Косачов: Хаг жмурио пред злочинима над Србима
Требало је по сваку цену издејствовати одлуку о независности Косова, каже председник Комитета за међународне односе Државне думе Русије Специјално за „Политику” Москва, 22. априла – Савет Европе је једно од ретких места где се одлуке могу доносити независно. У њему нема Американаца, па нема ко ни да блокира одлуке. Сигуран сам да ћемо доћи до истине о злочинима над Србима и многим другим националностима, укључујући, нажалост, и Русе, на територији Косова деведесетих година, каже Константин Косачов, председник Комитета Државне думе Русије за међународне односе. На недавно одржаној сесији Парламентарне скупштине Савета Европе он је, у име руске делегације, поднео пројекат резолуције под називом „О чињеницама нечовечног понашања према људима и нелегалној трговини људским органима на Косову”, којом се тражи истрага злочина које је извршило садашње косовско руководство. У резолуцији се истиче да се до данашњег дана Међународни суд за бившу Југославију у Хагу није изјаснио о чињеницама које у својој недавно објављеној књизи открива Карла дел Понте. Русија захтева детаљну истрагу о томе. У интервјуу за „Политику” Косачов говори о томе како је руски предлог прихваћен и шта се од ПССЕ може очекивати: „О питању Косова расправљало се више пута у Савету Европе, али у формату који не предвиђа доношење било каквих писаних докумената. То је, због нејединства Парламентарне скупштине и подељености на два готово једнака дела једина могућност. При томе овде није најважније колико је чланица Савета Европе за то да Косово постане члан ПССЕ. Ништа мањи није утицај оних који су по том питању веома опрезни.” Какав је став ваших европских колега о самопроглашеној независности Косова? Европа, као што знате, није јединствена. За многе је признање новог статуса српске покрајине забрињавајући инцидент. Постоји свест и о томе да ће ситуација на Косову, сасвим логично, утицати на аналогне конфликтне ситуације у другим државама, чланицама Савета Европе. А каква је била реакција парламентараца на руски захтев о истрази поводом мемоара бивше тужитељке Хашког трибунала? Да ли им је био познат садржај књиге и колико је, у данашњим околностима, вероватно да ће руска иницијатива бити подржана? Свима је позната. Кад смо почели да прикупљамо потписе за пројекат резолуције, на моје велико задовољство, нико није одбио да потпише, како то обично бива. Најважније је што су нашу иницијативу потписали лидери свих пет делегатских група. То значи да је перспектива да се организује истрага и припреми посебан извештај на ту тему стопроцентна. А СЕ има могућности да спроводи такве истраге. Последњи пут то је урађено у вези са тајним затворима ЦИА у Европи. Веома је важно што нас је подржао шеф поткомисије ПССЕ за борбу против тероризма, швајцарски парламентарац Дик Марти. Он је рекао да „су то тако озбиљне оптужбе, да је неопходно да буду истражене”, и да, мада сад не зна како треба да изгледа та истрага, она мора бити организована. Према процедури, Комитет за правна питања и људска права СЕ одредиће известиоца који ће направити извештај са терена. На основу тог извештаја предлог резолуције требало би да буде стављен на гласање на једном под следећих заседања СЕ. Како је могуће да је међународној заједници било потребно да се појаве мемоари Карле дел Понте да би „прогледала” и видела шта се догађало на Косову? Наравно да то није ништа ново. Али Међународни суд за бившу Југославију у Хагу чинио је све да сакрије злочине имајући на уму потпуно јасан и конкретан циљ. Требало је по сваку цену издејствовати одлуку о независности Косова. Али мислим да је дошао крај затварању очију. Видећемо како ће сада реаговати међународна заједница ако се покаже да су у тим злочинима учествовали они који су прогласили независност и који постају партнери оним земљама које признају независност Косова. Трибунал је пре неколико дана објавио да „нема доказа” да је било трговине органима на Косову. Нема доказа – нема ни злочина. Хоће ли Русија предузети још неке кораке како би се дошло до истине? Сасвим сигурно хоће. Видели сте да је наш представник у Уједињеним нацијама Виталиј Чуркин синоћ затражио од Секретаријата ОУН да поднесе исцрпан извештај Савету безбедности о резултатима истраге о учешћу албанских бојовника у трговини људским органима на Косову. Тражили смо и извештај о улози коју је играла мисија ОУН на Косову у датом контексту 2002. и 2003. године. Русија неће одустати, ако буде потребно, тражићемо и оснивање неког новог међународног суда за злочине на територији Косова. Може ли се „неспособност” Хашког трибунала да пронађе доказе одразити и на његов статус, с обзиром на то да су га основале Уједињене нације. Конкретно, Русија је против продужавања мандата трибуналу после 2010. године. Може ли се сада догодити да и раније затражи његово укидање? Овде велику улогу игра фактор време. Као што сте рекли, предвиђено је да Међународни суд за бившу Југославију ради до 2010. и ја се искрено надам да ћемо успети да наша истраживања организујемо брже и оперативније да бисмо натерали трибунал да се и тиме позабави. Али ако не стигнемо, то ће прећи у надлежност Уједињених нација. Љубинка Милинчић http://www.politika.co.yu/
