NIN, 7. jun 2001.
MILOSEVIC NA LOMACI
Gradjani Srbije smatraju da nisu krivi za nedace na tlu bivse
Jugoslavije i da su svi drugi krivlji, a narocito medjunarodna
zajednica
Pise: Srboljub Bogdanovic
Pakao su drugi", rekao je ugledni Francuz, i to je utesno za Srbe,
posto ukazuje da nesposobnost da se prihvate sopstvene rdjave osobine
nije samo domaca nacionalna odrednica. Istrazivanje agencije
"Stratedzik marketing", koje je narucio B 92 za potrebe medjunarodnog
skupa o istini i pomirenju kaze da Srbi sebe ne prepoznaju kao krivca
za nesrece nastale na prostoru SFRJ, a ako takav krivac postoji, onda
je to - Slobodan Milosevic.
Spoljni faktor
Odnos prema Slobodanu Milosevicu, nekako, obelezava stanje duha.
Svetlana Logar, psiholog i rukovodilac istrazivanja, kaze da se
javnost u Srbiji, kada je rec o prepoznavanju krivice za rat, moze
podeliti u tri nejednake grupe, od kojih je "samokriticka grupa"
ubedljivo najmanja. Na osnovu ovog istrazivanja prilicno tacno se moze
odrediti veliki deo gradjana - gdja Logar kaze da je to oko 27
procenata - koji su od Milosevica i SPS-a presli na stranu DOS-a.
Upravo oni su prepoznatljivi po tome sto ne prihvataju nikakvu ili
skoro nikakvu krivicu za rat, a ako treba neki teret teslimiti onda on
ide na zatvorenicka pleca bivseg predsednika. Indikatori pokazuju da
ovaj deo publike ni inace ne pokazuje evoluciju u svojim stavovima,
osim u tome sto sada ima simpatije za DOS i, narocito, Vojislava
Kostunicu. Milosevic je neka vrsta zrtvenog jarca ili one lutke koju
ponegde u svetu jednom godisnje simbolicno spaljuju pripisujuci joj
sve zlo koje se dogodilo i koje bi moglo da se dogodi. Zitelji Srbije,
inace, dominantno smatraju da narod jeste odgovoran za zlodela ako
podrzava politicare koji biraju ratne opcije. Ali, kada je rec o
Slobodanu Milosevicu, to ne vazi: kriv je on, a ne narod koji ga je
birao.
Sociopsiholozi, inace, govore da je jedna od funkcija vodje upravo ta
- da kada stvari podju naopako, sva krivica moze da se pripise njemu i
sledbenici tako u svojim sopstvenim ocima i uopste, mogu da se vide
kao - neduzni. I Srbi, kao sto vidimo, tu sociopsiholosku mogucnost
obilato koriste.
Drugi znacajan podatak iz istrazivanja jeste velika konfuzija koja
vlada u predstavama ljudi koji odgovaraju na pitanje "ko je kriv za to
sto nam se dogodilo?" Tacnije receno, postoji veliki deo javnosti u
kojem vlada konfuzija, sto Svetlana Logar objasnjava uticajem
Milosevicevog propagandnog aparata za koji se sada vidi, kaze, da je
dobro obavio svoj posao.
Mnogobrojni su pokazatelji te konfuzije. Recimo, kao najznacajniji
dogadjaj za raspad SFRJ, 26 procenata ispitanih - najvise - izjasnilo
se da je to zbog SAD koja je postala jedina supersila, a jos 15
procenata da je to zbog promovisanja novog svetskog poretka i jos 12,5
procenata da je to zbog rusenja Berlinskog zida. Dakle, vise od
polovine smatra da su to spoljnji faktori.
Medjutim, ako treba imenovati krivce, to su superiorno Tudjman,
Milosevic i Izetbegovic, a daleko zaostaju stranci Klinton, Olbrajt i
Solana. U situaciji da se komparativno opredele, ispitanici su cak
spremni da kolektivno amnestiraju sve narode bivse Jugoslavije i da
ukazu na medjunarodnu zajednicu kao krivca. Mada, ako se utvrdjuje
unutrasnja krivica, opet nismo krivi mi nego Slovenci, ili, kao
apsolutni "broj jedan" u krivici, Hrvati i njihov nacionalizam.
Mehanizam odbrane
Vidljiva je, dakle, krivica koju gradjani Srbije prebacuju na
medjunarodnu zajednicu, u stvari na SAD i NATO. Izgleda da je
intervencija NATO-a ostavila tako dubok utisak da je potisnula
eventualno prepoznavanje sopstvene krivice u proteklim dogadjajima.
Amerikanci su suvereno glavni negativci. NATO je za bombardovanje vise
kriv od Milosevica (48:30), medjunarodna zajednica od Jugoslavije
(63:12) i Albanci su krivlji od Srba (67:8).
