetu. Postavljanje pitanja rehabilitacije cetnika u ovom vremenu izazvalo bi veliko uznemirenje domace i strane javnosti. U krajnjem efektu to bi bilo kompromitovanje Srbije. Potezanje ovog pitanja, pored toliko drugih od vitalnog znacaja za opstanak i razvoj naše Srbije, izazvalo bi nove teškoce, trvenja i podele. Dr Dragoljub Petrovic, dr Miroljub Vasic, dr Momcilo Isic, dr Radoje Pajovic, dr Milovan Bosic, dr Ranko Koncar, dr Pero Damjanovic, dr Dušan Živkovic, dr Milan Borkovic, dr Olivera Milosavljevic, dr Branko Latas, dr Branko Pavicevic, dr Mladenko Colic, dr Nenad Petrovic, dr Gojko Jakovcev, dr Nikola Živkovic, dr Miodrag Zecevic, dr Milutin Folic, dr Mladen Stefanovic, dr Gojko Miljanic
image001.png
Description: PNG image
image002.png
Description: PNG image
