Profesor doktor Marko Mladenović
Avet “bele kuge” “Srpski narod biološki umire”, reči su profesora doktora Marka Mladenovića, predsednika Udruženja gradjana “Opstanak”. Ko je doktor Mladenović? Naučnoj javnosti u zemlji i svetu vrlo dobro poznat, nažalost ne i široj javnosti u Srbiji. Reč je o čoveku najviših naučnih dometa u svojoj (pravnoj) struci, autoru više kapitalnih radova iz oblasti Porodičnog prava, Sociologije porodice i Socijalne politike. Profesor doktor Marko Mladenović je ime cenjeno i daleko van granica naše zemlje. Njegovi radovi koje je prezentirao na brojnim međunarodnim skupovima pred eminentnim svetskim naučnicima u SAD, Japanu i drugim zemljama, uvrstili su ga u red naučnika svetskog glasa i ugleda. O tome svedoči veliki broj domaćih i međunarodnih priznanja koja potvrđuju da se radi o izuzetnom naučniku, borcu za ljudska prava i, iznada svega, čoveku koji je celokupnu naučnu i spisateljsku delatnost posvetio svim ljudima dobre volje, uz naglašene napore da doprinese dobrobiti Srbije i srpskog naroda. Kao predsednik Udruženja gradjana “Opstanak” – za borbu protiv “bele kuge” i za biološki opstanak srpskog naroda, doktor Mladenović u veoma serioznim tekstovima upozorava i poziva nadležne u Srbiji i dijaspori da se beskompromisno uhvate u koštac sa “belom kugom” koja je, poput najteže pošasti, duboko prodrla u tkivo Srpskog naroda. On godinama upozorava nadležne u Srbiji o katastrofalnim posledicama “bele kuge” koja ozbiljno preti srpskoj naciji. S tim u vezi, tokom razgovora sa autorom ovih redova, naglašava da je “u savremenom svetu jedna od najznačajnijih fukcija države briga o biološkom obnavljanju stanovništva, tačnije, briga o takozvanoj humanoj reprodukciji. “To je”, podvlači doktor Mladenović, “najvažniji zadatak i Srbije , važniji od ekonomskih, političkih i od svih drugih pitanja. Naravno, populaciona politika je vezana sa svim drugim pitanjima, ali je iznad svih njih po značaju za budućnost naroda”. On, takodje, s pravom upozorava da se Srbi nalaze na istorijskoj razmeđi i da je krajnji trenutak da se pokaže državnička mudrost, jer je ovo “poslednji čas da se spase srpska Nojeva barka koja tone”. Imajući u vidu faktičko stanje u vezi s merama koje država (ne)preduzima, s pravom se postavlja pitanje: kako sprečiti biološku smrt srpskog naroda u Srbiji? Jer, ono što država danas čini na tom planu, a čini vrlo malo, teško da može sprečiti katostrofu koja preti, ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere. Još uvek, naime, nije kasno da se prebrodi postojeća agonija, naravno pod uslovom da se hitno, ne časeći ni časa, veoma ozbiljno u prevazilaženju postojećeg stanja, načine radikalni zahvati. Za sada, nažalost, ovo društvo, ovakvo kakvo je, nema ni snage ni volje za takve zahvate. “Vlada Srbije i njeni nadležni organi”, kaže doktor Mladenović, “daju neke nagoveštaje da se to čini. Nažalost, sve je to samo parada pred bolesnikom osuđenom na smrt. Umesto seruma života, njemu se daje agua destilata.” Zatajile su, prema njegovom mišljenju, najvažnije institucije srpskog naroda, kao na primer Srpska akademija nauka i umetnosti, Beogradski univerzitet i drugi univerziteti u Srbiji, Srpska pravoslavna crkva, socijalne ustanove, centri za socijalni rad, Udruženje knjževnik Srbije, medijske kuće… U prevazilaženju takvog stanja, shvatanja, pa i potcenjivanja opasnosti koja Srbima preti od pošasti “bele kuge”, neophodno je “ubrzano menjanje svesti, ravnodušnosti, pospanosti, sebičnosti, uskogrudosti i neznanja”, tvrdi dr Mladenović. Bez toga, “do sredine, najkasnije do kraja ovog veka, Srba više neće biti”. Da bi se to izbeglo, u središtu pažnje treba da bude koncept Udruženja “Opstanak” koje je sačinilo program pod nazivom “četvrto dete”, kako bismo prevazišli stanje duboke demografske starosti. Jer, kako danas stvari stoje, Srbi spadaju u jedan od najstarijih naroda na planeti - prema popisu iz 2002. među deset nastarijih na svetu, sa prosekom od preko 51 godine, dok su Albanci na Kosmetu mlađi od 30 godina. Prema demografskoj statistici, dakle, stanje mortaliteta i nataliteta u Srbiji je više nego katastrofalno. U svim opštinama na teritoriji Srbije, izuzimajući Pčinjski okrug gde većinu čine Albanci i Rašku oblast gde preovladavaju Bošnjaci, broj umrlih daleko prevazilazi broj rođenih. Podatak da se u Centralnoj Srbiji, zbog razlike u nataliteti i mortalitetu, broj stanovnika godišnje smanjuje za oko 30.000, a na Kosmetu raste za blizu 35.000, najubedljiviji je podatak da “bela kuga” neumitno uzima svoj danak među srpskom populacijom. Imajući sve to u vidu, doktor Marko Mladenović predlaže više dugoročnih strategijskih i zakonodavnih mera čijom bi se realizacijom znatno ublažilo, a u perspektivi i potpuno prevazišlo postojeće stanje. Jedna od osnovnih strategijskih mera je, po njemu, da se u središtu pažnje stavi akcija “četvrto dete” i da danas, u 21. veku, treba izvršiti biološku revoluciju, umesto klasne, seksualne i feminističke, koje su dominirale u 20.veku. U okviru dvadestak strategijskih mera za koje se zalaže Udruženje “Opstanak”, pažnju privlači predlog za preraspodelu nacionalnog dohotka u korist rađanja, znatno povećanje dečjeg dodatka i ukidanje poreza na dečje artikle. Predlaže se, takodje, da Skupština Srbije stavi na dnevni red Nacrt zakona o obnavaljanju stanovništva i o zaštiti majke i deteta. Osima toga, doktor Mladenović ukazuje i na potrebu stvaranje uslova u zemlji za postepeni masovan povratak Srba u maticu i da stambenu politiku treba prilagoditi porodicama sa više dece. Posebnu pažnju, takođe, posvećuje vaspitnom i obrazovnom sistemu koje valja prilagoditi novim zahtevima za edukaciju o braku i porodici. Uz to, profesor preporučuje da sve televizijske stanice, sve novine – dnevnici i nedeljnici, u okviru uređivačke politike, uvrste programe edukacije na planiranju porodice. Veoma je važno, ističe profesor dr Mladenović, da se na medicinskim fakultetima i fakultetima društvenih nauka uvede, odnosno vrati, zapostavljen predmet Sociologija porodice i, što posebno naglašava, da se osnuje Fakultet za demografiju i populacionu politiku. U petnaestak zakonodavnih mera predlaže se osnivanje fonda Dečji dinar, uvećanje trajanja porodiljskog odsustva, oslobađanje od poreza svih artikala namenjenih deci. S tim u vezi naglašava se potreba za detaljnom revizijom poreske politike koja bi, umesto sadašnje antinatalitetske, postala pronatalitetska. Predlog kompletne zakonske regulative razrađjen je, inače, u Nacrtu zakona o obnavljanju stanovništva i o zaštiti dece koji koji je predložilo Udruženje opstanak i dostavilo ga, poodavno, Skupštini Srbije. Svako dalje odlaganje ovog veoma važnog nacionalnog pitanja nije ništa drugo nego prizivanje aveti “bele kuge”. Primakao se, dakle, “presudan istorijski i biblijski trenutak” da se odlučno, svim sredstvima krene u borbu za porast srpskog stanovništva. Jer, kako na kraju reče profesor doktor Marko Mladenović: “Samo ako se ubrzo brojčano uvećamo, imaćemo šansu da se uskoro vratimo u one srpske zemlje koje su nam nasilno otete, a pre svega na Kosovo. Ovakvi kakvi smo, sa proređenim stanovništvom, postajemo porozna zemlja u koju će se ulivati drugi narodi”. R.T.R. Dozvoljeno kopiranje, prenošenje i distribuiranje članka, uz molbu za naznaku izvora odake je preuzet. 22.4.2008. http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=1510