Odbijanje da se prihvati mesto i uloga u balkanskim nedacama
razumljiva je i moze se objasniti na vise nacina. Najpre, sasvim
prirodno, velika vecina ljudi sebe i svoje najblize okruzenje vidi kao
sasvim nevine u globalnim politickim desavanjima, stavise, ljudi sebe
vide kao zrtve, sto oni, u stvari, i jesu. Medjutim, licna
neodgovornost se projektuje na nacionalni i drzavni nivo, sto je u
vezi sa visokim stepenom kolektivne identifikacije kod nasih ljudi.
Drugi nacin da se objasni odsustvo grize savesti jeste taj da je rec o
takozvanom mehanizmu odbrane, odnosno da su dogadjaji o kojima je rec
toliko strasni da ljudi jednostavno ne bi mogli da prihvate i da
podnesu da imaju bilo kakve veze sa njima. Stoga radije navode
desavanja u kojima su Srbi nastradali nego sto druge pominju kao
zrtve. Gotovo polovina onih koji su dali odgovor, naznacilo je
bombardovanje pijace Markale kao glavni dogadjaj u bosanskom ratu.
Iako je ta bomba pala po glavama Muslimana u Sarajevu, kao zrtve se
prepoznaju Srbi, zbog uverenja - osnovanog, ispostavilo se - da je
Srbima to nedelo "napakovano" da bi se legitimisao pocetak kampanje
NATO-a protiv Srba.
Dakle, iako nema spremnosti da se prihvati krivica srpske strane za
nesto lose sto se dogodilo, ipak se moze reci da ljudi razlikuju dobro
od zla i niko ne kaze da je, recimo, ono sto se dogodilo u Srebrenici
bilo ispravno, ali se pronalazi neki nacin da se to racionalizuje.
Srebrenica, inace, kao simbol zlocina srpske strane u Bosni, jedan je
od tri najupecatljivija dogadjaja iz bosanskog rata za 21 procenat
gradjana koji su na to pitanje odgovorili.
Heroji decenije
Ratko Mladic je prvi na rang-listi heroja prosle decenije ("najvise
uradio za odbranu srpstva") sa 42 procenta podrske. Drugi je Karadzic
sa 28,5 a treci Zeljko Raznatovic Arkan sa 24 procenta, ako se
racunaju samo oni koji su odgovorili na pitanje, a priblizno cetvrtina
nije navela nikoga ko bi bio zasluzan za odbranu Srba. I iz ove
statistike se vidi koliko je proces preispitivanja povrsan i zavrsava
se samo na tome da se kao krivac za sve zigose jedino - Slobodan
Milosevic.
Postoje mnogi psiholoski modeli pomocu kojih se moze tumaciti gledanje
zitelja Srbije na protekle ratove. Jedan od tih mogucih modela je,
kaze Svetlana Logar, onaj u kojem se lose ponasanje drugih tumaci
njihovim rdjavim karakterom, a sopstveno lose ponasanje nepovoljnim
sticajem okolnosti.
Konfuzija i protivrecan odnos prema bliskoj proslosti ukazuje da je
proces saznavanja i prihvatanja u toku i da se moze ocekivati dalje
kretanje javnog mnjenja u tom smeru. Svetlana Logar smatra da ce u
buducnosti u tom pogledu vrlo znacajna uloga pripasti medijima, kao
sto im je, uostalom, u rdjavom smislu pripadala i u proslosti.
Gradjani ocenjuju da su bili slabo obavesteni o dogadjanjima u
protekloj deceniji (sto je u neskladu sa njihovim izgradjenim
stavovima o krivici drugih) i smatraju, ako treba neko da saopsti po
nas neprijatne istine, onda su to na prvom mestu, svedoci tih
dogadjaja, na drugom - politicari (koji inace nemaju veliki
kredibilitet), na trecem-naucnici.
Poverenje
* Vecina gradjana Srbije smatra da sa drugim ljudima treba biti
krajnje oprezan (63,6%)
* Vecina gradjana Srbije smatra da sa drugim nacijama treba biti
oprezan (55,8%)
* 39,9% gradjana Srbije smatra da narodima sa kojima smo bili u ratnom
sukobu nikada vise ne treba verovati, cak i ako se uspostave dobri
zvanicni odnosi
* Krajnje nepoverenje u druge nacije izrazava 29,45% od 18 do 29
godina, a 44,2% onih koji imaju vise od 60 godina
* Krajnju nespremnost na pomirenje sa narodima sa kojima smo bili u
sukobu izrazava 21% od 18 do 29 godina, a 34,6% onih koji imaju vise
od 60 godina
STOP NOVOM SVETSKOM PORETKU
==^================================================================
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email To: [EMAIL PROTECTED]
This email was sent to: archive@jab.org
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
